Post festum: Ko organizuje igru Partizana? Povoljno - mladi i odbrana, loše - kartoni i neefikasnost

(Od izveštača MOZZART Sporta iz Antalije)

Previše problema da bi se ignorisali. Nisu svi vezani za struku i(li) igrače, ali kad ni treneri ni fudbaleri pojedine ne uspevaju da reše onda je to pokazatelj da dosta toga ne štima u Partizanovoj ekipi i da bi crno-beli najveću grešku napravili ako bi ih podveli pod konstataciju "to su samo pripreme".

Ove u Antaliji završene su pobedom bez ukusa i mirisa, pobedom koja navijače navodi na razmišljanje, možda i brigu, a ne na usklike, pobedom koja ima više minusa i čiji je jedini plus rezultat. O tome je surovo precizno, kao da seče mečem, rečima da je igra njegovog tima bila za zaborav govorio Zoran Mirković, a čim glavnokomandujući nije zadovoljan vožnjom Parnog valjka u generanoj probi onda je to dodatna tema za razmišljanje u klubu nagomilanih nevolja. Na terenu i oko njega.

Partizan je tokom dvonedeljnog boravka u regiji Belek pokazao da još nije pronašao igru kakva bi zadovoljila probirljive ukuse publike. Akcije teku sporo, protivnici bez velikih problema uspevaju da ih ukoče, muči se da pripremi kvalitetnu šansu, a kad u nju uđe nikako da je realizuje. Stara boljka. Podatak da je u pet kontrolnih utakmica dao manje golova nego što je zaradio crvenih kartona (4:5) zahteva analizu i otvara, između ostalih, dilemu da li u nastavku takmičenja igrati sa jednim ili dva špica, jer je obe opcije Mirković isprobao, ali...

Čak i da se isključenja, a bilo ih je pet na isto toliko utakmica (Bosić, Šehović, Vulićević, Nikolić, Rikardo) podvedu pod nervozu nije dobro za imidž kluba, makar "to su samo pripreme", da ih ovoliko bude. Niti su svi zarađeni za oštre startove. Neki su posledica simuliranja, čega bi crno-beli morali što pre da se otarase, pošto u biti ovog kluba nije da se foliranjem iznudi penal, nego da se publika oduševi potezima, digne sa sedišta golovima. Njih je bilo malo između ostalog i zato što je veći deo priprema prvi strelac tima Rikardo proveo van terena i što ni za njega, ni za Nemanju Nikolića - osim protiv Šahtjora - nije bilo dovoljno upotrebljivih lopti.

I to je najveća caka. Osnovni nedostatak. Seznanje da, bar u ovom času, nema odgovarajuće zamene Marku Jankoviću. Prelazak crnogorskog reprezentativca u SPAL stvorio je krater između dvojice zadnjih veznih (najčešće Saše Zdjelara i Nebojše Kosovića) i špiceva i sve dok se ne precizira ko je fudbaler projektovan da ga zameni deluje da će se ostatak tima mučiti. Prvi kandidat da bude "desetka" Partizana, Danilo Pantić, propustio je cele pripreme zbog jake upale Ahilove tetive i neizvesno je kad će biti spreman, Zoran Tošić je uhvatio ritam i protiv Krila Sovjetov podneo kandidaturu da bude lider ekipe, ali ga Mirković nijednom nije stavio da igra sa projektovanim starterima, dok Armin Đerlek ne može - bar ne još - da dejstvuje na tom mestu. Ako bude stani-pani, možda u pomoć opet priskoči Saša Ilić, jer štagod pričali u ili oko Partizana veteran i u 41. godini sigurno je kadar da pomonge.

Opredeljenje kluba je drugačije. Da se šansa ukaže mladima. A baš neki od nijh su možda i najveći dobitnici ovih priprema. U odnosu na ostale tinejždere nametnuli su se Strahinja Pavlović kao opcija za trećeg štopera, iako mu je tek 17 leta, ali na terenu deluje ubedljivo, kao i njegov godinu dana mlađi cimer Filip Stevanović. Sticajem okolnosti (prodaja Jankovića, povreda Pantića), Stevanović je dobio minutažu i bio starter u četiri kontrolne utakmice, pa bi možda mogao i 16. februara na gostovanju OFK Bačkoj da pokaže da je s pravom u prvom timu, u kome već igra sve bolji Svetozar Marković.

Uz konstantnost Gorana Zakarića i smirenost Vladimira Stojkovića, tinejdžerski talas možda je jedini izlaz za Partizan u trenutku kad se titula čini nedostižnom, a odbrana trofeja u Kupu minijaturnom u poređenju sa onim šta bi klub mogao da dobije kad bi forsirao mlade. To mu je, ukazujući na stanje u srpskom fudbalu, preporučio Igor Duljaj, dva minuta posle provere sa Šahtjorom i ako se nekadašnji motorino bude poslušao eto prilike da i klub i ekipa izađu iz apatije. Ne odmah, možda ne ni za pola godine, ali ako uz Stevanovića, Pavlovića, stasaju još Šehović i Đerlek, a ne proda se u narednom prelaznom roku Svetozar Marković stekli bi se uslovi da se ambijent popravi.

Osim guranja dece u prvi plan, još jedan detalj zaslužuje pažnju i može se vrednovati plusem. Igra odbrane. U pet kontrolnih susreta Mirkovićev tim matiran je samo dvaput. Oba puta iz prekida: Slovan iz Libereca do trijumfa je došao posle kornera, a poljska Krakovija iz jedanaesterca, dok je u preostala tri susreta mreža sačuvana. Najpre protiv moćnog Šahtjora, pa u duelu sa Krila Sovjetov iz Rusije i u četvrtak sa Mladosti iz Doboja. Ovaj podatak da nijednom iz otvorene igre Partizan nije primio gol je ohrabrujući i savršeno se uklapa u stil promovisan jesenas. Oprezno, čvrsto, disciplinovano. Blagodareći tome, ekipa iz Humske 1 može da se pohvali da ima najbolju poslednju liniju u Superligi (osam golova), izuzev duela sa Ukrajincima uspela je i na turskom tlu da svede rivale na mali broj prilika po utakmici, ali zbog toga trpe drugi delovi tima. Na primer krila, gde se još čeka pridošlica Musa Ndaži ili napad.

A fudbal se igra za golove. Pogotovo u Partizanu. Navijači traže spektakl, atake po svaku cenu, brzinu (možda to donese novajlija z Norveške), lucidnost, kreaciju... Makar se pričalo "to su samo pripreme".

(FOTO: FK Partizan)