PREMOTAVANJE: Nije bio najbolji trener, ali je sigurno bio u TOP 1 (VIDEO)

Jedni su se svojski trudili da njegov lik i delo demonizuju, drugi ga kovali u zvezde – poslednje jorkširsko božanstvo u ljudskom obliku. O njemu su pisane knjige i snimani filmovi. Mnogi su pokušali, ali niko u suštini nije uspeo: taj briljantni um, bolesnu ambiciju, prepotenciju i aroganciju, komad genija i ludaka u istom genu, ni papir „nije mogao da istrpi“. Pa čak ni filmsko platno u svoj televizijskoj moći... Ravno deset godina prošlo je kako Brajan Klaf „ne hoda po Trentu“, a po mnogima najveći trener otkada je fudbala na Ostrvu i dalje intrigira javnost.

Sa svakim uspehom Derbi Kauntija (a nije ih mnogo bilo poslednjih godina), Notingem Foresta (još manje) ili njegovog sina Najdžela (večitog talentovanog menadžera), usledi neka nova priča o popularnom Klafiju, neka njegova utakmica, detalj, neki čuveni momenat koji je obeležio davnu nedelju, mesec ili sezonu u engleskom fudbalu. Motiv za priču o jednom ovakvom čoveku svakako ne treba da postoji, ali eto, namestilo se.

Englezi su ove jeseni obeležili godišnjicu smrti Brajana Klafa, a njegovi Šumari pod vođstvom Stjuarta Pirsa (nekadašnji Klafov učenik) konačno krupnim koracima grabe ka povratku u Premijeršip, dok Ovnovi s Prajd parka, s kojima se proslavio, igraju najlepši fudbal u Čempionšipu. Baš onako kako bi on želeo. Da je živ, verovatno bi svašta imao da prigovori Stivu Meklarenu, ali nema sumnje da bi bio ponosan.

Brajan Klaf bio je duboko razočaran čovek, ogorčen na život i sudbinu. Karijeru velikog golgetera, jednog od onih koji se rađaju jednom u sto godina, morao je da prekine zbog teške povrede u 29. godini. Do tada, na 274 meča postigao je 251 pogodak! Činjenicu da za njega više nema vrhunskog fudbala podneo je mnogo teško. Pokušavao je da na svaki način pobegne od stvarnosti...
„Draže bi mi bilo nekoliko dana kriketa i nekoliko ranova nego het-trik na Vembliju“.

I zaista, voleo je kriket, ali ono što mu se dogodilo u zenitu igračke karijere presudno je uticalo na njegov dalji životni put i trenersko oblikovanje. S depresijom se dosta dobro nosio (uglavnom prizivajući alkohol u pomoć), iako je temelj dobio samim rođenjem: ulica Veli roud, jedna od većih kuća u Grouv Hilu u senci Ajrsom parka (stari gradski stadion), Midlsbro, Jorkšir. Najveća engleska grofovija, dosada kao način života i nešto malo sunca tek kada se pređe reka Tiz. Kiša za doručak, ručak i večeru...

Upravo će problemi s alkoholizmom u značajnoj meri obeležiti karijeru legendarnog stručnjaka. Čarls Bukovski voleo je da „baci poneku“ o tom fenomenu. U dva navrata potpuno je „pronašao“ Klafa. Slučaj prvi:
„Ako se desi nešto loše, piješ da zaboraviš. Ako se desi nešto lepo, piješ da proslaviš. A ako se ništa ne dešava, piješ da bi se nešto dešavalo“.

Toliko o Severnom Jorkširu.

„ALKOHOL I JA SMO DVE NAJVEĆE STVARI KOJE SU SE POJAVILE NA ZEMLJI, ZATO SE I SLAŽEMO“

Brajan Klaf je trenersku karijeru počeo u četvrtoj diviziji, lokalni klub Hartlpul. Imao je samo 32 godine, ali je znao šta hoće. U ranim tridesetim profilisao se kao trenerski diktator. Sva ta žestina proistekla je iz njegovog nezadovoljstva zbog svega što mu se dogodilo. Nešto je u glavi kvrcnulo i odlučio je: „Biću najbolji, boljeg od mene nema. I tačka!“ Od tada mu skromnost neće biti jača strana, pa je zauvek zabeležena izjava:
„Nikada za sebe ne bih rekao da sam najbolji trener, ali sigurno sam u TOP 1“.

