OCENE SEZONE – PARTIZAN: Stojke opet najbolji, a to nije dobro! Rikardo sipa iz svih pozicija, sporni levi bek i zadnji vezni

Prvih šest meseci i ovako i onako, drugih – nikako. Podvlačeći crtu ispod 2018, u Partizanu su delimično zadovoljni odbranom Kupa Srbije i učešćem u eliminacionoj fazi Lige Ervope, međutim, kako sami kažu, početak nove sezone bi što pre da zaborave.

Brzo su izbačeni sa međunarodne scene, u prvenstvu je skoro svaka utakmica bila mučenje, došlo je i do rokade na klupi, a loše selektiran tim nije uspeo da se ozbiljno uključi u trku za titulu. Štaviše, zimuje tek na trećem mestu superligaške tabele, pa su u skladu sa igrama i učinkom i ocene za ovu sezonu. Skromne. Čast izuzecima, a izuzeci, stara je misao, potvrđuju pravilo.

Dakle…

VLADIMIR STOJKOVIĆ 8,5 – Njegov učinak staje u sintagmu „najbolji srpski golman“. Bez obzira šta o tome misli Mladen Krstajić. Posle Mundijala nije branio za reprezentaciju, ali je učinak u Partizanovom dresu fantastičan. Kad su crno-belih šetali ivicom sprečavao je pad u provaliju, krotio penale (Proleter i Spartak) kao kruške da hvata, bio zaštitnik na mečevima sa Zemunom (dvaput) i Vojvodinom, prmio samo sedam golova u prvenstvu i u ovom timu crno-belih odskače pojavom, sigurnošću, mentalnom snagom. Lider. S razlogom i kapiten. Pamtiće se jesenje bravure sa superligaških terena, uz utisak da nije za klub Partizanove veličine dobro da mu drugu godinu uzastopno najbolji pojedinac bude golman. Sa velikim G.

FILIP KLJAJIĆ 7 – „Kad bismo birali koga da dovedemo rekao bih – Kljaju“. Tim rečima „podigao“ je Vladimir Stojković kolegu među stativama po povratku sa pozajmice iz grčkog Platanjasa. I pogodio, jer kad je Filip bio starter branio je odlično. Na devet utakmica primio samo dva gola i pokazao da se vraća na nivo iz šampionske sezone pod palicom Marka Nikolića. Nije ove jeseni branio u utakmicama kad „glava puca“, poput derbija ili odlučujućih u Evropi, pa tek mora da se dokaže, ali je na dobrom putu.

MARKO JOVIČIĆ bez ocene – Zbog žestoke konkurencije nije bio u prilici da pokaže šta zna, kao što je činio lane. Šuška se da razmišlja o promeni sredine, kako bi branio redovno.

NEMANJA R. MILETIĆ 7,5 – Sezona karijere! Šteta za njega i Partizan što nije pretvorena u bogatiji bodovni saldo i učeše u grupnoj fazi Lige Evrope. Jedan od retkih igrača crno-belih u polju kome Grobari nemaju šta da zamere, pošto ih je „kupio“ borbom, prljavim dresom, oranjem terena... Iako u osnovi štoper, sjajno je odradio posao na mestu desnog beka, davao je važne golove, potvrdio se i kao asistent, bio je gospodar vazduha, dogurao do reprezentacije i pokazao, pre svega mlađim kolegama, kako bi trebalo da se izgara za boje kluba.

MIROSLAV VULIĆEVIĆ 6,5 – Sa njim u timu crno-beli imaju maksimalan učinak. Pet utakmica, pet pobeda. Tek jedan primljen gol. U početku je igrao, kako je vreme prolazilo gubio poziciju u prvih 11. Neobjašnjivo izostavljan iz protokola utakmica u drugom delu jeseni. Posvetio se studijama za sticanje trenerske PROFI licence. Sebe definitino vidi pokraj aut-linije, samo s druge strane u odnosu na dosadašnju karijeru.

GABRIJEL ENAKE 5,5 – Razočaranje. Doveden da pravi razliku, šparta napred-nazad, a ispostavilo se da Rumun ima toliko taktičkih propusta da treneri nisu želeli previše da rizikuju, pa je odigrao samo šest superligaških utakmica. Na Banovom brdu i protiv Vojodine bio je strelac, u ostalim mečevima suv prosek, sem brzine ništa opipljivo nije doneo Partizanu. Pogotovo ne u Evropi.

