Na večeri kod Enca: Lopta na pravo stopalo i Lester nazad u eliti

Uspomene naviru iz nekih srećnijih vremena. Najsrećnijih. Kad je Lester napravio verovatno najveće klupsko iznenađenje 21. veka. Opet je bilo kućnih žurki. I opet je bilo golova Džejmija Vardija. I to je otprilike to što se tiče sličnosti. Nema više Engola Kantea ni Rijada Mareza. Nema odavno ni Klaudija Ranijerija...

Ostao je Vardi. I Mark Olbrajton. I opet neke nove sumnje. Jer kao što se i pre te šampionske sezone iz 2016. očekivala grčevita borba za opstanak tako i sada Lester ima više razloga za brigu nego za optimizam pred povratnički nastup u Premijer ligi.

Lesteru naime preti vrlo realna mogućnost da u narednu sezonu krene kao i Everton u ovu: sa bodovnim minusom. I to za početak dvocifrenim. Već je utvrđeno da su kršili premijerligaška pravila o održivosti klubova i najavljena tužba protiv Premijer lige teško da će pomoći klubu. Everton je ove sezone uspeo da se izbori sa startnih minus osam. Ali Everton je već dugo član elite. Lisicama tek predstoji težak zadatak da osnaže tim za najviši rang.

Letos su pogodili maltene sve što je trebalo. Sada će prvo morati da prodaju. Kijernan Duzburi-Hol je na meti Brajtona, Fulama i Brentforda i mogao bi da ode za obeštećenje od 35.000.000 evra. Kelečiju Iheanaču, Vilfredu Endidiju i Olbrajtonu ističu ugovori i teško da će ostati, dok bi Vardi i Janik Vestergard morali da prihvate značajno niže plate kako bi mogli da ostanu. Novca za skupocena pojačanja – neće biti.

Kako rekosmo već, sportski sektor na čelu sa šefom regrutacija Martinom Gloverom letos je odradio savršen posao. Abdul Fatavu, veliki Gloverov pogodak, blistao je na pozajmici iz Sportinga, Hari Vinks, doveden iz Totenhema za 11.700.000 evra, bio je mozak tima na terenu, dok je golmana Madsa Hermansena – stigao iz Brondbija za 7.700.000 – sa spiska kandidata izabrao lično šef struke Enco Mareska.

ENCOV NAČIN

Enco Mareska (©Reuters)

I baš kod Mareske dolazimo do razloga za optimizam na King Pauer stadionu. Nekadašnji vezista timova kakvi su Juventus, Fjoretina, Sevilja, Olimpijakos, šampion Serije A i dvostruki osvajač Kupa Uefa, čovek kome su između ostalih treneri bili Marčelo Lipi, Karlo Ančeloti i Manuel Pelegrini, privukao je pažnju mnogih, prvenstveno kao đak Pepa Gvardiole kome je bio pomoćnik u Mančester Sitiju.

A zna se šta znači kad je neko Gvardiolin učenik. U njegovu igru zaljubio se još kada je kao fudbaler Malage igrao protiv Pepove Barseloni. Danas Lesterovi navijači pevaju o “Encovom načinu“. Koji se ne razlikuje mnogo od Pepovog načina. Mada je jedno izvesti ga sa najvećim zvezdama Evrope u Mančesteru i nešto sasvim drugo sa ipak drugoligaškim igračima u Lesteru. Na stranu to što su Lisice svakako imale najveći budžet u Čempionšipu i igrački kadar pun asova kadrih da igraju i u Premijer ligi.

Sve to stoji, ali Mareski je ovo ipak bila prva samostalna sezona i svašta je moglo da krene po zlu. I mada jeste između februara i aprila naleteo težak period – posle šest poraza u deset kola je ispao i iz prva dva na tabeli – na kraju je ova promocija bila relativno komforna u inače vrlo neizvesnoj sezoni. I u takvoj Mareska je uspeo da ostane dosledan ideji, a nju nije bilo uopšte lako nametnuti.

Mareska je još tokom leta primoravao igrače da dane i noći provode u trening centru ne bi li shvatili njegovu filozofiju. Organizovao je argentinski roštilj kako bi se ekipa zbližila. Vodio je ceo tim u „Sapori“, italijanski restoran s preporukom u Mišlenovom vodiču najboljih restorana.

“Reč je o zajedništvu i izgradnji timskog duha. Verovatno ćemo isto ponoviti ovog leta. I tako bi bilo i da smo ispali iz lige, važno je da provodimo vreme zajedno. Tako se nešto gradi“, govorio je Mareska usput.