Bukovski o omiljenoj Klafovoj razonodi, slučaj drugi:
„Alkohol je verovatno jedna od najvećih stvari koje su se ikada pojavile na zemlji – naravno pored mene. Pa da… To su dve najveće stvari koje su ikada obitavale na zemlji. Zbog toga se i slažemo“.

Nikada izgovoreno slobodno interpretiranje Brajanovog razmišljanja o sebi i fudbalu. U prenesenom značanju, naravno... Mada, dosta slično s prethodnom izjavom, zar ne?

Vrtoglavi uspon Brajana Klafa počinje 1967, kada je preuzeo Derbi u tadašnjoj Trećoj diviziji (današnja Liga 1) i za pet godina od provincijskog kluba napravio šampiona Engleske! Piter Tejlor bio je njegov „mokri brat“, desna ruka od početka karijere. Sve velike uspehe postigli su kao tim. Momak iz Notingema umeo je da prepozna igrača, oceni ga i preporuči. Klaf je onda kretao u akciju, pregovarao, dovodio i oblikovao ga po sopstvenoj želji. Najbolji menadžerski duo u istoriji engleskog fudbala. Tejlor je bio prijatelj.

Druga ličnost bez koje ova priča nikako ne bi mogla da se kompletira je Don Rivi. Čovek koji je na Ostrvu prošao put od legende od izdajice, pošto je u naponu snage pojurio za arapskim milionima. „Nadobudni prljavac“, kako ga je Klafi oslovljavao, bio je tvorac velikog Lidsa. Ikona Eland rouda. Sticajem okolnosti rođen na 15 minuta brzog hoda od kuće Brajana Klafa u Grouv Hilu. Bili su deca Tiza, koškali se kao igrači na terenu, a po ulasku u menadžerske vode, ozbiljno zaratili.

Bio je meč FA kupa, tada najbolji tim Engleske došao je na Prajd park u goste trećeligašu. Klaf je želeo da bude dobar domaćin, u skladu s finansijskim mogućnostima organizovao je doček za velikana, a Rivi se na sve to samo podrugljivo nasmejao. Lids je lagano dobio Derbi. Kap koja je prelila čašu bio je Rivijev odlazak sa stadiona bez rukovanja s Klafom. Don Rivi mu je tako postao neprijatelj za sva vremena.

Rodžer Hermiston, autor knjige o rivalstvu ova dva stručnjaka, napisao je: „Klafi se tada zarekao da će doći do top divizije i pobediti Dona Rivija“. Tako je i bilo. U leto 1972. Derbi je postao šampion Engleske s bodom više od Lidsa. Prva titula u istoriji Ovnova.

Klafov boravak u Derbiju obeležile su mnoge anegdote. Dve klupske službenice, ipak, sigurno nisu po dobrom pamtile tada novog šefa. Početak je bio loš, poraz na startu kod kuće, a pomenute dame opet su imale razloga za smeh. Klafi im je istog momenta uručio otkaze. Tiranija je počela...
„Nazivali su ga arogantnim tipom, ali ja sam ga uvek gledao kao vođu“, izjavio je prvi čovek Derbija Sem Longson pre nego što će se posvađati s Klafom.

Sekretar kluba Veb bio je jedan od najbližih Brajanovih saradnika:
„Mogli ste da pokušate da mu se oduprete, međutim, on bi vas ubrzo slomio i oblikovao po sopstvenoj želji“.

„DA JE BOG HTEO DA FUDBAL IGRAMO U VAZDUHU, POSADIO BI TRAVU NA NEBU“

Početak propasti engleskog reprezentativnog fudbala uslediće nedugo posle titule svetskog šampiona, 1966. u domovini. Klaf je jedan od retkih koji ukazuje na greške stare garde. Počinje da gradi svoju medijsku ličnost i proziva odreda tadašnji establišment na čeku s Alanom Hardakerom, Matom Bezbijem, serom Alfom Ramzijem... Rivija, naravno, nijednog momenta nije ispuštao iz usta, trudeći se da ga potkači, onako usput, govoreći o bilo kojoj temi.

