Postoje majstori za velike i male utakmice, Radonjić je za velike

„Postoje majstori za velike i male utakmice. Savićević je za velike“. Tim citatom je jednom prilikom legendarni Fabio Kapelo opisao neponovljivog Genija i u kratkim crtama oslikao suštinu fudbalskog dara i postojanja jednog od najvećih majstora koji su rođeni na ovim fudbalskim prostorima.

Nemanja Radonjić je miljama daleko od visina koje je dostigla nekadašnja desetka Crvene zvezde i Milana, ali im je osnova zajednička. Radonjić je igrač koji mora i treba da rešava samo velike utakmice. Sinoć je na stadionu Rajko Mitić još jednom pokazao da u njegovim fudbalskim mogućnostima ne postoje gornje granice limita.

Kada su svi na najvećem srpskom stadionu, pa i njegov čuvar Miroslav Vulićević, očekivali da će ponoviti svoj klasičan dribling i povući loptu u prostor, on je u stilu velikih majstora „slomio“ zglob i pogodio tamo gde Vladimir Stojković nije mogao ni da pomisli da će pokušati da gađa.
„Ako mene pitate, ne moram više nijedan da dam“, rekao je Radonjić posle derbija.

Možda ta izjava nije bila u skladu sa sportskim principima i postulatima, ali je bila iskrena do koske. Jer, to je Nemanja Radonjić.

Zvezdina publika nema pravo da očekuje više od ovog momka, koji je tek ove zime odradio pripreme na način na koji to čine pravi fudbalski profesionalci. Ali, šta više i očekivati? Pogodio je kada je trebalo da se slomi otpor Krasnodara i povede ekipa ka grupnoj fazi takmičenja. Dao ga je BATE Borisovu na otvaranju Lige Evope i pogodio je sada kada je trebalo da se overi šampionska titula. Reč je o igraču koji je stvoren da rešava velike utakmice.

Naravno, velike zasluge za ovakav napredak Nemanje Radonjića idu na adresu Vladana Milojevića. Pedantni taktičar i vrhunski pedagog uspeo je da uđe u glavu nestašnog momka i izvuče makar jedan deo njegovog beskrajnog talenta na površinu, ali i da dobije ono što je potrebno Crvenoj zvezdi. A to je krilo koje će ponovo dizati Marakanu na noge.

Gol protiv Krasnodara stigao je iz fudbalskog, ali možda ne i previše rezonskog pokušaja, dok je neočekivani udarac u 18. minutu večitog derbija bio plod čistog fudbalskog majstorstva. Ne stečenog i naučenog, već urođenog.

Za Radonjića ova sezona mora da predstavlja samo početak jedne karijere koja može da dostigne nebeske visine. Početak, koji uz adekvatan rad na finesama može da donese još veći kvalitet. U stručnom štabu Crvene zvezde su pokazali da su u stanju da urade to. Nakon promašaja protiv CSKA i ulaska u psihološku krizu, Vladan Milojević je uradio ključan potez, sklonio ga je iz prvog plana i sprečio ga da uđe u još težu dubiozu, a onda ga je bacio u vatru baš kad treba. Da ne izgori, već da ponovo eksplodira.

Stopostotna šansa protiv Armejaca, koju je odbranio iskusni Igor Akinfejev, zapravo je dala jasnu sliku osnovnog problema sa kojim se Radonjić suočavao, a to je rutinska realizacija. Stoga je proteklih nekoliko nedelja pažnja usmerena van terena, na individualni rad sa pomoćnim trenerom Milanom Kosanovićem i rezultati su stigli onda kada su bili najpotrebniji.
„Pitajte baš njega (Kosanović, prim.aut.). Poslednji šut na zagrevanju sam baš tako dao. Video sam da ima prostora između dva igrača i šutirao”, opisao je Radonjić gol u 157. večitom derbiju.

Igrači koji su stvoreni za velika dela odluke donose u deliću sekunde, a Radonjić rezon je baš bio takav. Možda ga u narednih šest kola neće biti nigde. Možda se do kraja sezone više neće upisati u strelce, ali je izvesno da će na svom nivou biti tu početkom leta, kada počne novi Zvezdin pohod na grupnu fazu takmičenja. Ovoga puta Lige šampiona.

Foto: Star Sport