Najotrovnija krv evropskog fudbala ponovo ključa: Mamin sin je begom iz zlatnog kaveza raspalio vatru

Ne računajući lokalne i nacionalne derbije, do pre nekoliko godina su najveći rivaliteti evropskog fudbala bili oni između Čelsija i Barselone, odnosno Real Madrida i Bajern Minhena. Taj rivalitet postoji i danas, ali u poslednje vreme najviše varnica seva na relaciji Barselona – Pariz.

Sudbina je često preplitala puteve Pari Sen Žermenu i Barseloni prethodnih godina i stvorila rivalitet koji se zaista može nazvati otrovnim. Ulaskom arapskih petro dolara, PSŽ je na svim poljima postao ozbiljan izazivač uskom krugu velikih i bogatih koji se menjaju na vrhu. PSŽ je postao pretnja u Ligi šampiona, ali i na transfer pijaci. U Kataloniji su na Svece gledali kao na skorojeviće kojima tu nije mesto i koji su postali konkurentni na nedozvoljen način kršeći finansijski fer-plej. Obe strane su donekle u pravu, obe donekle i nisu. Nema tu nevinih i poštenih.

Otkako je žreb počeo da spaja Katalonce i Svece u Ligi šampiona, od tada je i rivalitet na terenu počeo da raste. Ali i van njega. Barselona je imala više uspeha na terenu i tri puta je eliminisala PSŽ u Ligi šampiona za četiri godine. Dva puta u četvrtfinalima i jednom u onoj famoznoj osmini finala kada je nadoknadila 0:4 iz Pariza i uz neke sumnjive sudijske odule u neverovatnoj Nejmarovoj večeri na Kamp Nou masakrirala PSŽ sa 6:1! U međuvremenu su jedne godine bili rivali i u grupi.

Ali, PSŽ je uzvraćao van terena gde se vodio još žešći rat!

Dugo vremena je Barsa čekala “svog idelanog štopera” Tijaga Silvu da napusti Milan i pređe na Kamp Nou. Ali je Brazilac završio na Parku prinčeva. Isto kao i još jedna velika Barselonina želja i njegov zemljak Markinjos. I kasnije je Barsa pokušavala da ih odvede iz Pariza, ali je PSŽ sve rešavao “zlatnim polugama”. Naser al Kelaifi je pogotovo od onih 1:6 dobio osvetnički poriv da stane Barsi na žulj u svakoj mogućoj situaciji na fudbalskoj pijaci.

Još ranije je pokušavao da odvede Mesija, ali nije uspeo. Međutim, uspeo je da Kataloncima zada udarac aktivacijom Nejmarove klauzule i da poremeti Barsine višegodišnje planove za budućnost. Od tada se tiha mržnja pretvorila u otvoreni rat. Sevale su otrovne strele sa obe strane.

Barsa je uspela da uzvrati dovođenjem Kutinja kojeg je PSŽ jurio drugo vremena. Katalonci su mesecima vršili pritisak na Marka Veratija, zvali ga, nudili mu kule i gradove i čak ga ubedili, ali je PSŽ sve smirio novim ugovorom za nezadovoljnog Italijana. Pokušala je Barselona da preotme Svecima i Anhela Di Mariju, ali i on je dobio bogatiji ugovor. PSŽ je pokušavao sličnim argumentima da rivalu preotme Busketsa, Rakitića i Seđija Roberta, ali je i Barsa reagovala novim ugovorima.  

Ali kap koja je prelila čašu je Adrijen Rabio. Neki kažu da se diglo mnogo buke ni oko čega i da Rabio nije vredan cele pompe i pažnje koja ga prate. Ipak, u najvećim evropskim klubovima se ne bi složili… Mnogi bi ga radi videli u svojim ekipama.

Rabio je dete Pari Sen Žermena iako je kao klinac pre toga promenio nekoliko klubova. U seniorski fudbal je ipak ušao kao akademac Pari Sen Žermena. I postao miljenik gazde Al Kelaifija. Arapin je u tršavom dečku video budućnost Pari Sen Žermena i igrača koji će biti simbol kluba. A bio mu je potreban i iz praktičnih razloga u nedostatku igrača iz sopstvene škole. Retko koji igrač je imao toliku Al Kelaifijevu naklonjenost kao Rabio.