Suština je bila sledeća: engleski klubovi sedamdesetih više nisu bili konkurentni evropskom kremu. Bajern i Ajaks terorisali su rivale nekim novim sistemom igre, nacionalni tim dva puta zaredom nije uspeo da se kvalifikuje za Svetski kup, a Panceri su Albionu u četvrtfinalu evropskog Kupa nacija očitali lekciju na Vembliju...
„Da je Bog hteo da fudbal igramo u vazduhu, posadio bi travu na nebu“, izjavio je jednom prilikom Klaf.

Oni koji je trebalo da shvate – nisu. Anketa s početka sedamdesetih u kojoj je 88 odsto ispitanika glasalo za Klafa za novog selektora, ostaje mu kao četvrta bista pored onih koje ima u rodnom Midlzbrou, Derbiju i Notingemu. Najvažniji Britanac, ne računajući one iz Bakingemske palate, nikada nije postao. Njegova „devetka“ iz Foresta Gari Bartels ovako je to objasnio:
„Zašto nikada nije bio selektor? Pa plašili su ga se. To je najveća sramota i bruka FA! Zašto nikada nije proglašen vitezom? Postao je Robson, postao je Ferguson, Trevor Bruking... To je najveći apsurd!“

Apsurd je i što ga Ostrvljani danas smatraju „najvećim trenerom kojeg Engleska nikada nije imala“.

PROKLETI JUNAJTED – 44 MUČNA DANA NA ELAND ROUDU

Predugačak jezik došao je glave Brajanu Klafu u Derbiju. Longson je morao da ide i redom „puzi“ zbog izajava svog menadžera, a onda mu je jednog dana prekipelo, nakon što je ovaj odbio da se lično izvini Bezbiju. Optužio je i njega i Tejlora da su alkoholičari i „da je zbog njih morao da zaključava ormar s pićem na stadionu“. Rastanak kao rastanak nikoga nije previše iznenadio, ali ono što će uslediti odjeknulo je kao bomba – BRAJAN KLAF PREUZIMA LIDS JUNAJTED! Don Rivi nekoliko dana ranije imenovan je za selektora Engleske. Piter Tejlor se istog momenta odrekao svog dugogodišnjeg prijatelja...

Nije se znalo ko tu koga više mrzi, Lids Klafa ili obrnuto, ali jedan od najkontroverznijih poslova u istoriji engleskog fudbala je zaključen. O 44 mučna dana za kormilom kluba s Eland rouda snimljen je film Damned United (Prokleti Junajted), koji je uzburkao duhove i mnogima se nije dopao, a sve po priči Dejvida Pisa. I tu se vraćamo na početak priče...

Brajan Klaf definitivno zaslužuje i knjigu i film, ali očigledno da je takvu ličnost bilo nemoguće upakovati u 90 i nešto minuta filmske trake ili nekoliko stotina strana pisane reči. Jureći za senzacionalnošću i Pisu i Huperu (režiser filma) „potkrale“ su se neke ozbiljne greške (poput paljenja Rivijevog stola koje se nije dogodilo), a o kojima su govorili i članovi te ekipe Lidsa...
„Ne, nijednog momenta ga nismo bojkotovali. Jednostavno, napravio je lošu atmosferu u ekipi“, pričao je Piter Lorimer nakon premijere u Londonu 2009.

Netrpeljivost između novog menadžera i igrača bila je nepremostiva prepreka za valjan rezultat i to nije nikakva tajna. Prilikom prvog susreta s fudbalerima Lidsa Klaf je nastupio agresivnije no ikada:
„Zaboravite na sve trofeje koje ste do sada osvojili, došli ste do njih na prljav i nepošten način“.

Klafi nije mogao da podnese Rivija ni pre nego što mu nije stao na žulj, a posebno mu je smetala filozofija svog kolege. Lids je, naime, igrao najprljaviji fudbal na Ostrvu, njihov moto bio je „udri po nogama protivnika, ispucavaj loptu, pa trči za njom“, što je bila sušta suprotnost Klafovog sistema igre „do noge“. Po tome je bio jedinstven u Engleskoj – ne računajući Škota Boba Pejslija koji će nešto slično navodno prepisati od Čiča Miljana posle duela sa Zvezdom na Enfildu – ali sve njegove ideje pale su u drugi plan kada se dočepao tih žestokih momaka koje je u suštini mrzeo. Kažnjavao ih je za svaku sitnicu, utakmice pripremao držeći ih na kiši... Omalovažavanje igrača bio je sastavni deo svakog treninga i sve je izgledalo kao da je na Eland roud ubačen uljez koji treba sve da rasturi.

