NAPOLI – Sari ih pravio za "skudeto", Don Karlo će napasti Ligu šampiona

Godinama se ovaj tim Napolija slaže i uklapa, planiran je da prekine Juventusovu vladavinu na "čizmi", a sada je u situaciji da mu je cilj osvajanje Lige šampiona. Ne bi bilo prvi put da Juventus dominira u Italiji, a da neki njegov rival dalje dogura u Evropi.

Zato je u Napulj doveden možda i najbolji trener današnjice Karlo Anćeloti. Najkompletniji svakako. Nije zvezda poput Klopa, Murinja ili Gvardiole, ali je zato majstor svog zanata i gospodin za kojim su igrači u svakom klubu (osim u Bajernu) sipali ode i zahvalnice kada je odlazio. To je njegova tajna. Bio je ozbiljan igrač ozbiljne generacije koja je osvojila sve. Iskoristio je ta iskustva da nađe savršen balans u trenerskoj filozofiji između italijanske taktičnosti i pragmatičnosti sa jedne, odnosno negovanja svlačionice sa druge strane. Anćelotijev zaštitni znak je sjajan odnos sa igračima. Do neke granice drugarski, ali opet toliko odmeren da se zna linija autoriteta. Oseća svlačionicu, zna šta je to što igrači vole, a šta ih tišti. Prenosi mirnoću iz koje na površinu izlaze one najpozitivnije i najkvalitetnije osobine ekipe.

Njegova lična karta je i Liga šampiona. Stvorio je onu Milanovu dinastiju u prošloj deceniji, a potom u Realu udario temelje ove Zidanove ere. Zizu je kao pomoćnik upijao znanje od Karleta i primenio slične trenerske postulate. Dakle, ne mora uvek da se igra lepo, ali mora da se pobeđuje. I mora svlačionica da bude zadovoljna. Anćeloti zna kada da tempira formu, kako da održi visok motiv kod igrača, kako da neguje zvezde, a kako da priđe rezervistima i iscedi ono najbolje iz njih. Ne kuka hirovito kod gazde za pojačanja, uvek će pre izabrati da upozna šta ima na raspolaganju i kako da to iskoristi, pa tek onda da kupuje.

To kako je u Milanu osetio Pirla kao mitskog „ređistu“, Sedorfa kao ključnog čoveka velikih utakmica, Gatuza kao motor tima, a u Kaki prepoznao najboljeg na svetu su odluke koje su crtale istoriju fudbala. Kako je samo izvlačio sirovu klasu iz veterana kojima su požutele krštenice otkucavale poslednje sate... Kako je od dosadnog Čelsija napravio ekipu koja je do pojave Gvardiolinog Sitija igrala najefikasniji fudbal u Premijer ligi. Kako je samo u Realu namestio kockice, naučio Serhija Ramosa i Pepea kako da se brane i da čak postižu golove umesto da dobijaju crvene kartone. Kako je kod njega Benzema igrao fudbal života, a Modrić postao novi Pirlo. Kako je pomirio Ronaldovu sujetu sa ostatkom tima posle građanskog rata koji je u svlačionici ostavio svađalica Murinjo. To je sve trenerska zaostavština Karla Anćelotija. I velika je...

I zato ga je hiroviti De Laurentis doveo pod Vezuv. Mnogi treneri bi pobegli od čoveka kao što je De Laurentis. Za Anćelotija je to davno pregažen potok. „Hendlovao“ je plahovitog Silvija Berluskonija koji je uvek mislio da zna posao bolje od trenera (često bio u pravu). Radio je kod apsolutiste kakav je Abramovič, čiji ađutanti su slomili kičme mnogim sjajnim trenerima. Stvarao je ovaj PSŽ kod megalomanskih Arapa u Parizu. Stekao je poštovanje fudbalskog Nerona Florentina Pereza. De Laurentis mu neće biti nikakva novost.

