OCENE SEZONE - PARTIZAN: Stare kajle u najboljem izdanju! Podbacili Janković i Suma, Pantićev bingo, odbrana se raspala

Neke stvari ostaju za sva vremena. Pamtiće se prvo proleće u Evropi posle 13 godina, ostaće zapisano i da je ova generacija postala prva u istoriji kluba sa tri vezana kup trofeja, ali će u malom mozgu ostati i ogroman zaostatak za Crvenom zvezdom (17 koraka posle deljenja bodova), zbog čega ostaje upitno da li je tek završena sezona Partizana „vrhunska“ na čemu uporno insistira Miroslav Đukić.

Jasno je: igrači i struka imaju čime da se podiče. Jedan trofej u Srbiji i više od očekivanog u Evropi. Kapa dole. Samo, ako navijači zvižde treneru dok prima medalju u Surdulici onda to znači da su nezadovoljni kako ekipa igra i da ne vide prostor za pomak. Niti nadu da bi u narednoj sezoni nešto po tom pitanju moglo da se promeni.

U sveže okončanoj Parni valjak ni izbliza nije bio brz kao u vreme prvog Đukićevog mandata, ali je pokazao sposobnost da se takmiči u eliminacionom mečevima ko, što potvrđuju susreti sa Budućnosti, Videotonom i, iako u grupi, direktni dueli sa Skenderbegom i Jang Bojsom od kojih je bio bolji. Problem za crno-bele je što im se sezona, praktično, završila eliminacijom u Plzenju, posle čega su ličili na tim koji otaljava posao u prvenstvu, jer je maltene jesenas ostaio bez realne šanse za titului, pa se ovog proleća uglavnom spremao za finale u Surdulici. Da li i spasao sezonu u kojoj, na primer, nijednom nije pobedio Crvenu zvezdu?

Kako su igrali Partizanovi fudbaleri od 11. jula 2017. kad su počele kvalifikacije za Ligu šampiona do susreta sa Mladosti iz Lučana pokušali smo da prikažemo na jednom mestu, a vi nam pošaljite komentar da li smo negde pogrešili ili se o nekog ogrešili.

VLADIMIR STOJKOVIĆ 8 – Golmanski almanah obogaćen je vanrednim paradama u prva dva večita derbija, na stadionu u Bernu, mečevima sa Videotonom i kijevskim Dinamom i nizom „malih“ utakmica u prvenstvu koje bi Partizan izgubio da nije imao reprezentativnog čuvara mreže. Osim odbrana plenio je harizmom, stavom, prenosio pozitivnu energiju na ostatak tima i izrastao u dominantnu figuru crno-belih. Što dovoljno govori i o njemu. I o timu.

MARKO JOVIČIĆ 6 – Možda ni sam nije očekivao, ali je skupio 15 utakmica, menjajući Stojkovića kad je bio povređen. Na šest je sačuvao mrežu, što jeste pristojan učinak, međutim, imao je nesreću da ga saigrači iz odbrane često ostavljaju na milost i nemilost rivalima. Kao u kupu na Banovom brdu.

FILIP KLJAJIĆ 5,5 – Posle vrlo dobrih izdanja u prethodnoj sezoni dobio je novi ugovor, ali je „smenjen“ sa gola posle katastrofalnih procena u Pireju i protiv Voždovca, posle čega se preselio na pozajmicu u Platanjas. Opet, da nije bilo odbrana u Podgorici možda bi Parni valjak bio zaustavljen već na prvoj evropskoj stanici.

MIROSLAV VULIĆEVIĆ 6 – Pod komandom Marka Nikolića odličan, sad... U slobodnom padu, daleko ispod mogućnosti, što se može videti u napadačkom doprinosu (samo jedna aistencija u bitnim utakmicama, proitv Plzenja), kao i sve češćim propustima u odbrani, kakvi su se videli na Banovom brdu.

LUKA CUCIN 6 – Do povrede, zbog je ranije od svih završio sezonu, bio je sasvim pristojan. Pokazao je izvanredne motoričke sposobnosti i zadovoljavajući centaršut. U nekim mečevima najavio lepu budućnost. U nekim ispoljio tremu. Za konkretnije ocene potreban mu je kontinuitet.

NEMANJA R. MILETIĆ 6,5 – Jesenas vrlo dobar, oslonac ekipe iz koje je najpre izbacio Ćirkovića, pokazavši da može da igra i za Ostojićem i sa Mitrovićem, od kojih jeste bio uverljiviji, ali je na proleće podbacio, iako je imao ulogu u uvođenju u sistem mladog Markovića. Skok igra mu je prednost. Začetak akcija mana.

BOJAN OSTOJIĆ 5,5 – Beogradski meč sa Olimpijakosom kao da je usmerio njegovu sezonu. Posle tog sudara i gola Bena nije bio igrač nalik onom iz Nikolićevog mandata. Često grešio u evropskim mečevima, nesigurnost preneo i na srpske. Kasnije ga sputale povrede.

