PRELAZZI: Kad pingvini zaigraju fudbal (zapamtite ovo ime: Andrijanantenaina)

Svaki narod, ili makar svaka grupa jezika, ima svoj karakteristični adinaton, stilsku figuru koja označava nešto što je potpuno nemoguće. Na srpsko-hrvatskom kaže se “Kad na vrbi rodi grožđe”, Bugari umesto grožđa koriste kruške, Slovaci bi vam rekli “može to, ali kad traktori budu padali s neba”, ali uvrežio se gotovo svuda, blagodareći internetu, onaj engleski izraz “kad svinje polete”.

(U Italiji umesto svinja lete – odnosno ne lete – magarci, što je bilo posebno milo navijačima Kjeva...)

Čuvene su i svinje sa omota albuma “Animals” Pink Floyd, tada su veliki baloni u obliku ljupke, vredne i nepravedno opanjkane domaće životinje postali redovni gosti na koncertima velikog benda.

Fudbal nam ovog leta, dok čekamo neke zvučnije transfere, dok se oporavljamo od protekle sezone i polako pripremamo za novu, smišlja nova poređenja, obogaćuje naš jezik.

Možda podaleko od svetla evropskih pozornica ali jako važno za kontinent, igra se Kup afričkih nacija, Mo Salah pokušava da se upiše u faraone i u svojoj zemlji, a zbiva se i nešto što je dosad bilo moguće taman kao i da se kusa voće sa vrbe.

“Kad pingvini polete i zaigraju fudbal”, to se desilo u toplom Egiptu, fudbalska selekcija Madagaskara postala je hit prve faze takmičenja i večeras će protiv Nigerije imati šansu da overi plasman u osminu finala – na svom debitantskom nastupu! – mada bi, uz druge rezultate, mogli da prođu dalje i pristojnim porazom.

Ne znamo da li bi se Malgašani ljutili, ili bi najpre besan bio Pajtonovac Džon Kliz, koji je u nedodirnutim šumama petog najvećeg ostrva sveta našao onog lemura što se po njemu i zove, ali ako protiv (nefudbalske) tradicije mogu, protiv Holivuda nikako ne mogu.

Madagaskar će za mnoge generacije koje su gledale simpatične crtaće ostati dom pingvina, i možete da budete biolog koliko hoćete, šta može biologija protiv šou-biznisa.

“Kowalski, status report”, i tako dalje...

Oni sami sebe zovu “barea”, po tipu zebua, goveda koje se nalazi i na grbu Madagaskara, ali prihvatiće i da su pingvini, samo kad su poleteli, samo kada napokon igraju fudbal...

Madagaskar je čudna jedna sorta, u svakom smislu: oni kao da samo fizički pripadaju Africi, ali su zapravo nešto drugo. Počev od jezika i naroda, koji su zapravo iz austronezijske grupe – najbliži srodnici nisu im ovi protiv kojih u Egiptu loptaju, nego braća iz Indonezije, sa Filipina ili Malezije.

Preci Malgašana su nekada davno, kažu između trećeg i sedmog veka, čamcima, brodovima i splavovima došli sa Bornea, nastanili se u ovom raju, polako se mešali sa domicilnim stanovništvom i došljacima s afričkog kontinenta, uz veliki uticaj francuskih kolonizatora.

Tako je nastala moderna nacija, šarena kao priroda, kao zastava, kao pomešane boje Istočne Afrike i Indijskog okeana.

Nju smo dosad prepoznavali po tim kletim pingvinima, glavnom gradu koji zvuči kao pesmica i imenima političara koje je teško izgovoriti (njihov doskorašnji predsednik zvao se, ako se ne varamo – a verovatno se varamo – Eri Marsijal Radžaunarimampjanina Rakotoarimanana, i sreća pa ga je nasledio nešto skromniji Andži Nirina Radžoelina; no zamislite da se čak i on sretne sa Donaldom Trampom!), a od ovog leta, eto, i po fudbalerima.

Dobro, dosta je bilo lekcija iz istorije, šta smo naučili iz sadašnjosti? Kako je to jedna nacija koja je uglavnom služila da popuni broj u žrebu, koja nema ni profesionalnu fudbalsku ligu, došla na korak od osmine finala Kupa afričkih nacija, u grupi u kojoj su Nabi Keita i njegova Gvineja i Saido Berahino i njegov Burundi, uz favorita Nigeriju, naravno?

Valja, pre nego što se posvetimo onome što se događa na terenu, reći i da je predsednik Afričke fudbalske konfederacije, Ahmad Ahmad – onaj koji je svega koju sedmicu pre početka prvenstva uhapšen u Francuskoj pod ozbiljnim optužbama za korupciju i pranje novca – bio u tri mandata prvi čovek Fudbalskog saveza Madagaskara.