A De Laurentis ga je doveo da promeni ekipu koju je Mauricio Sari napravio po potpuno drugačijem kalupu. Sarijev Napoli je pre svega igrao dobar fudbal. Promovisao je neku vrstu Bijelsinog ili Gvardiolinog stila što se kosi sa osnovama italijanske trenerske filozofije. Takav Napoli je sklapan kockicu po kockicu i umalo je prekinuo Juventusovu dominaciju Apeninima. Nije uspeo u tome baš zbog Sarija koji je želeo da celu sezonu igra sa 11 igrača plus Zjelinskim. Takav tempo je izbio ekipi vazduh iz pluća pred ciljnom ravninom.

De Laurentis je shvatio da je to nešto neodrživo i u Anćelotiju video način da kraćim, ali težim putem dođe do velikog uspeha za kojim vapi. Doveo je trenera koji je majstor za takmičenje poput Lige šampiona. Ančeloti je trenerski kameleon koji se prilagođava svakoj situaciji. On zbog sujete neće menjati samo da bi brisao tragove prošlosti kao što je Rafa Benitez skidao Murinjove slike iz hodnika. Ančćeloti je pragmatičan stručnjak koji će iskoristiti ono najbolje iz postojećeg stanja i nadograditi ga nekim svojim kvalitetima, idejama i prebogatim iskustvom.

Probaće da postepeno odustaje od Sarijevih 4-3-3 zasnovanih na visokom presingu i dominaciji kroz pas igru i posed lopte. Neće izbrisati taj stil, samo će ga modifikovati. Već na početku sezone se vidi da će rotacije u ekipi biti veće nego kod tvrdoglavog Sarija. Anćeloti će imati i dužu klupu. Ekipa je ostala bez plejmejkera Žoržinja, ali je Zjelinski savršeno dobro uskočio u startnu postavu posle role 12. igrača koju je imao od Sarija, dok je Hamšik prekomandovan na Žoržinjovo mesto konstruktora igre. Promenjen je i golman. Aleks Meret je svetao primerak italiijanske škole i zamenio je vremešnog Pepea Reinu koji je imao drugačiji stil.

Anćeloti je doveo Francuza Malkija da dupplira Hisaja na desnom boku, ostavio Nikolu Maksimovića za rotaciju sa Kulibaliijem i Albiolom i čeka na oporavak Gulama za popunu levog boka. Vezni red se nije menjao osim što mu je prirodat Fabijen Ruiz, jedno od otkrovenja španske Primere iz prošle sezone i čovek za kojeg je Anćeloti garantovao De Laurentisu i požurivao ga da reaguje pre Barse i Reala. Očekuje se i veća minutaža Amadua Dijavare koji će doneti veznom redu veće defanzivne kapacitete.

Triling brzanjaca u špicu neće morati kao kod Sarija da igra skoro svaki minut. Delom zbog toga što je Arek Milik konačno zdrav a, delom i zbog toga što Ančeloti više voli igru sa klasičnim centraforom nego sa lažnim devetkama. Voljan je da vidi i šta može mladi Francuz Una, a veliko pojačanje je Simone Verdi, bombarder koji strašno tuče sa obe noge i donosi veliku opasnost iz prekida. Sarijevo uzimanje duše starterima koji nisu imali predaha je odnosilo žrtve i u vidu povreda u ključnim momentima. Anćeloti će to bolje iskombinovati.

Ekipa je sigurno kompletnija i raznovrsnija nego kod Sarija. A kameleon poput Anćelotija to ume da iskoristi. Odgovara mu i što će pritisak u grupi biti na Liverpulu i Pari Sen Žermenu i što neće morati da se nadigrava već da sakuplja bodove. Ako prođe ovu tešku grupu, eto Napolija u nokaut fazii. Pardon, Anćelotija u nokaut fazi. A to već zvuči kao teritorija koju bi svi želeli da izbegnu.

Ovaj Napoli je pravljen za "skudeto", ali nemojte se iznenaditi ako vrhunac dostigne u Evropi. A zamisilite onda tu ludnicu u Napulju. Zamislite fudbalsku vrelinu koja će isijavati ispod Vezuva. I ono groblje ne bi propustilo takvu žurku. A to je već priča za neki holivudski hit. Filmadžija De Laurentis će samo malo morati da prepravi odavno napisan scenario koji mu Benitez i Sari nisu izrežirali.

(Grafika: Predrag Dučić)
(FOTO: Action images)