MILAN MITROVIĆ 5,5 – Trebalo je da bude stub odbrane, a završio je kao rezervista. Jednog trenutka uverljiv, već sledećeg nepažljiv. I on je žrtva povreda, ali je utisak da je morao više. Broj primljenih golova govori sam za sebe.

SVETOZAR MARKOVIĆ 6 – Sa 18 godina je debitovao, u osetljivom trenutku sezone, imao nekoliko zapaženih izdanja u kojima je naveo na zaključak da lepo „čita“ igru protivnika. Još se privikava na zahteve seniorskog fudbala, što se oseti u mečevima psihološkog naboja.

NEMANJA G. MILETIĆ 6 – U brojčano najjačoj konkurenciji, jer su za mesto levog beka pravo polagala čak četvoroca fudbalera, skupio je najviše utakmica, međutim, ni na jednoj nije oduševio. Taman kad se ustalio u timu iz njega je misteriozno nestao. U odbrani vidljivo bolji od Antonova i Uroševića. Na suprotnom kraju terena nevidljiv.

NEMANJA ANTONOV 5,5 – Bek je prvo bek, onda sve ostalo. Tog principa držao se Miroslav Đukić, pa je pozajmljeni fudbaler Grashopersa mesecima grejao klupu ili tribine. Grešio je često u defanzivi. Kažu da je zbog toga i razočarao trenera, da bi tek pred kraj sezone počeo da dobija značajniju minutažu i ofanzivnim kreacijama kupi poverenje čelnika, pa sad žele da otkupe njegov ugovor.

SLOBODAN UROŠEVIĆ 5,5 – Kad je na kraju jesenje sezone Miroslavu Đukiću rečeno da može bez problema da izabere pojačanje iz Superlige, trener je upro prstom ka Kruševcu i rekao: „hoću levog beka Napretka“. Želja mu je ispunjena, ali nekadašnji prvak Evrope u kadetskoj konkurenciji se (još) nije snašao na novoj adresi i napravio je više grešaka nego korisnih stvari za ekipu. Najveću protiv Čukaričkog.

EVERTON LUIZ 7,5 – Uz Stojkovića u svom, a Tavambu u protivničkom, bio je pokretačka snaga Partizana između dva kaznena prostora. Motor zahvaljujući kom su crno-beli pobedili Skenderbeg i Jang Bojs kući. Više je značio ekipi u smislu tempa, pojave i trčanja, dok su mu odgovorni u Humskoj spočitavali taktičku disciplinu.

SAŠA ZDJELAR 7–  Taktički pismen, trkački sposoban da zatvori rupe, željan lopte, zbog čega se često spušta u štopersku liniju i započinje napad, ali... Ostao je utisak da, zbog imena kluba iz kojeg je došao i statusa prvaka sveta sa Novog Zelanda još nije pokazao maksimum. Njegov ugovor bi trebalo da bude otkupljen, tek onda imaće priliku da demonstrira sve karakteristike koje poseduje.

MARKO JEVTOVIĆ 7 – Često u senci drugih, atraktivnijih, pozicionirao se kao igrač iz senke na koga struka uvek može da se osloni. O tome koliko je potreban crno-belima svedoči podatak da je propustio samo jedan meč grupne faze Lige Evrope. Mnogo korisniji nego što se može na prvi pogled zaključiti. Posebno u defanzivi. Čak i napred, pošto je dao osam golova.

NEBOJŠA KOSOVIĆ 6 – Više vremena proveo je u ambulantama i na terapijama, nego na terenu, pošto je početkom avgusta pretrpeo tešku povredu kolena. Dotad je igrao redovno, međutim, neubedljivo. Ovog proleća pokazao da se vraća. Biće mu potrebno još utakmica...

MILAN RADIN 6,5 – Nenametljiv, a zahvalan. Iako nije bio prvi izbor, skupio je 19 utakmica tokom jeseni, bio dobar u dvomeču sa Videotonom kad je obezbeđena Liga Evrope, a nije ga slučajno Đukić uvodio u finišu utakmica sa Skenderbegom i Jang Bojsom da „zaključa“ sredinu terena.

DANILO PANTIĆ 7,5 – Dočekan je pogledima ispod oka, zbog načina na koji je napustio Humsku, a onda je upornošću i marljivošću stigao do statusa nezamenjivog člana prvih 11. Đukić ga je probao na skoro svim pozicijama u vezi, na svako je je pozajmljeni fudbaler Čelsija bio od koristi. Ubedljivo najkonstantniji igrač u polju Partizana. Zato je njegov ostanak jedan od prioritenih zadataka uprave.

ZORAN TOŠIĆ 7 – Igrač spsoban potezom da reši utakmicu. Što je i činio, naročito jesenas u Čačku, protiv Skenderbega, pa u vezanim okršajima sa Spartakom, Voždovcem i Vojvodinom. Od igrača Bambijevog renomea i pedigrea očekivalo se više. Posebno u Evropi. I igri „jedan na jedan“. Opravdanje može da pronađe u čestim povredama, ali brojevi kazuju da je bukvalno znao da „izmisli“ gol (14 dao, šest namestio).

