PRELAZZI: Vergilije, Klopova opklada od 84.000.000

Reklo bi se da transfer-luda 2017. godina – skoro da smo zaboravili na Nejmara, Mbapea, Lukakua, Mendija, Usmana Dembelea – dobila baš onakav finiš kakav je zasluživala.

Nije možda slučajno što se najskuplji defanzivac u istoriji fudbala od juče zove Virdžil van Dajk. Liverpul je – a doći ćemo i do toga da li je posredi samo panika, nezrelo skretanje pažnje (“Mi smo i dalje veliki klub! Mi smo i dalje veliki klub!”) ili pazl koji, uz Keitu kojeg čekamo, nedostaje pa da Jirgen Klop počne da vraća poverenje koje mu je ukazao Enfild – grunuo celih 75.000.000 funti (84.000.000 evra) za Holanđanina koji je veći deo jeseni proveo izigravajući uvređenu mladu u ionako od strasti operisanom Sautemptonu.

Sin Surinamke i Holanđanina nosi ime čuvenog rimskog pesnika Vergilija, autora „Eneide“ i upravo onog kojeg će Dante izabrati da ga vodi kroz Pakao i Čistilište u „Božanstvenoj komediji“; ima tu neke simbolike, posebno za nas koji iz godine u godinu vidimo kako se fudbal, zaogrnut novcem, približava Nečastivom lično.

Sve je otišlo dođavola, nije li, u 75.000.000 lepih, i čak i najoptimističniji među navijačima Liverpula i najveći liberali među poštovaocima igre moraju nervozno da zacokću i stave čitav dlan na čelo, onako, da prekrije i oči...

Pratite prelazni rok? Volite transfere? MOZZART vam nudi da pogađate gde će ko da pređe!

Da nije skupo, bilo bi možda i smešno: Liverpul je izdvojio svetski rekord, plativši 30 odsto više nego što su letos hteli da daju za čoveka koji se od avgusta, nezadovoljan i ljut, samo vukao po terenima Premijer lige, dobrano ukaljavši svoj imidž; zajedljivi bi primetili da je klub razbio kasicu-prasicu da bi bio, u najboljem slučaju, treći ove sezone i možda, ako se baš poklope kockice, treći i naredne sezone...

Jedna od boljih pošalica sa foruma navijača Liverpula kaže da su Sautemptonu bili ponuđeni i Dejan Lovren i Džordan Henderson kao zamene, ali da je klub sa juga poručio da bi u tom slučaju cena bila igrači + 150.000.000 funti; druga objašnjava Van Dajkov izbor Liverpula time što ga jesu tražili i neki veliki klubovi, ali on je želeo opet da se nađe sa ortacima, pošto su Crveni očerupali Sautempton u potonjim prelaznim rokovima, od Lamberta i Lalane pa nadalje...

Biće to, u svakom slučaju, neviđeni teret i za igrača, i za njegovog novog menadžera. Od Van Dajka se sada, prirodno, posle ponedeljka – neće biti registrovan na vreme da igra prvog dana 2018. protiv opasnog Barnlija – očekuje da Liverpul nikada više ne primi nijedan gol, sem možda na zagrevanju, ili kad vodi sa 4:0, pa uđe onaj gilipter Lovren da vrati neizvesnost i opusti stvari na terenu.

--->>> Pao svetski rekord: Van Dajk ZVANIČNO Liverpulov!
--->>> Holanđani idu budzašto: Van Dajk duplirao rekord koji je odolevao skoro dve decenije!
--->>> Odjeci Van Dajkovog transfera: Dvojica titana odolevaju, Mustafi više nije u TOP 10 na svetu
--->>> Seltik zaradio preko 20.000.000 na novom svetskom rekorderu
--->>> Kako je Sautempton uzeo 205.100.000 evra samo od Liverpula!

Svako njegovo postavljanje, a kamoli klizeći start, posmatraće se kroz titulu Najskupljeg; svaki napadač protivničke ekipe hteće da izlera i ponizi baš njega; svaki navijač Liverpula strepeće i od najsitnije greške, a Kop će da aplaudira sa zadrškom, i da li holandski reprezentativac uopšte ima mentalnu snagu da to podnese?

Ako je suditi po upornosti da istera transfer, možda i ima, no primadona je, valjda je toga svestan, prva ka kojoj poleti paradajz kad zaboravi tekst i pocrveni u licu...

