Napadačka kriza u Humskoj! Od Partizana bolji čak i Proleter, ovako nije bilo od 1984.

Partizan drma kriza istorijskih razmera! Potezali su u Humskoj 1 priče o sudijskim greškama, govorili su navijači da sa favorizuje večiti rival, međutim, podaci pokazuju da aktuelni sastav crno-belih igra toliko loše da se može smatrati najodogovrnijim za trenutni plasman na tabeli i da nikakvi izgovori ne važe spram činjenice da neefikasnost kakvu pokazuje u uvodu prvenstva malo ko na Topčiderskom brdu pamti.

Samo 15 postignutih golova u uvodnih 12 kola predstavlja najlošiji učinak ofanzivaca Parnog valjka (kako čudno deluje taj nadimak pri pogledu na tabelu ovog oktobra) u poslednje 34 godine!? Jalovost u napadu, da se šanse – ako ih uopšte ima – ne pretvaraju u golove nije viđena još od sezone 1984/85, kad je na njenom početku ekipa Miloša Milutinovića (vodio je samo u prvom kolu) i Nenada Bjekovića (naredne tri sezone) bila za nijansu skromnija od ove i na istom graničniku prevarila protivničke golmane tek 14 puta. A saglasni su svi, fudbal u nekadašnjoj SFRJ i ovaj u Superligi su neuporedivi.

Otuda deluje još poraznije da u kud i kamo lakšem takmičenju nego što je bilo ono od Vardara do Triglava sadašnji sastav ispoljava velike probleme u napadu. U nedelju u Kuli je odigrao već treći meč u borbi za bodove na kome nije poentirao (prethodno u Surdulici protiv Radnika i Mladosti kod kuće), a čak pet susreta je rešio minimalcima (Dinamo Vranje, Zemun, Proleter iz Novog Sada, OFK Bačka i Rad), pa povremene eksplozije, poput one u Šapcu (3:1) ili pred reprezentativnu pauzu sa Voždovcem (4:0) deluju kao izuzeci koji potvrđuju pravilo da ova ekipa trpi velike muke u ili oko kaznenog prostora rivala. Čak i 158. večiti derbi, po opštoj oceni dobro odigran, nije završen sa više od jedne lopte u mreži Crvene zvezde, iako je za to bilo dovoljno situacija.

Što dovodi do pitanja – gde su golovi? Rikardo Gomeš je u dosadašnjem toku Superlige dao samo tri, njegov kolega iz napada, iako ne igra klasičnog špica, Nemanja Nikolić dva (uz jedan Ognjena Ožegovića, u međuvremenu poslatog na pozajmicu Arsenalu iz Tule), te su morali da pomažu vezisti, s tim da se ni oni nisu baš proslavili, jer su po dvaput precizni bili Danilo Pantić i Goran Zakarić, a jednom Marko Janković i Đorđe Ivanović, dok je i iz poslednje linije stizao doprinos u vidu pogodaka desnog beka Nemanje R. Miletića (dva) i štopera Svetozara Markovića (jedan). To je to. Za 12 kola.

Koliko se Partizan survao napadački pokazuje presek stanja u poslednjih deset godina, gde je uvek dobacio makar do kote 20. A otkako se igra Superliga Srbije (od razdvajanja Crnogoraca, 2006), samo u uvodnoj sezoni dao je manje od 20. Svaki sledeći put daleko više za 12 kola.

Ili, kako sad bajkovito, iz navijačkog ugla, deluje sezona 1999/2000, sa čak 111 golova na njenom koncu, kad se kod trenera Miodraga Ješića pucalo iz svih oružja. Ruku na srce, i ostalo bez trofeja. Da ne idemo toliko daleko: imao je lane Partizan Leandrea Tavambu, sezonu pre Leonarda da Silvu i Uroša Đurđevića, one tamo Valerija Božinova, te krila poput Andrije Živkovića i Abubakara Oumarua, svi učinkovitiji nego pojedinci iz sadašnjeg kadra.

Od crno-belog tima trenutno su efikasniji Crvena zvezda (33), Čukarički (23), Radnički iz Niša (22), pa čak i novosadski Proleter (16) i zaista deluje poražavajuće po ekipu šampionskih ambicija da je u toj kategoriji „šije“ debitant u Superligi. Što nameće pitanje da li su studiozno birani napadači, postoje li alternative i kako se radilo u prethodnih nekoliko prelaznih rokova ne samo na dovođenju špiceva, nego i fudbalera koji bi trebalo da im budu podrška. Nije li, na primer, zabrinjavajuće da Zoran Mirković, u situaciji kad juri pobedu nad Spartakom, ne izvrši treću izmenu? Može biti da, praktično, nema koga još da uvede osim Nemanje Nikolića i kad se okrene ka klupi ne vidi igrača sposobnog da promeni tok utakmice?

Ako je odgovor na prethodno pitanje potvrdan, ispašće da su imali pravo oni koji su letos tvrdili da problem nije u Miroslavu Đukiću, niti sad u Zoranu Mirkoviću, već na višim instancama. Tačnije, da je pogrešno odrađena selekcija tima. Ne samo pre nekoliko meseci, nego i prošle zime i leta 2017, jer otkako su otišli Leonardo i Đurđević kao da je presušio golgeterski izvor u Humskoj. Kao da nema ko da trese mreže u nizu.

Baš kao u jesen 1984, kad je Vladimir Stojković imao tek nekoliko meseci, Saša Ilić sedam godina, a nijedan od ostalih Partizanovih fudbalera nije bio ni rođen.

U SUPERLIGI SAMO JEDNOM ISPOD KOTE 20

Koliko je neubedljiv pred protivničkim golom sadašnji sastav Partizana može se zaključiti i na osnovu pregleda učinak u prvih 12 kola otkako postoji Superliga Srbije. Nijednom crno-beli nisu bili ovako jalovi.

Konkretno: u jesen u 2017 postigli su 25 golova u sadašnoj fazi šampionata, a unazad to izgleda ovako: 20 (2016), 25 (2015), 29 (2014), 24 (2013), 37 (2012), 28 (2011), 27 (2010), 25 (2009), 22 (2008), 26 (2007) i 17 (2006).

FOTO: Star sport