LUKA CUCIN bez ocene –  Žrtva nagomilanog kadra i tek četvrta opcija na mestu desnog beka, iako je Partizanovo dete i očekivalo se, možda, da dobije šansu posle eliminacije od Bešiktaša. Odigrao samo 26 minuta kup sureta u Lazarevcu. Zimske pripreme su šansa da poporavi startnu poziciju.

SVETOZAR MARKOVIĆ 6,5 – Propustio je samo tri utakmice za celu jesen, igrao redovno, a i ljudi iz kluba i saigrači će se saglasiti kako „može bolje“. Jeste grešio, što je prirodno i razumljivo za momka sa 18 godina, ali isto tako „čupao“ je ekipu na mečevima protiv OFK Bačke, Zemuna i Nordsjilanda. Etiketa „ogromnog talenata“ potvrđena je interesovanjem velikog broja evropskih klubova. Pod uslovom da ostane, bezrezervnu podršku kluba pretočiće u još u sigurnije partije, što može protokom vremena, ali učinak u dresu mlade reprezentacije sugeriše da ima osnova da bude budućnost srpskog fudbala.

MARK VALIJENTE 7 – Prva misao kad ga vidite na terenu je – inteligencija. Sjajno čitanje igre, siguran pas i smirenost kad započinje akcije iz poslednje linije omogućili su crno-belima da imaju čoveka od poverenja u poslednjoj liniji. Druguje sa loptom. Problem nastaje kad je nema u posedu i kad se na njega zaleti protivnik, što se najbolje videlo tokom dvomeča sa Bešiktašom.

BOJAN OSTOJIĆ bez ocene – Marginalizovan usled nefudbalskih stvari. Pojavio se samo u Lazarevcu 90 minuta. Pre i posle toga nije bi ni na mapi. Ne zbog sporta, već što se držao principa.

NEMANJA G. MILETIĆ 5,5 – Daleko ispod mogućnosti. U početku je uživao poverenje Đukića, kasnije i Mirkovića, međutim, proklizavanje u Nišu koštalo ga je ispadanja iz ekipe, pa je od kraja septembra odigrao samo 103 minuta. Činjenica da klub traži novog desnog beka sugeriše da nije zadovoljan postojećim, pa ima nagoveštaja da će tokom zime bivši prvotimac Javora biti prodat.

SLOBODAN UROŠEVIĆ 5,5 – Ostavio je utisak beka koga proganja kiks na Banovom brdu, iz polufinala Kupa prošle sezone. Nikako da opusti nogu i pokaže šta ga je krasilo u mlađim kategorijama i preporučilo Humskoj posle dobrih izdanja u Napretku. U poslednje vremei nervozan, o čemu svedoče dva isklučenja u poslednja četiri gola. Nije pozicionirao sebe kao rešenje na duge staze.

ZLATAN ŠEHOVIĆ bez ocene – Veći deo sezone proveo u ambulanti, oporavljajući se od povreda lista i ligamenta desnog kolena. Kad je igrao bio je zapažen i nagovestio da crno-beli iz škole dobijaju modernog beka, ali će to morati da pokaže posle zimskih priprema.

SAŠA ZDJELAR 6 – Njegova igra predstavlja personifikaciju Partizanove jeseni. Dovoljno tek za prelaznu ocenu. Na trenutke, ali samo na trenutke, odrađivao je sjajan posao ispred odbrane, međutim, velika je dilema da li je opravdao kupovinu iz Olimpijakosa. Na nekim utakmicama bio je toliko čvrst da su se protivnici odbijali od njega, na drugim nedopustivo mekan za poziciju zadnjeg veznog. Ljudima iz Bordoa se dopao...

ALEKSANDAR ŠĆEKIĆ 5,5 – Rvanje na sredini terena niko ne može da mu ospori. Ni doprinos u odbrani prekida. Koristio je visinu kao adut i konstituciju da spreči dotok protiničkih lopti ka Stojkovićevom kaznenom prostoru. No, Partizan traži više. Veznjaka sposobnog da promeni ritam utamice, podeli pas unapred, ubrza igru. To reprezentativac Crne Gore nije pokazao.