Aktuelni potpredsednik FIFA (ima li kraja njihovim problemima i mutnim radnjama?) i najzaslužniji je što počev od ovog turnira učestvuju 24 selekcije, umesto dosadašnjih 16, što je dalo šansu i nacijama koje dosad nisu beležile nastupe.

Prelomni fudbalski trenutak, pak, dogodio se nakon kraha i pada među dvadeset najgorih selekcija na FIFA rang listi, kada je na čelo selekcije došao malo poznati francuski stručnjak Nikola Dipui.

Dipui možda nije veliko trenersko ime, niti će to ikada postati, a Afrika je imala i više nego nepristojan kontingent samozvanih belih vračeva i doktora, no ovaj je imao veliki plan.

Godinu-dve krstario je po Evropi, najviše po francuskoj za koju je Madagaskar sudbinski, istorijski i sada već i fudbalski vezan, koristeći sva dostupna saznanja o porodičnim stablima, ma o vlatima trave ako treba.

Čim bi čuo da ima tamo u trećoj ili četvrtoj francuskoj ligi, ili možda na obližnjem Reinionu, momak kojem su makar baba ili deda bili Malgašani, otvarao je diplomatske kanale, apelovao na duh predaka i obećavao da će svinje poleteti, na vrbi zasvrbeti i pingvini zaigrati fudbal.

Da će Madagaskar, ako zapnu, ako se uključi dijaspora, posle duže od pola veka uzaludnih pokušaja postati pristojna fudbalska nacija.

Te njegove nebrušene dragulje ćete na turniru prepoznati po sasvim običnim, sasvim evropskim natpisima na dresovima – ponekoga i po boji kože, dakako – kao što su Žeremi Morel, Žerom Mombris, Tomas Fonten, Dimitri Kaloen, mada će se svakom pravom zaljubljeniku u fudbal nasmejati brk što su četiri boda iz dve utakmice (2:2 sa favorizovanom Gvinejom rovitog asa Liverpula i 1:0 protiv Burundija u drugom kolu) doneli baš momci koji su autentični Malgašani.

Strelci tri gola bili su Anise Abel Andrijanantenaina (igrač Ludogoreca koji ima pod kaišem i nastupe u Ligi šampiona), Karolus Andrijamacinoro i, doduše, dečko iz Miluza, Marko Ilaimaharitra, ali heroj je bio kapiten Faneva Ima Andrijacima, napadač koji, ako je verovati Vikipediji, već punih godinu dana nije postigao gol na zvaničnoj utakmici.

Ako je vama teško da pročitate, pomislite i na jadne komentatore, i verujte da je još teže otkucati, ali je pride jako zgodno za onu rečenicu: Zapamtite ovo ime!

A kad smo već kod imena, jedno na klupi nam je posebno zapalo za oko. Dvadesetpetogodišnjak se zove Žan Romario Bađo Rakotoarisoa, i nije čudno što je kršten po dva najbolja igrača Svetskog prvenstva u Americi 1994, pa još i postao fudbaler, jer ume to sudbina tako da spoji.

Čudno je što je, ako je verovati zvaničnim podacima, rođen u januaru te godine, što znači da sve do Mundijala nije imao ime, ili makar ne ovako zvučno...

Večerašnji (18 časova) meč protiv Nigerije biće najveći u dosadašnjoj karijeri za većinu simpatičnih pingvina, pardon barei, ali verovatno samo do onog narednog, kada će, sem ako im baš ne budemo baksuzi, uraditi ono što se činilo nemogućim: zaigrati u osmini finala Kupa afričkih nacija.

A dotad ćemo valjda smisliti neku novu hiperbolu...

 

AFRIČKI KUP NACIJA - 3. KOLO:

Nedelja

GRUPA A

21.00:  (5,30) Uganda  (3,10)  Egipat (1,80) 
21.00:  (2,90) Zimbabve  (3,10)  DR Kongo (2,55) 

GRUPA B

18.00: (5,30) Burundi  (3,60)  Gvineja (1,70) 
18.00:  (4,70) Madagaskar  (2,75)  Nigerija (1,95) 

Ponedeljak

GRUPA C

21.00:  (9,00) Kenija  (4,00)  Senegal (1,45) 
21.00:  (10,00) Tanzanija  (4,40)  Alžir (1,38) 

GRUPA D

18.00:  (10,50) Namibija  (4,60)  Obala Slonovače (1,35) 
18.00:  (4,00) Južna Afrika (3,05)  Maroko (2,10) 

GRUPA E

Utorak

21.00:  (4,20) Angola  (3,30)  Mali (1,95) 
21.00:  (6,75) Mauritanija  (3,60)  Tunis (1,60) 

GRUPA F

18.00: Benin - Kamerun
18.00: Gvineja Bisao - Gana

NAPOMENA: Kvote su podložne promenama 

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta

Foto: Reuters