Partizanova šansa je Liga šampiona?

Umor kao opravdanje ili umor kao adut. U utakmicama kao što je Večiti derbi svi izgovori i objašnjenja barem u očima navijača padaju u vodu. Jer, pobediti najvećeg rivala samo po sebi trebalo bi da predstavlja dovoljan motiv za svakog ko igra fudbal u Partizanu i Crvenoj zvezdi. Ove sezone crveno-beli su napravili veliki uspeh plasmanom u grupnu fazu Lige šampiona, a uoči nedeljnog okršaja na stadionu u Humskoj postavlja sa i logično pitanje da li bi crno-beli mogli da iskoriste činjenicu da su četiri dana pre derbija fudbaleri Zvezde imali bitku sa Napolijem na premijeri u elitnom evropskom takmičenju. Podeljena su mišljenja oko ovakve tačke gledišta. Recimo, trener crno-belih Zoran Mirković smatra da eventualni umor igrača Zvezde uopšte neće predstavljati faktor.
"Derbi uvek izvuče maksimum iz igrača, ima tu i adrenalina. Neće se to odraziti na kvalitet", istakao je strateg Partizana u najavi utakmice.

Da bi videli kako je to izgledalo u konkretnim slučajevima, valjalo bi se prisetiti sezona 2003/04, odnosno 2010/11 kada je Partizan nastupao u elitnom evropskom fudbalskom takmičenju. U jesen 2003. godine crno-beli su se prvi put u istoriji kluba domogli grupne faze, a igranje u tom takmičenju definitivno ih je „koštalo“ bodova u Superligi tadašnje lige Srbije i Crne Gore. Te sezone već u drugom kolu Partizan je ostavio bodove na Vračaru, a Obilić je tada slavio sa 2:1. Zanimljivo, ta utakmica odigrana je četiri dana pre nego što je Partizan pobedio u Njukasla posle penala i ušao u LŠ. U prvom meču posle Sent Džejms Parka, crno-beli su savladali Kom sa 6:2, a mnogi još pamte veliko nevreme koje je u jednom trenutku dovelo do prekida meča. Već u sedmom kolu Partizan je opet kiksnuo – izgubio je od Sartida u Smederevu sa 2:1, a dva kola kasnije osvojio je samo bod u Kuli protiv Hajduka.

A onda je 8. novembra na red došao Večiti derbi na stadionu Crvene zvezde, samo tri dana pošto je Partizan u Humskoj remizirao bez golova sa madridskim Realom. Crveno-beli su u tom 121. Večitom derbiju ubedljivo savladali Partizan sa 3:0 i trasirali put ka novoj šampionskoj tituli. Trener Slavoljub Muslin spremio je taktiku Zvezde za ovaj meč i ispostavilo se da je uradio pravi posao. Igrač utakmice bio je Nikola Žigić koji je dao dva gola, a radovao se  tako što je imitira ubacivanje lopte u koš, pošto su mu pre dolaska u Zvezdu, kada je bio nuđen Partizanu rekli da bi mu s tom visinom bolje bilo da se oproba u košarci. Još jedan debitant Marko Perović zatresao je mrežu Partizana na tom meču.

Sve posle toga u prvenstvu predstavljalo je Partizanovu jurnjavu za večitim rivalom, ali posle tog poraza 8. Novembra crno-beli nisu kiksnuli u prvenstvu do kraja jesenjeg dela bez obzira na obaveze u Ligi šampiona, a podsetimo gol za pobedu protiv Marselja u Humskoj delio je crno-bele od mesta u Ligi UEFA na proleće. Tamo je ipak otišao francuski klub i stigao je do finala. U prolećni deo pomenute sezone Partizan je ušao sa novim trenerom, Vladimirom Vermezovićem koji je zamenio Lotara Mateusa. Već na startu je remizirao sa Komom i OFK Beogradom, zatim i sa Vojvodinom, da bi 17. aprila 2004. godine došao red na 122. Večiti derbi. Ovaj put igralo se na stadionu Partizana, ali ovaj put golova nije bilo. U stvari, bio je jedan, Ivice Ilieva, sadašnjeg sportskog direktora crno-belih, ali je linijski sudija doneo diskutabilnu diskutabilnu odluku i podigao zastavicu i pogodak je poništen. Za Partizan je tada igrao sadašnji trener Mirković koji je vodio veliku borbu sa Žigićem. U svakom slučaju, posle ovog derbija remija sve dileme oko titule su rešene, pehar je otišao u Ljutice Bogdana, a može se reći da je Partizan platio ceh igranju u LŠ. Pored toga, Zvezda je zaista imala odličnu ekipu te sezone, a pored Žigića dominirao, je Nemanja Vidić u odbrani, a bio je tu i Bojan Đorđić na sredini terena.

A postoji i kontra-primer i to u sezoni 2010/11. Ne samo da je Partizan tada igrao u Ligi šampiona, već je osvojio i duplu krunu u srpskom fudbalu. Te sezone u Superligi Partizan je vezao pobeda, a prvi kiks, remi u Humskoj sa Spartakom iz Subotice (0:0) došao je četiri dana pre duel sa Arsenalom na istom mestu i tada su Tobdžije slavile sa 3:1. Partizan je i u prvom sledećem meču posle obaveza u LŠ bio loš i izgubio na gostovanju kod Vojvodine u Novom Sadu sa 2:0. Prvi večiti derbi te sezone odigran  je 23. oktobra na stadionu Crvene zvezde. Taj derbi odigran je u naelektrisanoj atmosferi, Vladimir Stojković je prvi put branio gol Partizana u derbijima, a par nedelja pre toga grupa navijača crveno-belih je u Đenovi pokušala fizički da se obračuna sa njim. Sve u svemu, Partizam je slavio sa 1:0 golom Moreira, a prethodila je greška Slavoljuba Đorđevića i asistencija Klea. Najbolju priliku za tim Aleksandra Kristića propustio je Kadu koji je u prvom poluvremenu pogodio stativu. U nastavku je Partizan rutinski zatvorio prilaze golu, zapretio par puta iz kontri i rešio meč u svoju korist. Inače, četiri dana pre ove utakmice ekipa Aleksandra Stanojevića gostovala je u Bragi gde je poražena sa 2:0.

Nisu posle toga crno-beli imali kiks sve do proćnog dela šampionata. A onda je Rad sa Markom Nikolićem na klupi „otkinuo“ bod Partizanu, a tri kola kasnije Vojvodina je slavila u Humskoj sa 1:0. Konačno, 23. aprila na stadionu u Humskoj odigran je 140. Večiti derbi i taj duel praktično je odlučivao o šampionskoj tituli. Zvezda je, predvođena Robertom Prosinečkim na klupi, odigrala veoma dobro prvo poluvreme, ali je u nastavku Partizan opet preuzeo kontrolu i golom, za Zvezdu te polusezone fatalnog Prinsa Tejga, rešio meč i šampionsku trku. U svakom slučaju, Partizan je imao i dužu klupu i kvalitetniju ekipu te sezone, pa nastup u Ligi šampiona nije uzeo danak borbi za domaće trofeje.

Foto: Starsport/MN Press