NEBOJŠA KOSOVIĆ 5,5 – Često u kontra ritmu. Za 20 utakmica ove sezone upisao je jednu jedinu asistenciju, bez gola. Kao da mu nedostaje petlje u situacijama pred protivničkim šesnaestercem. Izostao je konkretan doprinos kakav bi trebalo da krasi igrača sredine terena u klubu Partizanove tradicije. Mada je od uprave nagrađen produžetkom ugovora, doživeo je i nešto nezapamćeno na ovdašnjim prostorima: napade sa klupske televizije.

MILAN SMILJANIĆ bez ocene – Miroslav Đukić ga je tražio sa idejom da bude osigurač ispred odbrane, ali je brza smena trenera uticala na Lolin status, pa je kod Zorana Mirkovića imao skromnu minutažu. Pitanje je da li ga Bata vidi „na mapi“ za proleće, mada je utisak da je Partizanu, imajući u vidu nezavidnu poziiju na tabeli i u srpskom fudbalu potreban baš čovek kao Smiljanić. Da „drži“ svlačionicu, ako drugi ne mogu.

MARKO JANKOVIĆ 7 – Kad mu se igra fudbal milina ga je gledati. Namerno pišemo „kad mu se igra“. Igrač takvih karakteristika, jednostavno, mora da se trpi. I čeka. Nikad ne znate kad će proraditi. Kao, na primer, u Danskoj ili večitom derbiju. Bilo je i asistencija protiv skromnijih timova. E, sad: kad bi Janković dar od Boga koristio na svakoj utakmici… Ovako, ostaje da lebdi dilema koju je postavio Miroslav Đukić: „da li je izbacio Crnogorca iz sebe?“

GORAN ZAKARIĆ 7 – Opravdao je status pojačanja. Stigao je za siću, oko 100.000 era, iz sarajevskog  Željezničara i mada je na početku igrao na svežinu, odmah je bilo uočljivo da brzinom, driblingom i udarcima sa distance može da razoružava protivnike. Imajući u vidu da je došao bez pripremnog perioda razumljiv je pad u drugom delu jeseni, ali se očekuje da posle drila u Turskoj obogati repertoar.

DANILO PANTIĆ 7 – Uz Jankovića, najveći kreativac Partizana. Sposoban potezom da reši meč, bilo da je u pitanju gol ili asistencija. Ima ih po pet, što je solidna statistika na uzorku od 28 utakmica, međutim, pozicija s koje dejstvuje zahteva više. Kao što je nekad imao Saša Ilić. Ne plaši se odgovornosti, voli loptu u nogama, ima specijale iz prekida, a opet deluje kao da nije do kraja iskazao talenat. Posebno na velikim utakmicama.

ĐORĐE IVANOVIĆ 6,5 – Kad mu se “otvori livada” postaje opasan i teško ga je zaustaviti. Čim mu se prostor suzi nastaju problemi za koje, još, nema rešenja. Dao je četiri gola ove sezone, ali nijedan od nije bio odlučujući. Pre samo godinu dana kapiteni i treneri su ga izabrali za najboljeg igrača Superlige, nikako da taj status opravda u Humskoj. Možda mu valja dati još vremena, a možda bivši ofanzivac Spartaka mora da bude konkretniji pred golom rivala. Kad dobije šansu.

ZORAN TOŠIĆ 7 – Verovatno bi dosta toga za Partizan bilo bolje da je Bambi bio zdrav. Ovako, povreda u Surdulici je najpre upropastila transfer u Tursku i suzila manevarski prostor crno-belima u osetljivom delu sezone. Kad se vratio, pokazao je bivši reprezentativac da je čovek od čije levice zaziru rivali i deluje neshatljivo zbog čega ga Mirković nije češće koristio. Posebno što i sami igraču kažu kako se osećaju sigurnije kad je Tošić na terenu.

SEJDUBA SUMA 5 – Loš do granice nepodnošljivosti, poslat na pozajmicu u Izrael.

