Serija A najbolje mesto za Svetozara Markovića: Partizan ide do 3.000.000 evra

Za četiri godine i kusur, koliko je prošlo otkako je došla na vlast, Partizanova aktuelna uprava prodala je na desetine igrača u razne evropske klubove, a ni sa kim nije tako dobro poslovala kao sa Italijanima. Sve je počelo u zimu 2016. kad se Nikola Ninković otisnuo u Kjevo iz Verone, čime je „otvoreno“ tržište sa klubovima Serije A. Kasnije su istom stazom koračali Saša Lukić (Torino), Nikola Milenković i Dušan Vlahović (Fjorentina), zaključno sa transferom Evertona Luiza SPAL-u.

Na taj način crno-beli su prihodovali blizu 8.500.000 evra. Po svemu sudeći, niz će biti produžen tokom januarskog prelaznog roka odlaskom Svetozara Markovića u neki od klubova sa Čizme, čime bi se potvrdilo nepisano pravilo da su Apenini najbolje mesto za usavršavanje izdanaka škole akademije Parnog valjka (razume se, sa izuzetkom Brazilca Evertona). Ranije se govorilo da je Marković interesantan baš SPAL-u, zatim Sasuolu, a poslednje informacije kazuju da je Đenova favorit za njegov potpis. Realizacija posla nije jednostavna i očekuje se tek u završnoj sedmici zimske pijace, dok talentovani štoper bude sa ostatkom ekipe na pripremama u turskom Beleku, uz napomenu da su – kao što je čest slučaj u fudbalu – mogući zaokreti, odnosno da se javi neki novi klub, takođe iz Italije, i ekspresno odvede mladog reprezentativca.

Prema trenutnom odnosu u evropskom fudbalu, utisak je da bi Serija A najviše pogodovala Svetozaru Markoviću. Ako bi, primera radi, završio u Benfiki (javila se letos) rizikovao bi da ga konkurencija čak i na treninzima slavnog portugalskog kluba proguta. To su na svojoj koži, između ostalih, osetili Ivan Šaponjić (direktnim odlaskom iz Beograda) ili čak i afirmisani igrači kakvi su bili Miralem Sulejmani ili Filip Đuričić (dokazani u Holandiji). Primer Luke Jovića je, takođe, ilustrativan, jer za prvi tim Orlova nije igrao, sreću je potražio i pronašao na pozajmici u Ajntrahtu, s tim da je to incident koji potvrđuje pravilo da mladi igrači retko uspevaju na Lužu.

Još drastičniji primer bio bi eventualni odlazak u Tursku, o čemu se, po kuloarima, spekulisalo posle duela Partizana i Bešiktaša. Tamošnja liga „jede“ čak i gotove proizvode, deluje rizično da se Marković – kome je tek 18 godina – zaleti na neke od poznatijih napadača današnjice, pa je logično okrenuti se Italiji, gde bi igrač po više osnova imao šansu da napreduje i izgradi pristojnu karijeru.

Prvi leži u mantri da Italijani decenijama veliku pažnju poklanjaju defanzivi. Ceo fudbal izgradli su na taktičnoj disciplini u odbrani, te bilo koji klub da angažuje Svetu dobio bi šansu da napreduje na mestu koje se smatra fudbalskim Harvardom za odbrambene igrače. Gledajući druge i igrajući sa ili protiv istih. Dalje, ko jednom ode u Italiju ima velike šanse da u njoj ostane godinama. Primera radi, Saša Lukić je uprkos tome što je slat na pozajmicu u Levante letos produžio ugovor sa Torinom, Džigi Ninković je posle dokazivanja u Đenovi i Empoliju potpisao za člana Serije B, Askoli, do 2021, Bleki Milenković je standardan u Fjorentini i odavno na radaru Juventusa (i ne samo Juventusa), Darko Lazović „troši“ četvrtu sezonu na stadionu „Luiđi Feraris“, Ivan Radovanović i Dušan Basta već deceniju ne mrdaju iz zemlje koja im i sportski i životno, očigledno „leži“.

Pogotovo što su tamošnji klubovi strpljivi i metodični, što posebno za mlade fudbalere može da znači. Ako neko ne može odmah u prvi tim, ne „škartiraju“ ga, već šalju na pozajmicu, daju drugu šansu kad se s nje vrati, pa pre ili kasnije svako pronađe mesto. To bi trebalo da bude motiv Svetozaru Markoviću, bez obzira na ime kluba koji ga bude angažovao, jer se odlaskom u Seriju A otvaraju široke mogućnosti.

I Partizan „navija“ za transfer polaznika „klase 2000“. U ovom trenutku, uz Rikarda Gomeša, najvrednijeg fudbalera kog može da ponudi tržištu, računajući na njegov talenat i pedigre zvanično druge najbolje škole Evrope. Mada je jesenas sa njim potpisao novi ugovor, do juna 2021, u klubu su raspoloženi za prodaju već ove zime, kako bi zbog nezavide finansijske situacije prihodovali novac neophodan za život bar do sledećeg prelaznog roka.

Prema nezvaničnim informacijama, Partizan zahteva oko 3.000.000 evra na ime obeštećenja. Spreman je i da malo popusti, ali je, kako se može čuti, donja granica postavljena na 2.500.000 evra. Utom slučaju, trener Zoran Mirković bi imao dve mogućnosti: da Nemanju R. Miletića vrati na štopersko mesto, jer se prema sopstvenom priznanju reprezentativac Srbije bolje snalazi na centralnoj poziciji u odbrani nego na desnom beku ili da Marku Valijenteu pridoda novog izdanka omladinske škole, Strahinju Pavlovića, pa da levonogi štoper, rođen 2001, dobije priliku na velikoj sceni.

(Foto Star Sport)