Ser Aleks u Solskjerovoj koži: Malo gde je trava zelenija nego u Junajtedu, hoću da igrači shvate šta znači igrati za ovaj klub

Ole Gunar Solskjer vratio je duh nekih prošlih vremena na Teatar snova.

Ubica dečjeg lica, kako su ga svojevremeno prozvali navijači i jedan od najboljih džokera u fudbalskoj istoriji postavio je Junajted na stabilne noge posle košmara proživljenog pod komandom Žozea Murinja i igračima vratio veru u njihov kvalitet i nadu da bi sezona mogla da bude makar solidna.

Sa dve uvodne pobede protiv Kardifa i Hadersfilda Junajted dočekuje Bornumt, gde traži svojevrsni het-trik na mestu privremenog trenera. U najavi utakmice Solskjer je izdvojio vreme kako bi u kameru i mikrofon Skaj Sporta izneo svoja dosadašnja zapažanja, ali i planove u mesecima koji predstoje.
“Uživam ovde. Dolazim na treninge i vidim sve te fantastične igrače koju pucaju od kvaliteta, a to je materijal s kojim ja posle radim. Zato i uživam u svakom trenutku“, rekao je Solskjer, a potom se osvrnuo na prva razmišljanja koja su mu prolazila kroz glavu kada je dolazio u Karington.
“Pomislio sam: 'Kako bih mogao da stvorim pozitivan efekat na najbrži način', a onda sam shvatio da svega trojicu ili četvoricu tih momaka znam lično. Većinu sam u tom momentu upoznao, pozdravio ih i dao im svoje viđenje situacije. Majk Felan i ja smo brzinski porazgovarali s njima i od tada smo potpuno opušteni“.

Otkrio je Solskjer i kakve su mu taktičke zamisli za nastavak sezone.
“Iskreno, nisam mnogo toga menjao u smislu taktike. Samo sam porazgovarao sa igračima i izrazio neko svoje mišljenje, jer mi je pre svega važno da vidim koliko su i za šta sposobni, kako bismo bili spremni za velike utakmice. Biće vremena da se bavimo taktikom, to ćemo u januaru da prerađujemo, meni je bilo važno da izgledamo dobro u prvih nekoliko utakmica“.

I u tome je uspeo nekadašnji norveški golgeter...
“Imam utisak da možemo da dominiramo, ali treba da popravimo odbranu samo malo... Ne želim da budem oštar prema timovima koje smo pobedili, ali moj posao je da mojim igračima usadim kakav mentalitet treba da imaju oni koji nose dres Junajteda kada su na terenu“.

Jedno od pitanja glasilo je – da li Solskjer razmišlja o ulozi stalnog trenera Junajteda, ukoliko za to bude uslova?
“Moj posao traje narednih pet meseci, a onda ću klub ostaviti nekom drugom. To je plan i moj posao trenutno, koji traje do kraja maja. Zato je moj zadatak da utičem što više na igrače Junajteda i vratim ih na pravi kolosek“.

Ipak, nije da o ostanku nije razmišljao...
“Zasad imamo dobre rezultate i to mi se sviđa, jer mi je želja da kroz godinu ili dve vidim ove momke kako redovno osvajaju trofeje. Tada ću znati da sam bio deo svega toga. Uvek sam bio ambiciozan, ali rekao sam direktoru Edu Vudvordu i vlasnicima da sam tu do maja, a onda neka oni odluče ko će doći umesto mene. Oni su fantastični ljudi, a ako izaberu mene, siguran sam da ćemo naći zajednički jezik“.

Po ostrvskim medijima kruži priča da će ser Aleks Ferguson biti čovek od velike pomoći za asa u koga je stari trenerski vuk svojevremeno mnogo verovao.
“Iskreno, čudno mi je što sam u ulozi koju je ser Aleks imao nekada, jer navikao sam da treba da pokucam na vrata kada odlazim u kancelariju trenera i u stolici zateknem njega, a ne da ja tu sedim. On nas stalno posećuje, a kad god dolazi ja mu ustupam moju stolicu, jer nikako drugačije ne mogu da gledam svog šefa. On je oduvek bio moj mentor, učitelj, vodio je računa o nama i uvek nam davao lepe savete“.

