Ozbiljan čovek, preozbiljan trener, sad opet može na internet: Šta još hoćete od mene?

Kristijano Ronaldo je het-trikom razneo Atletiko i sva svetla reflektora usmerio na sebe. Federiko Bernardeski je odigrao partiju života i pokazao se kao Juventusovo tajno oružje. Tandem Kjelini – Bonući je spakovao u džep napadače Atletika.

Ali za mnoge u Italiji, gde se taktika i struka posebno cene i neguju, istinski junak Juventusovog preokreta je Masmilijano Algeri. Čovek kojem su do juče tražili naslednika je opet pokazao svu genijalnost italijanske trenerske škole.

Juventusov strateg je očitao Čolu Simoneu lekciju kako nikad niko do sada. Rasturio je sve Simeoneove šablone, namirisao sve mane Atletika i neutralisao vrline. Fantasično je pročitao protivnika i u sami centar pogodio sa izborom igrača, formacija i načina igre.

Ko bi još izabrao da Aletiko bombarduje centaršutevima 90 i kusur minuta? I da baš tako postigne dva gola. Ko bi još pobedio Atletiko njegovim glavnim oružjem – presingom i agresijom? Ko još je mogao da namiriše da će Leonardo Spinacola i Federiko Bernadeski biti džokeri iz rukava koji će promeniti utakmicu?
„Ovo je velika satisfkacija za klub, igrače, navijače... Svi su svesni koliko smo veliki tim. Momci su odigrali sjajnu utakmicu. Imali su tehniku, preciznost, agresiju i sve ono što smo planirali u prvoj utakmici, ali zbog čega smo odustali jer sam ja previše razmišljao. Tada nismo igrali dovoljno u širinu. Želeo sam ovakav pristup i u prvoj utakmici. Birao sam između nekoliko opcija i bilo je teže izabrati zbog nekih karakteristika. Bili smi prespori, nismo dovoljno pritiskali napre i nismo dobro čitali igru. Svi su jedva čekali revanš jer se očekivala napeta utakmica. Rekao sam momcima da ostanu mirni i zadrže balans, jer u drugom slučaju mnogo rizikujemo“, rekao je Alegri posle meča.

Posebno je impresivno kako je Juventus uspeo anestezirajuće da deluje na Atletiko i da neutrališe sve ono agresivno, prljavo i vatreno u mentalitetu Simeoneovih pretorijanaca. I uvede ih u nervozu.
„Nismo bili savršeni, ali smo bili dovoljno dobri i koncentirsani. Postojao je rizik da uđemo u histeričnu utakmicu jer se previše pričalo o preokretu i dizala se tenzija. Iako smo imali sasvim dovoljnih 95 minuta da to uradimo. I uspeli smo“.

Alegriju se skida kapa za pogotke sa Spinacolom i Bernardeskijem.
„Spinacola je na levoj strani pručio sjajnu partiju. Bernardeski takođe. Ovo je korak napred za njega. Vrlo sam svestan koliko je on dobar igrač. Bila nam je potrebna jedna njegova ovakva partija“.

Uoči meča se spekulisalo o nekoliko Alegrijevih varijanti, delovalo je da će početi sa trojicom u poslednjoj liniji i da će igrati Kaseres. Ali, Alegri je izabrao da malo povuče Emrea Džana i pogodio.
„Da je Kaseres igrao, bili bi defanzivniji. Bio mi je potreban neko ko može da gura loptu napred i Emre je to sjajno uradio. Sjajno se branio i pokazao veliki karkter. Po mom mipšljenju, ovo mu je bila najbolja utakmica otkako je došao u Juve. Večeras se dokazao. I u prvom meču smo imali Bentankura na sličnoj poziciji kao sada Džana. Večeras je Džan igrao i štopera-plemejkera i klasičnog zadnjeg veznog. Kada se povlačio nazad, otvarao je prostor za ofanzivne izlete Spinacole i Kansela“.

Alegri se vratio na jedan detalj iz prvog meča...
„Rekao sam da je Lemarova promašena šansa na kraju prve utakmice odlučujući momenat. Onaj koji nam je dao omogučćio da u revanšu izborimo prolaz. Imao sam sličan osećaj kao kada smo kod kuće izgubili od Reala“.  

Naravno, nije zaboravio ni na prvu zvezdu utakmice Kristijana Ronalda.
„Bilo bi zaista čudno za Ronalda da je sezonu u Ligi šampiona završio sa jednim postignutim golom. Bio je sjajan, ali cela ekipa je dala ogroman doprinos. I navijači koji su naporavili sjajnu uvertiru. Mislim da smo priredili divno fudbalsko veče za sve one u Italiji koji fudbal doživljavaju strastven“.

Poruka podrške je stigla od Điđija Bufona.
„Hvala Điđiju. To je čovek koji je pisao Juventusovu istoriju. Gledali smo meč njegovog PSŽ-a nedavno i bili smo tužni što se tako završilo. Potrudićemo se da odemo do samog kraja i finala u Madridu pa da povedemo i Điđija sa nama“.

Ispadanjem Reala, Pari Sen Žermena i Atletika, Juventusov šanse za osvajanje su skočile. Mnogi ih vide kao prvog favorita...
„Ne, Juventus je jedan od favorita i bez toga“.

Alegri je bio pod rafalom kritika posle prvog meča u Madridu. Mediji su već počeli da mu traže naslednika, neka poznata fudbalska imena su ga zasipala kritikama, ali on nije odgovarao
„Kritike nisu moj problem već onih koji kritikuju. Šta je trebalo još da uradim? Za manje od pet godina smo osvojili četiri i po skudeta, četiri kupa Italije, igrali dva finala Lige šampiona. Šta još hoćete od mene? Kritičari su ti kojima je potrebna pomoć, a ne meni. Kritike često umeju da budu obrazovnog karaktera i da vas nauče nešto, ali ove u poslednje vreme me samo zasmejavaju“.

Toskanac je svestan da je sinoć napravio čudo, ali da će mu sve biti brzo zaboravljeno ako ne izgura do samog kraja i ne osvoji Ligu šampiona. U Torinu ni posle skoro pet godina nije stekao ljubav svih. On nije treber kojeg vole. Poštuju ga, ali nije idol navijača kako što su Simeone, Murinjo, Gvardiola, Klop, Zidan... Takav imidž duguje i svojoj ozbiljnosti i povučenosti. Ne daje izjave koje navijači žele da čuju, često je zabrinut, skeptičan i preozbiljan. Ne bavi se populizmom. Ne ulazi im pod kožu.

Posle Madrida je odlučio da ukine sve profile na društvenim mrežama zbog slavi uvreda kojim ja zasut. Sada bi mogao opet da ih aktivira i napiše:
„Nije gotovo dok Stara dama ne zapeva“.

(FOTO: reuters)