PETAR ĐURIČKOVIĆ 6 – Korisniji kao džoker, umeo je da promeni ritam ulaskom s klupe, a veliki problem imao je u ulozi startera kad se od njega očekivao konkretan doprinos. Do odlaska na pozajmicu u grčki Ksanti skupio je 17 mečeva.

MARKO JANKOVIĆ 6 – Lane je bio deo sistema koji je funkionisao bez njega u glavnoj ulozi, a kad je trebalo da bude  X faktor, da nosi Partizan, zakazao je. Gol Jang Bojsu jeste lep i važan, ali je nedovoljan da bi se na njemu šlepao ostatak sezone u kojoj nije opravdao očekivanja. Možda i zbog toga što je dolaskom Tošića morao da promeni stranu.

SAŠA ILIĆ 8 – Ko je gledao, uživao je. Ko nije, zažalio je.

SEJDUBA SUMA 5,5 – Kad su ga zimsu pitali o učinku, Gvinejac je uzvratio otprilike: „pa, davao sam golove Olimpijakosu, Videotonu, Zvezdi...“ Tačno, mada je fudbaler plaćen 1.650.000 evra morao da razigra tim i(li) bude učinkovitiji. Da njegova i Partizanova igra liče na nešto. S tim da, kaže i sam Suma, ima i do pogrešne pozicije, jer ga je Đukić uglavnom gurao na krilo.

ARMIN ĐERLEK 6 – Dosta toga je najavio tokom priprema, ali u zvaničnim utakmicama kao da je podlegao pritisku koji je Partizan sam sebi stvorio serijom loših rezultata. Potencijal ima, ima i vremena da ga pokaže.

ĐORĐE IVANOVIĆ 6,5 – Došao je kao najkorisniji igrač jesenjeg dela prvenstva, dugo mu je trebalo da se privikne na zahteve u Humskoj i, prema sopstvenom priznanju, bržu igru nego u Spartaku, da bi u finišu, posebno u plej-ofu i na mečevima kupa, nagovestio da u narednoj sezoni može da bude ozbiljan adut.

LEANDRE TAVAMBA 7,5 – Odigrao je sezonu karijere, a posebno blistao na evropskim utakmicama. Osim Budućnosti, tresao mreže svih ostalih protivnika van granica Srbije, na trenutke izgledao toliko dominantno kao da se svi odbijaju od njega. Ovog proleća pao u formi. Kažu, usled nezadovoljstva što nije prodat zimus. Sa 19 golova potvrdio je koliko može da bude efikasan, a sa 12 asistencija da zna da igra za tim. Mada, nekad se zaigra, pa to isti tim i debelo košta.

OGNJEN OŽEGOVIĆ 6,5 – Doveden je da bude prvi špic Partizana, da spakuje 20-ak golova kao prethodnik Uroš Đurđević, a ne samo da nema zadovoljavajuće brojeve (14, duplo manje od Đurđevića, iako je imao jednog takmičenje više), nego ni igrom nije uverio da je rešenje za duge staze. Najveći pečat dao je pogotkom protiv Jang Bojsa, vrednim evropskog proleća.

ĐORĐE JOVANOVIĆ 7 – Gre'ota koliko je malo igrao, s obzirom da je većinu šansi (retkih, doduše) iskoristio. Vadio je Parni valjak iz blata Banjice, u Šapcu, protiv Napretka... Ima golgeterski njuh. Pitanje je da li i odgovarajuće saradnike.

UROŠ ĐURĐEVIĆ 7 – O napadaču najbolje govore brojevi. A lanjski golgeter Superlige je samo tokom leta, na 11 mečeva bio zaslužan za deset (sedam dao, tri namestio) i dao nemerljiv doprinos Partizanovom plasmanu u Ligu Evrope, posle čega mu je doneo i finansijsku benefit od 2.500.000 evra, transferom u Olimpijakos.

TEOFILUS SOLOMON 5 – Smešan.

TRENER MIROSLAV ĐUKIĆ 6,5 – Formalno, ispunio je očekivanja, posebno u Evropi, obezbedivši zimovanje posle 13 sezona. Pride je uzeo Kup Srbije, prvi pehar u trenerskoj karijeri. Suštinski je malo toga poboljšao: Partizan nema igru, niti naznaka da će je imati, na prste jedne ruke mogu se nabrojati fudbaleri koji su bolji sad nego što su bili kad su dolazili, a posebna je tema šta crno-beli imaju da ponude šta tržištu kao minule sezone, da bi ekonomski živeli.

NAPOMENA: Bez ocene su ostali golmani Nemanja Stevanović (zimus prosleđen Radu na pozajmicu) i Aleksandar Popović (nije branio), defanzivci Lazar Ćirković (sklonjen posle sam utakmica), Strahinja Bošnjak (bez minuta), Mohamed el Munir (dve utakmice), vezisti Salu Draman (bez debija), Saša Marjanović (četiri susreta), Juri Vakulko (na terenu 109 minuta), Leonardo da Silva (dvaput na terenu), Nemanja Mihajlović (tri utakmice), Alen Stevanović (nije igrao), Strahinja Jovanović (jedan meč), te napadači Dušan Vlahović i Vladmir Đilas (nisu igrali).

FOTO: Star sport