Šest utakmica izdržao je Klaf u Lidsu, uz poražavajući učinak – jedna pobeda, dva remija i tri poraza. Sa igračima se nije ni pozdravio, direktno sa stadiona uputio se na jorkširsku televiziju kod čuvenog Ostina Mičela. A tamo spektakl! Jedan od najvećih novinarskih poduhvata na Ostrvu u 20. veku. Tog septembra 1974. Brajan Klaf i Don Rivi ušli su u improvizovani ring (TV duel) i dobro se „izudarali“. Taj okršaj mediji će porediti s onim koje su vodili Nikson i Kenedi.
„Neću da te zovem Klaf, jer ne želim da ukažem nepoštovanje“, počeo je Rivi.

„Želeo sam da uradim nešto što ti nisi umeo“, uzvratio je nasmejani Klaf.

„Nije bilo moguće da uradiš nešto bolje... Pa izgubio sam samo četiri utakmice prošle sezone?!“

„Dobro, to znači da ja ne bih izgubio više od ove tri“, poentirao je Klaf, da bi i sutradan nastavio da se šepuri po medijima:
„Nisu imali strpljenja za mene. Jučerašnji dan je mnogo tužan za Lids“.

DIKTATURA U NOTINGEMU: KAKO JE PREBIO PRGAVOG ROJA KINA

Ali da nije bilo tog „prokletog Junajteda“ Engleska bi ostala siromašnija za jednog istinskog velikana – Notingem Forest. Iako je bio menadžer koji se mnogo dobro kotirao, Brajan Klaf je u januaru 1975. prihvatio poziv sa Siti graunda. Pomirio se i s Tejlorom, pa je ubitačni tandem zajednički krenuo u novu misiju: kako od provincijskog kluba, drugoligaša, napraviti šampiona države?

Ta činjenica da je od prosečnih klubova pravio velikane, Klafa je činila posebnim, jedinstvenim. Jer to nisu radili ni Čepmen, ni Ferguson, možda samo Šenkli. A sa Šumarima je otišao korak dalje. U sezoni 1976/1977. uveo je klub u Prvu diviziju i odmah postao šampion, da bi potom osvojio dve titule prvaka Evrope! Jednu u Minhenu, drugu u Madridu, pobedivši u finalu Malme i Hamburger.

Robin Hud od tog momenta više nije bio najslavniji stanovnik Notingema. Čitav svet čuo je za Klafija i njegovu družinu.
„Sećam se prvog dana kada je došao. Sedeli smo u svlačionici kada se začuo prasak. Uleteo je unutra, skinuo jaknu i bacio je na klin na vratima za koji nismo ni znali da postoji. Nije bilo ljubaznosti, rukovanja, upoznavanja. Samo je rekao: „Vucite dupeta na teren.“ Mislim da smo svi osetili struju u telima“, pričao je krilni napadač najslavnijeg tima Foresta Džon Robertson.

Diktatura Brajana Klafa dosegla je vrhunac u Notingemu. Jedni su ga se plašili, drugi tvrdili da i nije tako strašan, ali svi su ga iznad svega poštovali. Roja Kina, kasnije jednog od najžešćih momaka u engleskom fudbalu, jednim udarcem u glavu bacio je na patos, a ovaj mu posthumno uzvratio da je bio veliki čovek i mnogo bolji trener od Aleksa Fergusona...
„On je bio neverovatan. Ulazim na poluvremenu u svlačionicu, a Brajan me još s vrata udara pravo u lice pesnicom: „Nikada ne vraćaj loptu golmanu!!!“ Vrištao je iz sveg glasa. Nije mu palo na pamet da mi se ikada izvini, ali sledeće nedelje dobio sam nekoliko slobodnih dana“.