Međutim, dečko iz bogate porodice o čijoj karijeri kao menadžer vodi računa mama Veronik je vrlo brzo počeo da zlouotrebljava status mlade zvezde. Žalio se na trenere, tvrdio da igra previše povučeno, tražio povišice, sukobljavao se sa zvezdama poput Ibrahimovića, odbijao da potpiše dugoročni ugovor… Ovo poslednje je najviše zabolelo Al Kelaifija. Rabio je insistirao na kratkoročnim ugovorima kako bi imao slobodu da pređe u neki veći klub i osigurao se da mu PSŽ u toj situaciji ne stoji na putu. Osionog Arapina je najviše povredilo što momak iz njegove kuće i pored astronomskih ulaganja i napora, i dalje nije gledao na PSŽ kao na veliki klub.

Po instrukcijama mame Veronik, Rabio je kalkulisao, čekao i dočekao. Postao je prvi igrač koji nezadovoljan napušta “zlatni kavez” Pari Sen Žermena. Svi koji su ranije bili nezadovoljni, smireni su bogatijim ugovorima i novac im je zalečio povređene sujete. Svi oni koje je PSŽ istinski hteo da zadrži, pa tu ne računamo Lavecija, Luiza, Matuidija...  

Samo je Rabio istrajao u nameri da ne nasedne na zlatnu rudu. Mesecima je dobijao da produži ugovor koji mu ističe na kraju sezone, ali se PSŽ ipak nadao da će doći do dogovora. Francuski klub je rizikovao da uđe sa njim u sezonu, ostavio ga u prvoj postavi, ali kada je video da mama i sin ne menjaju stav došlo je do zategnutih odnosa.

Rabio je prebačen na klupu, navijači mu zvižde, dobija šansu na kašičicu, a verovatno ni nju više neće dobijati. Trener Tuhel je očajan jer ima samo jednog centralnog vezistu vrhunske kalse (Veratija) zbog čega je još letos tražio da se preseče situacija oko Rabioa i da mu se dovede zamena. Zbog toga je i Di Mariji promenio ulogu na terenu. Klub je tada pogrešio, a Tuhel sada ne sme da razigrava igrača koji se zamerio klubu. Iako mu je taj igrač neophodan na terenu. Primera radi, Rabio je igrač sa najviše tačnih pasova u Ligi 1.

Da stvari budu gore, Rabio je iza leđa Pari Sen Žermenu koketirao sa Barselonom što je posebno pogodilo Al Kelaifija. Na poslednjem sastanku kluba i igrača pre dva dana, nije bilo Al Kelaifija što je sve iznenadilo. Nije želeo ni da vidi Rabioa dok je sportski direktor Antero Enrike pokušavao poslednji put da ispegla situaciju. Bila je to četvrta ponuda za Rabioa u poslednjih godinu dana. Svaka je bila bolja od prethodne. Uzalud. Mama Veronik je težak pregovarač i opet je isterala svoje kao kada je tražila da njen sin igra ofanzivnije u veznom redu.

PSŽ se oseća prevarenim u celoj priči.
“Nema više svrhe da razgovaramo. To je konačna klupska odluka nakon sastanka sa igračem. Mislim da su nas igrač i njegov zastupnik zavlačili mesecima. U jednom trenutku je izgledalo kao da imamo dogovor o novom ugovoru, a onda je sve odjednom prekinuto bez objašnjenja. Igrač nam je na kraju jasno saopštio da želi da napusti klub kao slobodan igrač po isteku sezone. Ovo je veliko nepoštovanje od strane igrača prema klubu. Pogotovo što dolazi od strane igrača koji je prošao našu školu i koji je uvek imao našu podršku”, rekao je sportski direktor Antero Enrike.

