PRELAZZI: Adama Traore kao varanje na igrici

U doba kada je igranje PES-a značilo da se iznajmi Soni, pa se kod drugara koji ima praznu gajbu provede ceo vikend, uz mnogo slatkiša i, dobro, cigareta, trikove i “čitove” otkrivali smo sami. Nije bilo interneta, ali nije marilo: to sitno otkrivanje najbolje taktike, da ne kažemo skoro pa varanje, širilo se svetlosnom brzinom.

A sem onoga da Roberta Karlosa stavite u špic, postojala je jedna druga: uzmeš Ajaks ili Nigeriju, jer tamo igra Tijani Babangida.

To je izgledalo ovako: Tijani Babangida uzme loptu, i onda pritiskaš ono dugme za brzo trčanje koliko god brzo možeš. Brat samo sprinta napred, ne okreće se, protivnički igrači padaju oko njega kao snoplje, a onda još ima snage da šutne pravo u rašlje. Ovaj drugi može samo da lomi džojstik i da viče “nije fer”.

Možda mu se ne bi svidelo ovo poređenje, jer svi ovih dana govore da on više izgleda kao superheroj, sa onim mišićima, kao kečer ili kao ragbista, Džona Lomu koji loptu ne nosi, nego je gura napred, ali eto, na “varanje”, na driblera kojeg ne možeš da zaustaviš, na lika iz video-igre koji ne bi trebalo da postoji u “pravom životu”, na to podseća Adama Traore, krilo Vulverhemptona koji je ove sezone napokon pokazao sav potencijal koji su mu proricali.

Izgledalo je, dugo godina, da će to biti ona nešto klasičnija priča: dečak koji je surovo fizički dominantan u mlađim kategorijama postaje čedo medija vazda gladnih za “novim čudom”, a onda ga ispisnici polako pretiču, sve dok ne sklizne u anonimnost. Adama, dete migranata iz Malija koji su se skrasili u širokogrudoj Barseloni, bio je nada La Masije, i mnogi su učitavali mnogo u njega kada je jednog popodneva, sa svega 17 leta, debitovao za Barsu.

Posebno što je u tom trenutku iz igre izlazio Nejmar, jedno drugo čudo od deteta...

No sudbina će ga voditi daleko od sunčanog rodnog grada, u Englesku, umesto širokog druma čekaće ga jedna po jedna raskrsnica, pa kružni tokovi, pa obilaznice, preko Aston Vile (gde nije počeo ni utakmicu) i Midlzbroa došao je u Vulvse, i dalje kao nedovršeni proizvod, uzbudljiv ali ne efikasan, atraktivan ali sposoban da frustrira, sve sa cenom od 18 miliona funti koja je, makar u prvoj sezoni, naterala mnoge da se zapitaju da li će Nuno Espirito Santo ikada dobiti i procenat te vrednosti na terenu.

Pa, čekanju je došao kraj: verovatno najatraktivniji, a svakako najneobičniji igrač u Premijer ligi ove sezone je napokon udarna igla, pesnica i gigantski biceps sjajne ekipe koja je, u smiraj godine, zaslužila mnogo više od 0:1 na Enfildu.

Adama Traore imao je šansu-dve da pokaže snagu i na tom meču, ali sa klupe; bila je to taktička odluka portugalskog menadžera, taktička jer je Traore i posle simultanke sa Mančester Sitijem samo dva ranije izgledao sveže kao majska rosa.

Espirito Santo nije imao samo strpljenja za Traorea, imao je i plan: umesto da ga posmatra samo kao krilo koje trči i dribla brže, ako ne i bolje, od svih ostalih u ligi – sem možda Vilfrida Zahe kada je ovaj baš raspoložen – ponudio mu je u isto vreme i slobodu i dodatne obaveze. Traore je sada, pre svega, ono što se modernom fudbalskom terminologijom zove “ving-bek”, ali sa širokim poljem mogućnosti da se ubaci u sredinu terena i tako poremeti defanzivu.