Mnogo više je govorio o fudbalu. U startu je akcenat bio na kontroli lopte u uskim prostorima. Već prvog dana je Rikardu Pereiri kao beku objašnjavao da je fudbal postao takav da on mora da ulazi u sredinu. Gvardiolina škola vidljiva je na svakom koraku: posed lopte i strpljenje, pritisak na protivnika dok ga ne iscediš kao krpu. Nisu svi odmah verovali u ideju. Delovalo je isuviše komplikovano.

Jer Mareska je insistirao na detaljima. Primera radi, svaki pas je morao da ide u tačno stopalo.

“Ako sam ja desno, a ti mu pošalješ loptu na levo, potreban mi je još jedan dodir da je prebacim na desno stopalo. Ako je stopalo pogrešno mogu i da izgubim loptu. To jesu mali detalji, ali oni štede mnogo vremena“, objašnjavao je igračima.

EDERSON DRUGE LIGE, VINKS KAO MOZAK I VARDI KAO SRCE TIMA

Džejmi Vardi (©Reuters)

Hermansena je i izabrao zato što je on Čempionšip verzija Mančester Sitijevog Edersona, golman je koji igra skoro kao libero. Imao je 2.042 pasa, najviše od svih golmana u ligi. Pride je primio najmanje golova, tek da ne bude da je osnovni deo posla zapostavio. Konor Koudi, još jedno letnje pojačanje, za Hermansena je govorio da je toliko dobar sa loptom u nogama da bi mogao da igra i u vezi.

Koudi, doveden iz Vulverhemptona za 8.700.000 evra, inače je trebalo da bude štoper od koga sve polazi, ali kada je povredio stopalo na njegovo mesto je uskočio Vestergard, koji prošle sezone nije odigrao ni minut za Lester. Vratio se na teren na briljantan način.

Ni Mareska ne krije da, iako je Vardi svakako najčuveniji igrač ekipe i sa 18 golova najbolji strelac – mada je možda najveću ulogu odigrao kada je tokom pomenute aprilske krize okupio tim da svako kaže šta ima i objasni im da se kockaju sa uspehom koji će da pamte za života – sva igra Lisica kreće od odbrambene četvorke (obično Vout Faes, Vestergard; Pereira i Džejms Džastin) uz pomoć “šestice“ u liku Harija Vinksa.

“Ako njih petorica odigraju dobro ceo tim odigra dobro. Ostala petorica – dva krila, Kijernan, Denis Prat i Vardi – donose pobede. Ali proces počinje sa prvom petorkom i kada to funkcioniše onda smo fantastični“, govorio je Mareska.

Pitajte samo Milvol, 13. decemba imao je posed lopte od 22 odsto. Golu Čezarea Kasadeija u sudaru sa Roteramom prethodila su 54 pasa. Lester je mleo. Ali kada su stigli teški trenuci i Maresku su, kao i Gvardiolu povremeno, optuživali za na dosadan fudbal, nepostojanje „B“ plana, tvrdoglavom insistiranju na uvek istom stilu igre... Znate već. Odgovorio je da se neće menjati „čak i ako me zaskoče u toaletu“.

Sva ta vera na kraju mu se isplatila. Samo što niko ne veruje da to može da prođe i u Premijer ligi. Vensan Kompani je probao u Barnliju i olupao se: tim je doživeo 21 poraz i verovatno će ispasti.

Lester? Lester će da se rva sa tom bodovnom kaznom i da pokuša da izvede još jedno čudo u prelaznom roku. Prošlog leta je uspeo iako je ostao bez Džejmsa Medisona, Harvija Barnsa, Jurija Tilemansa, Džonija Evnsa, Nampalis Mendija, Timotija Kastanja i Danijela Amartija. Ali uspeo je u Čempionšipu. Ne u Premijer ligi.

No, uspeo je zahvaljujući Mareski. I on je umeo da proslavi, pa se pobeda Kvins Park Rendžersa nad Lidsom od 4:0 – a baš je ona obezbedila Lesteru promociju, pre no što mu je 3:0 u sudaru sa Prestonom donelo i zvanje prvaka – gledala baš u kući šefa. Ceo je tim bio tu.

Kao onomad kad se kod Vardija gledao remi Totenhema i Čelsija i gol Edena Azara koji je Lesteru doneo titulu u Premijer ligi.