Ram za sliku jednog reprezentativca

Jedan aplauz može se podvesti pod slučajnost. Više njih okarakterisati kao incidenti. A ako je svaki put kad istrči na teren Nemanja R. Miletić nagrađen pljeskom sa tribina onda je to, valjda, dokaz da je Partizanova publika u njemu prepoznala i ljudske i igračke kvalitete i da je reč o konstantnosti.

Jedan od igrača od poverenja Zorana Mirkovića u nedelju veče dobio je potvrdu vrednosti sa još jedne adrese. Iz Fudbalskog saveza Srbije stigao mu je poziv da se javi na okupljanje državnog tima pred mečeve sa Crnom Gorom i Rumunijom, što je najbolji dokaz da je prevazišao ovdašnji klupski i da bi možda mogao da pomogne u reprezentativnom fudbalu. Naknadno dopisivanje na spisak kandidata za mečeve Lige nacija može se tumačiti i kao kruna dosadašnje karijere 27-godišnjeg defanzivca, ali i pokazatelj da Mladen Krstajić vidi isto što i Grobari: da je Ćelavi zaslužio priliku među najboljima koje ova država ima.

Pogotovo što su ga u poslednjih 15 meseci trenirala dvojica nekadašnjih reprezentativnih defanzivaca, Miroslav Đukić i Zoran Mirković, a sad će biti pod nadzorom trećeg – Mladena Krstajića – pa ako su takve igračke veličine procenile da je kvalitet, nema sumnje da je poziv opravdan i da je posledica svega što je prošle i ove sezone pokazao momak iz Kosovske Mitrovice.

A pokazao je da može jednako dobro da odgovori zahtevima na mestu štopera i desnog beka (baš na pozicijama koje je nekad pokrivao Bata Mirković), da bude i efikasan (četiri gola u ovoj sezoni), da se ne predaje (njegovi pogoci čupali su crno-bele u Surdulici, Viljnusu i Nišu), da se oko njega skuplja ostatak tima (liderske sposobnosti među članovima poslednje linije) i, nikako zanemarljivo, da osim profesionalnih, pokazuje i ljudske osobine, zgog kojih je poštovan i van kluba. Taman da upotpuni skicu za portret reprezentativca.

Miletić je prvi Partizanov fudbaler koji se našao u Krstajićevom kadru posle Mundijala u Rusiji. Ponajviše igrama i ponašanjem, ali i utiskom da ga je u poslednja dva meseca unapredio rad pod palicom Zorana Mirkovića. Iako je igrao i kod Đukića redovno, pod Batinim vođstvom je postao još bolji, sigurniji, otresitiji, možda i zbog činjenice da je sadašnji trener u igračkim danima bio i bek i štoper, pa tačno zna da mu predoči cake na tim delovima terena, zavisno kad i gde ga koristi.

Kad su, posle objavljivanja prethodna dva spiska, novinari pitali trenera Partizana kako komentariše činjenicu da njegovih imena nema u A reprezentaciji, odgovarao je mirno „nemojte da se mešamo ljudima u posao, da radimo ono što nije do nas“. Nije vršio medijski pritisak, nije davao zapaljive izjave, niti obećao da će napraviti reprezentativca. A napravio ga je tako što se umesto razmetanja rečima vratio na teren, zasukao rukave, od ekipe koja je posrtala s početka prvenstva izvukao (skoro) maksimum i kao posledicu promovisao Miletića u člana državnog tima, u kome je po svim osnovama trebalo da bude mesta i za Vladimira Stojkovića, ali to je neka druga tema.

Izgleda, bolna.

(FOTO: Star sport)