Partizan uštedeo više od 1.000.000 evra na oprost dugova

(Od izveštača MOZZART Sporta iz Antalije)

U velikom stilu je Marko Janković napustio Partizan. To kako je igrao moglo je nekom da se svidi ili ne, ali kad je na rastanku rešio da se odrekne potraživanja na ime premija u protekle dve i po godine "kupio" je sve u Humskoj 1.

Gest crnogorskog rerezentativca jeste za poštovanje, aplauz i savršeno se uklapa u jedan od modela poslovanja ne samo crno-belih i ne samo fudbalskih klubova, već i našeg sporta u celini.

Uostalom...
"Srbija, zemlja gde najveći sportski heroji postanu oni koji pri odlasku iz kluba otpišu dug. Uglavnom Zvezdi i Partizanu", oglasio se na Tviteru još u zimu 2013. Nikola Đurđić, kasnije povratnik u superligaški fudbal, bez velikog uticaja na efikasnost crno-belih.

Od njegove poruke ništa se nije promenilo. I ne deluje da će skorije, pogotovo što ovaj "model" funkcioniše, o čemu svedoči činjenica da je Partizan za vreme mandata aktuelne uprave, od decembra 2014. do danas, uštedeo više od 1.000.000 evra samo na ime oprosta dugova. Pritom, iz kluba su pojasnili da nije reč o platama (uveravaju da su redovne), već uglavnom o nagradama za osvojene trofeje (a u tom periodu osvojene su dve titule i tri kupa) i učešća u grupnoj fazi Lige Evrope (dvaput), odnosno prezimljavanju u istoj. Tako se i došlo do, u Jankovićevom slučaju, 180.000 evra duga, što predstavlja rekordnu sumu koje se jedan igrač Partizana odrekao. Bar u novije doba. Osim krilnog veziste, dugove su prilikom napuštanja crno-belih opraštali: Marko Jevtović (115.000), Branko Ilić (100.000), Uroš Đurđević (80.000), Milan Mitrović (72.000), Milan Lukač (70.000), Nemanja Kojić (60.000), Nikola Milenković (50.000), Nemanja Mihajlović (50.000), Saša Lukić (25.000), kao i stranci Everton Luiz (100.000) i Leandre Tavamba (60.000).

Ukupno 962.000 evra za one za koje se zna tačna cifra, obelodanjena iz kluba. Premašuje milion kad se na nju doda novac koji su, između ostalih, oprostili Nikola Ninković, Stefan Babović, Petar Đuričković, odnosno legionari Valeri Božinov, Leonardo, Fofana...

Kao i za dosta toga u životu, postoje i o ovoj temi različita mišljenja. Zavisno odakle se posmatra. Iz perspektive klupskih čelnika, Partizan odlično prolazi. Ne isplaćuje novac igračima dok osvaja pehare ili beleži međunarodne uspehe, računajući da će doći "bolji dani", kad će biti u prilici da im sve nadoknadi. A onda kad je vreme rastanka mnogi od njih zažmure na dugove. Mirna Bačka. Klub taj novac čuva, štedi i teortski može da ga investira u druge poslove. No, ima i onih koji će kazati da nije dobro za imidž, posebno ne Partizanov, da uopšte bilo kome duguje, pogotovo što na taj način šalje indirektnu poruku drugim fudbalerima, za koje je eventualno zainteresovan, da li u njega da dođu znajući da novac od premija maltene neće ni videti.

Ova dva koncepta mogu se pomiriti i najčešće se mire tako što igrači oproste dug i odlaze "čistih papira" u inostranstvo, dobijajući znatno povoljnije uslove od onih na Topčiderskom brdu. Ta odskočna daska zvana "igranje u Partizanu" ne meri se novcem i zato većina pristaje da maltene igra samo za rate iz ugovora, znajući da će kad dođe vreme naplatiti sve napolju.

Samo, ima i ona ljudska potreba u čoveku da se bori za svoja prava i posmatrajući fudbal kao profesiju dobije zarađeno. Kao u bilo kom drugom poslu. Tako je najsvežiji primer Bojana Ostojića, koji letos nije želeo da pristane na reprogram, niti oprost dugova, zbog čega mu je propao maltene dogovoren potpis na Kipru.

Valja i to razumeti i poštovati. Makar jednako kao gest Marka Jankovića.

(FOTO: Star Sport)