Jirgena Klopa već predugo bije glas da njegovi timovi jednostavno ne umeju da se brane i da zapostavlja defanzivu. Hevi-metal fudbal zvuči sjajno kad petorica brzanjaca krenu napred, ali ako nazad duva promaja, počev od nerešene i, čini se, nerešive pozicije zadnjeg veznog, preko bekova koji suviše često podsećaju na guske u magli, pa do čuvara mreže za koje je samopouzdanje preteška skauzerska reč, potencijal da vam se desi pet minuta kao nedavno protiv Arsenala se progresivno uvećava. Nisu krivac, hoće se reći, samo individualne greške, koliko god da ih ima, veći je utisak da u srži sistema štošta ne valja.

Nemac je dosad imao prilično dobar alibi pred navijačima Liverpula, koji su sve češće nalik na uplakanu bebu kojoj poturite zvečku – čitaj: Salaha, Firmina, Kutinja – i ona na trenutak zaboravi gde je, sve dok se grčevi ne vrate. Klop je učestalo govorio da ima ideju, da ima mete, i mogao veći deo krivice da prebaci na Upravu.

No „ja tražio, ja našao, ja rekao, oni ništa” je refren koji se već izlizao, kao iritantni letnji hit, a sa Van Dajkom – i sa dolaskom Keite u junu – Jirgen Klop više ne može da insistira na nerazumevanju.

Najbenevolentnije pristalice kluba sa Enfilda, u koje se sve ređe ubrajam, videće u ovom transferu samo još jednu etapu Klopovog strpljivog „master plana“. Nije imao novca da reši sve odjednom, pa to nije uradio čak ni Pep sa svim arapskim blagom!, i onda je počeo da postavlja svoju slagalicu, sa idejom da se krene od vrha. Jeste, bilo je frustrirajuće, ali koja to terapija nije?

Oni što i dalje broje dane od titule, a noći provode kunući upravu na društvenim mrežama, biće presrećni, sa 75.000.000 razloga da misle da je Liverpul klub u koji se i dalje rado ide, sa zabludom da je ikakav rekord, pa i to što ste, navodno, potukli Siti i Čelsi u trci za autogram jednog igrača, argument da ste i dalje veliki.

(Ti isti će garant obrnuti tastaturu kada Filipe Kutinjo spakuje kofere za Barselonu, možda već ove zime, a kvota da će se to desiti je 2,50)

A da pričamo malo o fudbalu, pardon fudbaleru? Virdžil van Dajk već dugo je na radaru najvećih klubova u Premijer ligi, i ako ne uzmemo u obzir poslednje polugodište, nije teško videti zašto: visok, skoro vidovit u predviđanju gde će lopta završiti, sa kontrolom lopte na kojoj će mu zavideti budući, avaj, kapiten Džordan Henderson, poseduje i gotovo klopovsku harizmu – dobro, kad se ne ljuti – mada i latinoameričku strast, pošto zbog agresivnog stila igre redovno prednjači u kolonama žuti & crveni kartoni.

Centralni defanzivci u Klopovom sistemu previše često ostaju na vetrometini, bez zaštite sa strane, pa često moraju da se uzdaju u duele jedan na jedan; tu bi najpre mogla da se vidi promena, pošto je Van Dajk mnogo bolji megdandžija nego svi sadašnji bekovi zajedno.

Van Dajkova karijera išla je lepim tokom, onako kao što se, u doba kada defanzivci nisu vredeli 75.000.000 funti, i radilo: ponikao je u Groningenu, zapao za oko skautima Seltika, proveo dve korektne, ne previše naporne sezone u Škotskoj, pokazao ambiciju i želju da se čim pre dokopa juga i Premijer lige, i uprkos blažem interesovanju nekih bogatijih, možda i svesno odabrao zemljaka Ronalda Kumana i Sautempton, koji je važio za odličnu odskočnu dasku ka bogatijim klubovima, bilo da znate da igrate fudbal ili da ste Dejan Lovren.

Sad je na Enfildu, gde je njegov broj 4 u zlatno doba kluba dužio Fil Tompson, pre nego što će ga smeniti Mark Lorenson (taj dres posle je dobio i jedan Sami Hipija, ali potom i jedan Alberto Akvilani, pa bolje da ne učitavamo ništa o magiji brojeva).

I baš je Tompson izrazio ozbiljnu sumnju da bi samo dovođenje Van Dajka – koji, po njemu, “nije dovoljno glasan”; eto šta ti je stara škola – moglo da okonča defanzivne nedostatke.

Fil Tompson govorio je ono što svi znamo, mada se neki plaše da kažu: sve muke Liverpula možda i može da reši jedan čovek.

Ali on se verovatno ne zove Vergilije...

Piše: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta

(FOTO: Action images)