U Mančester junajtedu su po običaju zahtevi prilično jasni i uvek veliki, ali su godinama unazad mnogi treneri kaljali ugled velikog kluba... Sada bi to, konačno, moglo da se promeni.
“Kada pričamo o očekivanjima, jasno je sve. To je standard za tim kakav je Junajted, zato svi mi imamo obavezu da predstavljamo ovaj klub najbolje što znamo – na terenu i van njega. Ne želim da ulazim u detalje, ali imamo postavljene norme i postoji kultura života ovde“, kaže Solskjer i dodaje:
“Kada imate igrače koji vuku ostale i dovode ih u red, kada imate dvojicu ili trojicu momaka koji čuvaju tu kulturu i ukazuju drugima šta ne bi smeli da rade vode, to je velika stvar za nas. Znam da mnogi pričaju o tome kako ovom timu nedostaju pravi lideri, ali ovde igraju momci koji nose tu lidersku crtu u sebi“.

Uprkos stalnim kritikama javnost, Solskjer tvrdi da je situacija potpuno drugačija.
“Kada pogledate teren, shvatate da ovde ima velikih pobednika. Igrali smo dobro u ove dve utakmice, svi ofanzivni igrači su postigli gol ili asistitrali. Dobri smo čak i pozadi, Džons i Lindelef su odlgirali vrlo dobro zajedno i to mi se sviđa. Kada igrate za Junajted, očigledno je da ste u nekom trenutku napravili dobru odluku i shvatili da želite da budete najbolji. Niko neće samo tako doći u Junajted, morate da imate disciplinu, talenat, želju i glad da biste bili najbolji“.

Zato nekada vrlo lukavi špic ima savet za svoje mlade pulene.
“Moraju da zapamte kako su došli ovde, da ne budu u Junajtedu zbog novca i slave ili čega god, već da je fudbal njihov život i kada odu iz ove kuće. Kada si u Junajtedu i jednog dana završiš karijeru, onda shvatiš – bar ja jesam – kakav je to život bio“.

Miran, odmeren, precizan, uveren. Takav je Solskjer bio u svakoj izjavi koju je dao. To pokazuje o kakvoj se veličini radi.
“Svi ovi momci čine grupu fantastičnih fudbalera. Neki od njih još nisu dovoljno proveli vremena ovde da bi shvatili šta je Junajted i koliko to znači. Nismo se osvrnuli u prošlost nijednom. Neću uopšte da razmišljamo o tome što je bilo, jer nije ni važno. Ono što je važno Majku Felanu, Majklu Keriku, Kijeranu Mekeni i meni jeste da unapredimo ovaj tim i budemo ponosni na ono što uradimo na kraju sezone“.

Zbog toga svako treba da nosi svoju odgovornost.
“Imate različite sorte igrača. Ako tokom karijere bar jednom ne ponesete odgovornost na svojim leđima, nećete shvatiti koliko dobri možete da budete jer kada ste u timu, najlakše je reći: 'U dobroj sam ekipi, sa kvalitetnim igračima i prepustiću njima svu odgovornost'. Zato morate da imate taj osećaj u sebi, bez obzira na to sa koliko dobrih igrača delite svlačionicu. Jer, kada izađete kroz vrata, morate da pomislite: 'Trebalo je da preuzmem više odgovornosti'. Igrači svetske klase su ti koji uglavnom nose teret ekipe, a moraju da paze i na to da budu i sami dobri na terenu, ali biće mu lakše ako svi budemo radili zajedno. Ne možete samo da lutate i mislite da će sve pasti s neba“.

Otkrio je Solskjer i kakva je njegova trenerska filozofija.
“Ovde sam proveo više od 15 godina i sve ono što predstavlja moju trenersku filozofiju vuče korene iz iskustva koje sam doživeo ovde. Pokušavamo da napadamo konstantno, da dominiramo i u svaki meč ulazimo s verom da ćemo pobedditi, iako uvek poštujemo protivnike. Nije ni da smo dobijali svaku utakmicu s rezultatom 5:4 kada nam je šef (ser Aleks Ferguson) bio ovde. Kada smo imali Japa Stama, Ronija Jonsena, Rija Ferdinanda i Nemanju Vidića, znali ste da ćete gotovo sigurno sačuvati mrežu, što je stvaralo fini balans na terenu“, priča Solskjer i nastavlja:
“Volim kada igrači umeju da se izraze. Verovatno to dolazi iz svega što sam iskuisio u fudbalu dosad i zato želim da igrači dožive to isto kada završe svoje karijere – da znaju šta znači kada pobediš. Potrudićemo se da uživamo u fudbalu, čak i kada ne pobedimo“.

Osvrnuo se novi trener Junajteda na fudbal u današnje vreme i kakav je posao trenera.
“Fudbal se danas sve više osvrće ka treneru, ne menadžera, jer je struktura mnogo drugačija, toliko ljudi je umešano u posao. Vremena kada je postojao jedan čovek zadužen za sve su prošlost, ali i dalje sam ja taj koji donosi neke odluke. Male, ali ih ima. Sada imate direktore fudbala i vlasnike koji žele da budu uključeni u fudbalska dešavanja i koji su svojevremeno igrali fudbal, ali ja i dalje sebe zvoem menadžerom, jer pored sebe imam izvrsne trener i zapravo ne radim toliko trenerskog posla na terenu“.