Veronik Rabio tvrdi da tu ništa nije sporno.
“Adrijenova odluka je definitivna i čvrsta. Kao što svi znaju, situacija se potpuno pogoršala i više je nije moguće vratiti u normalu. Tokom leta sam rekla Enrikeu da želim Adrijenov transfer jer je on želeo da napusti klub. Ne vidim šta je to nelojalno?! Igrač želi da promeni klub. Oni nisu hteli da ga prodaju, stigla je ponuda Barselone i oni su je odbili. Imali su pravo na to kao što i mi ima pravo na ovo. Sada je situacija jako, jako mučna jer Adrijen još više želi da ode, a klub ne želi da ga pusti”, kaže Veronik Rabio.

Ubrzo je na njene reče odgovorio Enrike.
“Veoma sam iznenađen rečima gospođe Rabio o ponudi za Adrijena prošlog leta. Ovo je prava istina: ponuda je stigla 29. avgusta u osam sati uveče! Neposredno pred kraj prelaznog roka. Iz ovoga vidite da je Barselona već imala dogovor sa igračem i da je htela da nas stavi pred svršen čin. Barselonina ponuda je bila smešna. Mi smo kao klub bili iznenađeni tako niskom i nepoštenom ponudom za igrača takvih kvaliteta i reputacije. Oni su očigledno imali pakt da nas izigraju”.

Veronik tvrdi da to nije istina.
“Nikada ni sa jednim drugim klubom nismo postigli sporazum. Ne znam odakle vam te glasine. Uvek sam poštovala pravila i ugovore. To svi znaju. A sada me klub napada preko Enrikea i prinuđena sam da se branim. Ne smemo da pregovaramo sa zainteresovanim klubovima do 1. januara i do tada neću više govoriti”.

Rabio posle 1. januara može da potpiše predugovor za sledeće leto sa bilo kojim zainteresovanim klubom i da pređe tamo bez obeštećenja. PSŽ može u januaru da inkasira obeštećenje koje će biti minimalno, tako da je to malo verovatan scenario. Više im znači da Rabio pati na tribinama do kraja sezone nego da u januaru uzmu par miliona obeštečenja.
“Posledice će biti vrlo jasne – presedeće na klupi ostatak sezone. Siguran sam da je već imao dogovor sa nekim drugim klubom dok smo pregovarali”, jasan je Enrike.  

Katalonci zadovoljno trljaju ruke sa uverenjem da su zadali bolan udarac neprijateljima iz Pariza. I da su dobili veliko pojačanje za džabe. Međutim, kako pojedini francuski mediji pišu, Barsa ne bi trebalo da bude tako sigurna i da toliko likuje.

Mnogi klubovi još vide svoju šansu. Tu su Totenhem, Liverpul, Juventus koji je specijalista za ovakve situacije, ali i Milan čiji direktor Leonardo je u sjajnim odnosima sa Veronik. Leonardo je tokom direktorskog mandata bio jedan od zaslužnijih za proboj Rabioa u prvi tim Svetaca i kasniji potpis profesionalnog ugovora. Šuška se da Veronik i sada pregovara sa Leonardom, ali je kazna UEFA došla kao nepremostiva prepreka za Leonarda da dovede Rabioa na San Siro.

Čak i PSŽ kojeg ostatak Francuske sve više i više mrzi, ima podršku dobrog dela javnosti i navijača u ovoj priči. Situaciji se jedino možda raduje Didije Dešan koji više neće morati da sluša pitanja o nepozivanju Rabioa u reprezentaciju Francuske. Precrtao ga je kada je ovaj odbio da bude na rezervnoj listi za Mundijal. Dešan je očigledno dobro procenio neke situacije i karaktere u francuskom fudbalu. Prvo je očistio reprezentaciju od Nasrija, Riberija, Ben Arfe, potom od Benzeme, na kraju zatvorio vrata Francuske i Laportu i Rabiou. 

Momak koji ima samo 23 godine je već stekao priličan broj neprijatelja u Francuskoj. Ali i poštovanje Katalonije koja najviše voli kada se neko zbog nje zameri nekome moćnom. 

(FOTO: Reuters)