PET NA PET – Boris Režak: Pamtim dan kad je Borac iz Banja Luke pobedio Zvezdu u finalu kupa, ali i košarkaško zlato iz Indijanapolisa

Boris Režak potiče iz muzičke porodice i svira više instrumenata. Njegove pesme rado se slušaju na prostorima cele eks Jugoslavije. Odrastao je na muzici Bitlsa, a prve kompozicije posvetio je svojim ljubavima, potom, reci Vrbas, Banja Luci…

Prvi album izdao je pod nazivom “Nakon toliko godina”, a izdvojile su se numere “Pokora”, “Anđeo”, “Jesmo li jedno drugom suđeni”, “Još si tu”, “Život ide”, “Ožiljak”… Pozajmio je glas u Diznijevom filmu “Lepotica i zver”.

Bio je deo MOZZART – ovog tima u društveno odgovornoj akciji Humanitarni tiket u podne. Uvećao je početni ulog od 10.000 dinara na fantastičnih 116.300 dinara koje je naša kompanija donirala  školi ‘Milan Petrović’ iz Novog Sada.

Danas je gost u rubrici Pet na pet. Evo odgovora…

1. Da li ste se svojevremeno bavili nekim sportom i kojim?
“Poznata je priča. Kreće se sa fudbalom, igrao sam košarku, nešto malo vaterpolo…Mislim da sam se najduže posvetio tenisu. Moj rodni grad, Banja Luka, u to moje vreme, bila je poznata kao rukometni centar, ali i grad u kome se dobro boksovalo. Najbolji rezultati ostvarivani su u rukometu i boksu, pa nije bilo iznenađujuće što su rukomet i boks bili najpopularniji”.

2. Ko vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?
“Moram da priznam da volim sport, ali pošto potičem iz muzičke porodice muzika mi je uvek u prvom planu. Tako su moji uzori bili zapravo Bitlsi. Znate i sami, momci iz Liverpula nisu bili sportski nastrojeni…voleli su neke druge ‘cvetiće’, ali mi smo pored muzike i dalje igrali basket. U obližnjoj kasarni bio je dobar košarkaški teren, preskakali smo ogradu. Sećam se da nas dežurni oficiri nisu često udaljavali sa igrališta”.

3. Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?
“Uvek navijam za sve srpske reprezentacije, u bilo kom sportu. Naravno, i naše takmičare u pojedinačnoj konkurenciji. Pošto sam i lokal patriota navijam i za banjalučki Borac. Nikako ne kapiram ponašanje svojih prijatelja, kumova koji mogu i sad, u lepim godinama, da se raspravljaju oko večitih derbija itd. Pa sve je to samo sport”.

4. Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“FK Borac iz Banja Luke je 11. maja 1988. godine u finalu najmasovnijeg takmičenja savladao favorizovanu Crvenu zvezdu. Tako je Borac, na stadionu JNA, stigao do najvećeg uspeha u klupskoj istoriji. Taj dan ću uvek pamtiti. Takođe, rado se prisetim Mundijala za košarkaše održanog 2002. godine u Indijanapolisu. Naša reprezentacija se okitila zlatnom medaljom. Sjajan uspeh”.

5.  Životni i sportski moto?
“U životu su me interesovale muzika, društvo, žene…Nešto me nije privlačila galama domaćih fudbalskih navijača…Poštujem uspehe srpskih vaterpolista, košarkaša, odbojkaša… Uvek se trudim da do rezultata ne stignem tako što ću nekog pregaziti. Ako gaziš preko ljudi, uspeh ti nije validan! Ja sam odrastao u duhu lepog kućnog, komšijskog, školskog vaspitanja. To nam sad prilično ne dostaje, ali vratiće se…”.      

Bonus pitanje za našeg gosta: Šta u MOZZARTU odigrati na premijernu utakmicu 2. kola Bundeslige koju će odigrati HANOVER i DORTMUND. Istorija je naravno na strani Borusije, 9:7:17. Hanover je bio u pobedničkom nizu, ali je ligu otvorio remijem sa Verderom, 1:1. Borusija je bila sigurna sa RB Lajpcigom, 4:1.

“Možda nešto pokušati sa tri i više golova”.

Foto: Youtube screenshot