ARMIN ĐERLEK 5,5 – Puna su usta čelnicima Partizana o talentu iz „klase 2000“, međutim, statističke kolone su dugo zvrjale prazne. Krajem septembra zatresao je mrežu Kolubari što je jedini njegov gol na 29 utakmica za prvi tim. Ima i jednu asistenciju. Mora da bude učinkovitiji, kako bi opravdao epitete koje su za njega lepili stručnjaci dok je bio u omladinskom fudbalu. Seniorski zahteva prebacivanje na viši nivo. A to neće uspeti ako predaje loptu prvom do sebe. Kad se oslobodi straha i ustremi na odbranu kao tokom prošlogodišnjih pripremana Kipru popraviće i status.

SAŠA ILIĆ bez ocene – Kod Đukića je ponekad igrao, kod Mirkovića se preselio, praktično, u stručni štab. Čak više i ne sedi na klupi, već utakmice gleda iz lože. Nije zadovoljnan onim što vidi. A vidi sve. Pitanje je samo da li neko želi da ga sasluša. Imalo bi tu materijala o-ho-ho...

JOVAN KOKIR bez ocene – Mada važi za jednog od većih bisera iz generacije 2000, treneri ga nijednom nisu stavili ni u protokol superligaških utakmica. Krajem godine šuškalo se da bi, činjenicu da nije dobio šansu, mogla da iskoristi Crvena zvezda. Direktor Miloš Vazura demantovao je takvu mogućnost...

FILIP STEVANOVIĆ bez ocene – Dva kola pre kraja jeseni postao je treći najmlađi debitant u istoriji Partizana, pokupio simpatije zbog nekoliko minuta na Banjici, a očekuje se da procveta na proleće.

NEMANJA NIKOLIĆ 6 – Pet golova, isto toliko asistencija. A utisak da je to malo za špica Partizana. Malo, jer je bilo situacija kad je morao da pogađa. Nekadašnji centarfor Spartaka dejstvuje daleko od gola i to ga sputava da bude efikasniji. U jednom trenutku izjavama se zamerio navijačima, što je, možda, uticalo na produktivnost. Može biti i da ga košta malo ležerniji stav na terenu. Ako se prvih šest meseci uzmu kao prilagođavanje na novu sredinu, onda u drugih mora da bude ispomoć Rikardu na svakoj utakmici, jer Partizan ne trpi ofanzivca bez brojeva.

RIKARDO GOMEŠ 8 – Pogodak! Sam nosi napad Partizana. Em što nema brojčanu, em kvalitativnu podršku. Uprkos takvim okolnostima, izneo je na leđima celu jesen, iako je u jednom delu bio isceđen poput limuna. Dao je 14 golova, pogađao i u Evropi i u Srbiji, rešetao i velike (Bešiktaš, Crvena zvezda) i male (sedam pogodaka u završnici sezone). Davao ih je glavom, nogom, sa distance ili peterca, što potvrđuje da su crno-beli dobili centarfora koji može da „sipa“ u kontinuitetu. Još kad bi imao odgovarajuće pratioce.

OGNJEN OŽEGOVIĆ 6 – U uvodu prvenstva doneo bodove sa gostovanja vranjskom Dinamu, igrao još neke utakmice, ali kako ni prethodni, ni aktuelni trener na njega nisu ozbiljno računali, poslat na pozajmicu u Arsenal iz Tule.

TRENER ZORAN MIRKOVIĆ 7 – Kad bi se posmatrala samo tabela, ispalo bi da je unazadio Partizan, jer je zaostatak sa pet popeo na 15 bodova, međutim… Ima nešto i do igre. A to je druga priča. Nije ni ona bila uvek blistava, ali tri susreta u Humskoj (Nordsjeland, Bešiktaš, Crvena zvezda) pokazali su da Bata ima štofa. Za odelo mu je potreban bolji materijal. Onda ni partije sa pomenutih mečeva neće biti incidenti, nego pravilo. Pohvalno je što je “zategao” odbranu i učinio je najčvršćom u ligi (samo osam primljenih golova), što je instalirao minijature iz prekida, a zamerke su zašto nije iskoritio treću izmenu na pojedinim utakmicama i kako je moguće da Tošić, Ostojić, Smiljanić, Vulićević i Ilić, sa toliko iskustva, nemaju mesta u ovom Partizanu.

FOTO: Star sport