Sličnog tutora imao je i u Midlzbrou, kada mu je trener bio Aitor Karanka. Sunarodnik (uslovno rečeno) bio se toliko zauzeo za Adamu da je insistirao da ovaj svako poluvreme igra na onom krilu koje je bliže stručnom štabu, kako bi mu stalno bio pred očima i pri ušima. Traore ima sav potencijal da bude najveći, govorio je Karanka, ali je odmah potom doveo u pitanje njegovu fudbalsku inteligenciju: neophodno je da mu konstantno govorite šta da radi, kako da se postavlja i gde da ide.

Bolne lekcije su savladane, a konstantnost – makar u napadu, pošto još ume da ispadne u odbrani – postala je njegova nova i posve iznenađujuća odlika. Adama Traore u ovoj sezoni ima četiri ligaška gola i četiri asistencije, a briljirao je i u Ligi Evrope; ne treba smetnuti s uma da su mu samo 23 godine i da bi mogao da postane još bolji.

Njegov doprinos mnogo je veći od statističkog, i više se ogleda u strahu bekova kada se ustremi na njih i kada izgleda kao da će da ih proždere; oni najhrabriji se odbiju od njega negde u pravcu korner-zastavice. Nad njim je zato napravljeno mnogo ozbiljnih faulova, i direktan je krivac za više od dvadeset žutih kartona.

Vulvsi su, ako zanemarimo vlasništvo – ali to je već tako očigledna priča da ju je redundantno i pominjati – jedna lepa priča Premijer lige. Duh Portugalije i Španije u sred onoga što se nekada zvalo “Crna zemlja”, nekada industrijsko i rudarsko srce Engleske. Ne može se biti “engleskiji” nego tu (dobro, sem možda u Jorkširu), a eto, sada su tu latino-ritmovi, restorani sa egzotičnom hranom i raspevani stadion koji ogrće portugalske zastave uz one na kojima su stilizovani vukovi...

Adama Traore je razlog više da vam ovaj tim bude blizu srca, baš zato što ne izgleda kao obični, kao klasični fudbaler; i zato što se u tu priču, sa zakašnjenjem doduše, uklopio i dao joj – doslovno – vihorni zamajac.

Tek završena godina bila je ona u kojoj je dečko iz Barselone napokon stao na svoje noge, a onda nije prestao da trči, kao Forest Gamp, eto, jer mu se može. Ali, 2020. mogla bi, ukoliko Adama nastavi da sluša Nuna Espirita Santa, najbolja u njegovoj karijeri.

Godina u kojoj će – počev možda već od prvojanuarskoj duela protiv revitalizovanog Votforda – od aberacije, od mišićavog čuda prirode koje po krutim pravilima fudbala ne bi trebalo da učestvuje u ovom sportu na vrhunskom nivou, postati talisman Vulverhemptona i, što da ne, pomoći da ovaj tim, kao nekada, postane evropska marka.

Taman na vreme za neke nove simulacije fudbala, taman na vreme da neka nova deca, kojima je ta vrsta zabave mnogo dostupnija nego što je bila prethodnim generacijama, otkriju fudbalera s kojim je PES (dobro, ili FIFA, znamo da je ona nažalost mnogo popularnija) najlakša igra na svetu: daš mu loptu, i onda pritiskaš ono dugme za brzo trčanje koliko god brzo možeš.

Brat samo sprinta napred, ne okreće se, protivnički igrači padaju oko njega kao snoplje, a onda još ima snage da šutne pravo u rašlje.

PREMIJER LIGA - 21. KOLO

Sreda
13.30: (2,05) Barnli (3,40) Aston Vila (3,70)
13.30: (3,90) Brajton (3,50) Čelsi (1,95)
16.00: (5,50) Njukasl (3,90) Lester (1,63)
16.00: (3,25) Sautempton (3,45) Totenhem (2,20)
16.00: (2,95) Votford (3,25) Vulverhempton (2,45)
18.30: (1,33) Mančester Siti (5,40) Everton (8,50)
18.30: (2,55) Norič (3,20) Kristal Palas (2,85)
18.30: (2,10) Vest Hem (3,45) Bornmut (3,50)
21.00: (2,65) Arsenal (3,30) Mančester Junajted (2,65)

Četvrtak
21.00: (1,33) Liverpul (5,20) Šefild Junajted (9,00)

*** kvote su podložne promenama

Foto: Reuters

---