Muslinov džoker - Krstajićeva žrtva

Nadali su se u Staroj Pazovi, ali povreda je bila jača od Matije Nastasića. O golmanskim kvalitetima uvek može da se raspravlja, no pored Vladimira Stojkovića (zvanično najbolji fudbaler Srbije za 2017), Marka Dmitrovića (jedini u „ligama petice“) i Predraga Rajkovića (učesnik pohoda na evropsko i svetsko zlato) Aleksandar Jovanović, objektivno, nije imao bog zna kakve šanse. Nemanja Maksimović je skupio tek 549 minuta u Primeri ove sezone, pa će biti da ga je slabo prisustvo na terenu u dresu Valensije koštalo mundijalske vize. Što ostavlja Mijata Gaćinovića kao najveće iznenađenje među prekobrojnim reprezentativcima Srbije za Svetsko prvenstvo.

Razume se, selektorova je poslednja. On bira, na kraju krajeva, on i odgovara za rezultate. Kakvi god da budu. No, nacija se, bar u prvim odjecima pita i nestrpljiva je da čuje obrazloženje Mladena Krstajića zašto je precrtao baš ovu četvoricu. I šta je to uticalo da vezista Ajntrahta izgubi status člana državnog tima, iako iza sebe ima sezonu koja se - da se na jednu stranu stavi utisak, jer se o njemu ne raspravlja - može opisati i brojevima.

Čisto faktografski: u ligi kakva je Bundes odigrao je 29 od moguće 34 utakmice. Od toga 22 kao starter. Dao je gol Hamburgu, a namestio protiv Kelna, Dortmunda, Šalkea (dvaput), ta HSV-a. Još učinkovitiji u DFB kupu. Četiri susreta, tri pogotka. Među njima i onaj sprint od 70 metara u finalu protiv Bajerna za konačnih 3:1. Nekad na krilu, što mu je osnovna pozicija, nekad na mestu zadnjeg veznog. Zavisno od taktičkih opredeljenja Nika Kovača.

E, sad: može biti da je baš tu kvaka, jer je Slavoljub Muslin tokom kvalifikacija koristio Mijata u formaciji 3-5-2 kao levo krilo. I to kao džokera. Sećate se, verovatno, golova momka iz „klase 1995“ u finišu gostovanja u Gruziji (3:1) ili „otvaranja“ Moldavaca u Humskoj (3:0). Bile su to utakmice na kojima je prethodni selektor smatrao da Gaćinović brzinskim, pa i realizatorskim sposobnostima, može da probije odbranu defanzivnih rivala, iako je ostale kvalifikacione utakmice na poziciji levog krila počinjao mahom Filip Kostić.

Novi selektor - novi i način igre. Promocija Mladena Krstajića donela je promenu formacije. Protiv Kine 4-2-3-1, u Južnoj Koreji 4-1-4-1. Već tad se videlo da Mijat Gaćiniović gubi minute, pa je na prvom odigrao pet, a na drugom 16. Da se nešto promenilo moglo se spoznati i tokom martovske turneje: 20, pa samo dva minuta u susretima sa Marokom i Nigerijom.

Kad se tako gleda, zaključak je da je zlatni Orlić iz Litvanije (2013) i sa Novog Zelanda (2015), te učesnik EP za mlade u Poljskoj (2017) možda i najveća žrtva promene stila igre Srbije, na čijem se završnom spisku našlo mesta, na primer, za Nemanju Radonjića (samo jedna utakmica za Orlove dosad). Mada će oni koji ističu podatke kazati i da krilni vezista ima šta da ponudi, jer je samo u plej-ofu dao pet golova i zabeležio tri asistencije u šampionskom pohodu Crvene zvezde. Nije ni to zanemarljivo.

Uostalom, znalo ae odmah posle objavljivanja dužeg spiska da ce jedno krilo da otpadne. U konkurenciji Filipa Kostica i Nemanje Radonjića, to je bio Mijat Gaćinović. Bar po učinku iz kvalifikacija zaslužio je i on da ide u Rusiju.

lli fudbal ne mora (uvek) da se gleda kroz brojeve?

FOTO: Star sport, Action images