Klafa je mnogo nervirala zagađenost Trenta („Notingem ima mnogo lepu reku, toliko lepu da bih svaki dan mogao da hodam po njoj“, iz toga će kasnije proizići naslov njegove autobiografije „Hod po vodi“). Povodom toga nije mogao ništa da uradi, ali su zato igrači često morali da krče koprive uz obalu.
„Bio sam na Siti graundu jednog dana da vidim fudbalere posle treninga, prisećao se Jan Edvards, tasdašnji hroničar zbivanja u Notingem Forestu. Stajao sam s Robom (Robertson) uz obalu, kada smo ga ugledali kako trči kroz one koprive. Pojurio je da me pita kako sam mogao nešto da napišem prethodnog dana. Džon se krio iza mene. Kada je Klaf otišao, Robo se uhvatio za glavu: „Ja sam odavno u penziji, zreo sam čovek, imam decu. Ne shvatam zašto se uvek toliko uplašim tog tipa?!“

I još malo o strahu...

Kada je mladi Australijanac Alan Dejvidson dolazio Klaf mu je prilikom rukovanja objasnio „da su u njegovom timu sve sami pijanci i da će i on morati da počne da cuga“. Tada dvadesetčetvorogodišnji momak bio je prestravljen. Posle nekoliko dana Brajan ga je pozvao u svoju kancelariju da ga pita u čemu je problem, zbog čega ne pruža ono što se od njega očekuje. Kada mu je Dejvidson rekao da ga se strašno plaši, ovaj mu je odgovorio kao iz topa: „Vidi, sine, mene plaća predsednik kluba, a i on me se plaši“. Za idući Božić Dejvidson je bio pozvan kod Klafovih na večeru.

Kada je svoju ikonu dobro „izglancao“ i okačio u centralnom holu Siti graunda, Brajan Klaf se previše zaneo. Svo svoje znanje počeo je prekomerno da utapa u viski, a rezultati su bivali sve slabiji. U međuvremenu ponovo se posvađao s Tejlorom (ovaj preuzeo Derbi) i više nikada nisu progovorili. „Pomirenje“ je palo tek po podizanjem biste na Prajd parku, na kojoj su se našli zajedno.

Klafi je proveo 18 godina na čelu Notingem Foresta. Osvojio je jednu titulu šampiona Engleske, dve titule prvaka Evrope i četiri Liga kupa. Kraj je na prvu loptu bio samo tužan, a onda, ispostaviće se, i tragičan…

Prva sezona novoformiranog Premijeršipa, Šumari su ispali iz lige. Poslednja utakmica. Uplakani navijači i dalje mu kliču i mole ga da ostane. Konferencija za medije je u toku... Prepričava jedan od prisutnih predstavnika medija...
„Brajanov pogled lutao je svuda po kancelariji. Onda je zbunjeno počeo da ispituje čašu ispred sebe, kao da je želeo da je dovoljno oštrim pogledom napuni. Niko od nas novinara nije mogao nešto smisleno da pita. „Dakle, ovako se završava“, promrljao je odsutno, onako više sebi u bradu i – otišao.

Deset godina nakon što je napustio klupu Notingema, Brajanu Klafu izvršena je transplatacija jetre. Život mu je produžen za godinu dana. Na komemoraciji na stadionu Derbija bilo je 14.000 ljudi. Zbirku svojih kultnih izjava zaključio je onom izgovorenom pred sam kraj:
„Nadam se da me je bar neko voleo“.

(FOTO: Action images)

KULTNE IZJAVE BRAJANA KLAFA

O nesuglasicama s igračima u Forestu:
„Raspravljali smo dvadesetak minuta i odlučili da sam ja u pravu.“

O odluci Mančester Junajteda da 1999. umesto u FA kupu učestvuje na prvom Svetskom klupskom prvenstvu u Brazilu:
„Junajted u Brazilu!? Nadam se da će zakačiti proliv.“

Martin O'Nil je igrao pod palicom Brajana Klafa. Kada je upitao tadašnjeg šefa zašto je prebačen u rezerve, Klaf mu je odgovorio:
„Zato što si previše dobar za prvi tim.“

O porodici Bekam:
„Njegova žena ne ume da peva, njegov frizer ne zna da šiša.“

I još malo o „skromnosti”:
„A da, Frenk Sinatra... Je l' znate da me je jednom upoznao?“

„Kada umrem, Bog će morati da mi preda svoju omiljenu stolicu.“

„Kažu da je Rim nije sagrađen za jedan dan, ali to je zato što ja nisam bio angažovan na tom poslu.“

O menadžerima:
„Da je neki igrač ikada rekao Šenkliju: 'Moram da razgovaram sa svojim agentom', Bil bi ga tukao, a ja bih ga držao dok bi ga on lemao."