Partizan je pokazao da ima kičmu i želju da se bori do kraja

Bilo je onih među navijačima Partizana koji su strepeli uoči 158. večitog derbija, pa čak se i pribojavali nekog "laganog" poraza u Humskoj od večitog rivala, ali Zoran Bata Mirković i njegova ekipa definitivno mogu da spavaju mirno i uzdignuta čela izađu pred navijačima nakon svega što su uradili u okršaju sa najvećim rivalom. Naravno, ostaće kod njih žal što su, faktički, ispustili pobedu, imali su prednost u većem delu utakmice, a ostali su bez dva boda posle gola Ričmonda Boaćija koji je izazvao dosta polemike i svakako će biti još govora o njemu, ali on suštinski nije tema ovog teksta.

A tema je način na koji je trenerski debitant u večitim derbijima spremio ekipu za najveću srpsku utakmicu, u većem delu nadmudrio i nadigrao kolegu Vladana Milojevića i pokazao da Partizan može da se nosi sa ekipom koja je učesnik Lige šampiona.  Nema dileme da su crveno-beli, prema svim parametrima skuplja ekipa na tržištu, gledajući individualne kvalitete igrača i bolji rival, ali to se nije videlo u onih 90 i kusur minuta utakmice u nedelju.

Naprotiv. Od prvog minuta Partizanovi fudbaleri su kao "besni psi" krenuli u juriš na protivnika, našpanovani do maksimuma. To je stvorilo dosta problema Zvezdi, a ujedno i pokazalo da je ova ekipa Partizana uspela da prebrodi neku vrstu psihološke krize i problema sa samopouzdanjem što je igrače maltene dovodilo do toga da pružaju i manje nego što znaju čak i protiv objektivno slabijih rivala. Izgleda da je Mirković uspeo da igračima prenese deo tog svog borbenog karaktera koji mu je u svakom smislu obeležio igračku karijeru.

Ali uspeo je i u velikoj meri da ih spreči, barem u ovom večitom derbiju, da prave neke greške i reaguju previše impulsivno kako je on to nekad umeo. Dalje, malo ko je očekivao da Partizan baš tako agresivno napadne Zvezdu i da je bilo malo više sreće, recimo, kod udarca Danila Pantića u drugom poluvremenu, lopta bi umesto na prečki završila u golu, pa bi Mirković verovatno slavio debitantsku trenersku pobedu u derbijima. Svi igrači, od prvog do poslednjeg, u duelu sa Zvezdom bili su spremni da se bore i to je bio jak adut u rukama trenera crno-belih.

E, sad, ono gde je evidentno da Mirković i njegov stručni štab moraju najviše da rade u narednom periodu je fizička sprema. Kao i u dobrom delu utakmica sa jačim rivalima u dosadašnjem toku sezone, Partizan je fizički počeo da pada negde između 60. i 70. minuta. Donekle je o bilo i logično s obzirom na tempo kojim su branili svoj, a napadali Zvezdin gol. I nema sumnje da je to bio jedan od segmenata koji su crveno-beli iskoristili u završnici utakmice.

Ukoliko bi uspeli u Partizanu da doteraju igračima fizičku spremu do onog nivoa gde su im u ovom trenutku, zahvaljujući pre svega Mirkoviću, glave i voljni momenat, nema sumnje da bi crno-beli mogli da budu još konkurentiji i opasniji u nastavku sezone pogotovo što mogu da se fokusiraju samo na dva domaća takmičenja. U svakom slučaju, ovim bodom u derbiju, Mirkovićev Partizan je sačuvao makar nadu trci za trofejima i, što je važnije od svega, uspravio se, pokazao da ima kičmu i petlju da se bori. 

Foto: MN Press