Solskjer je, izgleda, našao pravu formulu kako da igrače čini srećnim.
“Kada ste na terenu svakog dana i kada vam igrači slušaju glas svakodnevno, u jednom trenutku im bude muka od vas. Nekada je manje zapravo – više, zato se trudim da se ponekad sklonim i samo posmatram stvari, ono što je meni važno. Jer, na kraju sam ja taj koji donosi odluke o tome ko će igrati, kao i taktičke stvari koje će se kasnije odnositi na konačni rezultat sutra, ili na kraju sezone“.

Priznaje da je navikao još kroz svoju igračku karijeru da ne uživa previše u pobedama, već da uvek gleda unapred.
“Ako ne pobedite, niste srećni, zato ne želim da se lažno smeškam. Ali, ako će ta utakmica značiti svima za pet godina, zašto bismo bili pet ili deset minuta očajni? Idemo dalje. Tako je i kada pobedimo, idemo dalje. To je istorija i ona nas uči da uvek treba ići dalje“.

Posle svega, Solskjer otkriva da će probati da ubedi Antonija Marsijala i Davida De Heu da ostanu u Mančester junajtedu, produže ugovor i učine klub i navijače ponosnim.
“Znam da klub želi da oni potpišu jer su u grupi najkvalitetnijih na svetu. Sve je, na kraju, na igračima, ali kada ste igrač Junajteda, teško da postoji mnogo mesta gde je trava zelenija. Već se nalazite na najboljem mestu na svetu. Ovo je jedan od najvećih klubova na svetu“.

Ako ste standardni u Mančester junajtedu, poručuje, igrači treba da urade sve da tu i ostanu i budu deo istorije.
“I ja sam svojevremeno imao mnogo ponuda, ali me je šef (Ferguson) ubedio da sam važan igrač za tim i da ću dobiti dovoljno utakmica da budem zadovoljan. Osetio sam se privilegovano. I ja sam tvrdoglav, kao i mnogi današnji igrači. Klub je u jednom trenutku imao dogovor da me proda Totenhemu, ja sam samo rekao: 'Neka, hvala'. Moj agent je gurao ka tome da odem, ali ja sam hteo da ostanem na najboljem mestu na svetu. Bio sam siguran da trava nigde nije zelenija nego u Junajtedu. Bilo je to u periodu kada nisam igrao. Bio bih ljut, ali onda bi me šef stavio u tim i onda bih osećao kao najvažnija osoba na svetu. Ser Aleks je bio najbolji kada se radi o vođenju tima. Ne pričamo o bilo kakvim igračima, nego najboljim“.

Na kraju Solskjer je otkrio i kako je skrajao identitet fudbalskog ubice...
“Rođen sam s tim. Dugo sam proučavao veštinu završnice, kako se najlakše postižu golovi, koji su najbolji pokreti. Mentalno sam jačao. Biće momenata kada ćete promašiti otvorenu šansu, ali morate da budete psihički jaki da to ne uradite i sledeći put. Zato je uvek važno biti najbolji u toj sledećoj prilici. Kada sam završio karijeru prvi posao mi je bio da radim s napadačima. Bili su tu Kristijano Ronaldo, Vejn Runi, Dani Velbek i Karlos Tevez. Nije moglo bolje“.

PREMIJER LIGA - 20. KOLO

Subota
Totenhem - Vulverhempton 1:3 (1:0)
/Kejn 22 - Boli 72, Himenez 83, Elder Košta 87/

Lester - Kardif 0:1 (0:0)
/Kamarasa 90+2/

Votford - Njukasl 1:1 (0:1)
/Dukure 82 - Rondon 29/

Brajton - Everton 1:0 (0:0)
/Lokadija 59/

Fulam - Hadersfild 1:0 (0:0)
/Mitrović 90+1/

Liverpul - Arsenal 5:1 (4:1)
/Firmino 14, 16, 65pen, Mane 32, Salah 45+2pen - Mejtland Najls 11/

Nedelja
13.00: (5,20) Kristal Palas (3,70) Čelsi (1,70)
15.15: (3,50) Barnli (3,45) Vest Hem (2,10)
15.15: (8,50) Sautempton (5,40) Mančester Siti (1,33)
17.30: (1,40) Mančester Junajted (4,80) Bornmut (7,75)

NAPOMENA: Kvote su podložne promenama 

Foto: Reuters