Najveći Zvezdin postbarijevski trijumf (VIDEO)

Nije lako ni probrati. Jer ima i do subjektivnog utiska. Gde si i šta radio tog dana... Kakva su bila očekivanja javnosti uoči meča... Ko je bio prekoputa... U kakvom je klub bio stanju u tom trenutku... Sve to utiče na konačni sud. Ali mislimo da ćemo se ovog puta svi saglasiti.

Pobeda Crvene zvezde nad Liverpulom od 2:0 ubedljivo je najveći trijumf crveno-belih u postbarijevskoj eri!

Što ne znači da je bio i jedini koji zauzima posebno mesto u srcima navijača. Pa da se prisetimo koje bi to još pobede pobede mogle da uđu u najuži izbor. S tim da ovo i nije izbor. Liverpul je broj jedan i tu nema nikakve rasprave.

26. septembar 1996
CRVENA ZVEZDA – KAJZERSLAUTERN 4:0 posle produžetaka (1:0, 0:0)
/Stanković 54, 96, Njeguš 107, Pantelić 120/

Jeste te sezone Kajzerslautern bio drugoligaš, ali nemojmo zaboraviti da je bio i osvajač Kupa Nemačke i da je maltene ista ekipa koju je Oto Rehagel te septembarske noći vodio protiv Crvene zvezde sledeće sezone osvojio Bundelsigu nakon što se iz prvog pokušaja vratio u elitu. Ali u Beogradu nije znao gde se nalazi. Bilo je to veče kada je tada 18-godišnji Dejan Stanković sa dva gola najavio svetsku karijeru. Bila je to sezona kada je Zvezda barabar igrala sa Ronaldovom Barselonom . Strašan tim tada su imali crveno-beli. Možda i najbolji od Barija. Protiv Kajzerslauterna: Milojević - Živković, P. Stanković, Sakić, Đorović - Njeguš, Ljubojević (D. Stanković 46), Vanić, Anić - Ognjenović (Pantelić 83), Jovičić.

1. decembar 2005
CRVENA ZVEZDA – ROMA 3:1 (1:1)
/Žigić 37, 86, Purović 77 – Nonda 23/

Još je Uefa eksperimentisala sa Uefa kupom. Te sezone grupna faza, ali samo po jedna utakmica protiv istog rivala. Crvena zvezda nije dobro počela. U Beogradu je pala pred Bazelom, zbunio ju je i hladan vazduh u Tromseu. I onda Roma. Nisu se mnogi nadali. Izgledalo je da Zvezda u tom trenutku ne može da se rve sa evropskim velikanima. Lučano Spaleti pravi grešku kao i Jirgen Klop. Potcenio je “Marakanu“. Vučica izlazi na teren bez Totija, Montele, Kivua... Kasano je arogantno izveo penal, pravo u ruke Vladimira Stojkovića. A na drugoj strani – Nikola Žigić. Nezaboravno veče za Zvezdinog kolosa. I sve navijače. Nećemo sad od o onom Strazburu koji je zaustavio do tog trenutka možda i najopasniju Zvezdu 21. veka. Izgledalo je ovako: Stojković - Luković, Dudić, Biševac, Basta – Mladenović, Kovačević – Janković, Milovanović (Purović 58; Joksimović 87), Đokaj (Mudrinić 75) – Žigić.

24. avgust 2017.
CRVENA ZVEZDA KRASNODAR 2:1 (1:0)
/Radonjić 7, Kanga 46/

Nikada pre jedan avgustovski meč nije bio tako važan. Ali u deceniji uoči ovog meča Zvezda se batrgala u blatu. Evropa je počela da liči na nešto nedostižno. Krasnodar sa onim stadionom kao klub iz druge vasione. Najbolji pokazatelj koliki su put u međuvremenu prešli crveno-beli. Imao je Krasnodar gol prednosti iz prvog meča (3:2), ali u revanšu je Vladan Milojević udario temelje ove nove, moćne Zvezde. Nemanja Radonjić, pa Gelor Kanga. I Crvena zvezda u grupnoj fazi nekog evropskog takmičenja posle pune decenije. Pamtiće se ta utakmica i po atmosferi kakva je nadvisila čak i standarde “Marakane“. Čulo se do Rusije. Crvena zvezda u sastavu: Borjan – Rodić (od 51. Gobeljić), Savić, Frimpong, Stojković – Donald, Srnić – Milić (od 70. Račić), Kanga – Radonjić (od 77. Pešić) – Boaći.

7. decembar 2017.
CRVENA ZVEZDA – KELN 1:0 (1:0)
/Srnić 22/

Već je Crvena zvezda zaličila na ozbiljan evropski tim, ali niko nije to još smeo javno da izgovori. Sa pobedom bi prezimila u Evropi prvi put u posleratnoj istoriji. Igrala je kod kuće, međutim, posle svega što je prošla u prošlosti retki su smeli da se zakunu u pobedu. Slavoljub Srnić tada je bio heroj ulice Ljutice Bogdana. Personifikacija Milojevićeve Zvezde. Ratničke Zvezde. Centrirao je Nenad Krstičić, Srnić pogodio i nezamislivo je postalo moguće. Zasluga sledeće jedanestorice: Borjan - Savić, Le Talek, Rodić, Stojković - Donald(k), Jovičić (Pešić 64) - Kanga (Račić 89), Krstičić, Srnić (Gobeljić 81) - Boaći; Klupa: Supić, Babić, Gobeljić, Račić, Milijaš, Adžić, Pešić.

Bilo je tu naravno i drugih mečeva koji će se pamtiti. Nemajmo da zaboravimo da je odmah posle osvajanja Kupa evropskih šampiona Zvezda igrala u eksperimentalnoj sezone pred osnivanje Lige šampiona. U Grupi je Darko Pančev činio čuda, u 88. minutu pogodio za 3:2 protiv Anderlehta, sa dva gola u Atini slomio i Panatinaikos. Ali to se tada podrazumevalo. Zvezda je bila šampion Evrope. Bilo je posle i onih 3:2 protiv PSV-a golovima Dudića, Jankovića i Pantelića, ali posle 0:5 u Ajndhovenu prosto ne možemo istim očima da gledamo na podvig avgusta 2004. To je taj subjektivan utisak sa početka meča. Večno će se pamtiti i onaj epski povratak u Salcburgu, 10.000 ljudi na gostovanju, ali to nije bila pobeda, već remi.

A ovo protiv Liverpula? I da se vratimo na period pre Barija teško bismo našli mnogo utakmica koje bi mogle da joj pariraju. Jer pre Barija Zvezda nije bila autsajder, a ni jaz između bogatih i siromašnih nije bio ovolikih razmera.

Taj 6. novembar 2018. godine prepričavaće se decenijama...

(FOTO: Star Sport, MN Press)