Murinjov najveći greh – 466.000.000 evra na igrače koji bi sad da beže
Vreme čitanja: 3min | uto. 18.12.18. | 12:24
Pojačanja koja to nisu bila
Čim je vest objavljena, ostrvske medije preplavile su reakcije zvanih i nepozvanih. U moru sličnih Geri Lineker je imao zanimljivo zapažanje.
“Pretpostaviću da je jedan od glavnih razloga za otpuštanje Murinja pokušaj da se spreči masovni egzodus najboljih igrača sledećeg meseca“ .
I zaista, iako se u medijima najviše potencira nezadovoljstvo Pola Pogbe, jasno je da nije on jedini koji nije bio impresioniran Murinjovim stilom. Šta da kažemo za trenutno povređenog Aleksisa Sančeza? U Arsenalu je delovao da bi mogao da pojede svaku protivničku odbranu, na Old Trafordu ni senka od igrača. Nisu baš oduševljeni ni Markus Rašford i Džesi Lingard, koje je Murinjo baš nedavno nazvao razmaženima. Generalno, njegov odnos sa igračima u Mančesteru, suprotno onima iz Čelsija ili Intera u zlatno doba Murinjove karijere, jedna je od stvari koje su Posebnom najviše zamerali na Teatru snova.
Izabrane vesti
Retki su kod njega napredovali, mnogi nazadovali, igra je spora, monotona, Teatar snova to ne trpi. Mada ima i druga strana medalje. Geri Nevil baš nju akcentuje.
“Murinjo je bio gotov još onog trenutka na početku sezone kada uprava nije želela da finansijski stane iza njegovih želja u prelaznom roku. Našao je jednog ili dvojicu štopera, klub naravno ima pravo da odbije te predloge, ali mora da razume i posledice. Onog trenutka kad si potkopao trenera krenuo si protiv njega. Neka bude i da je i sa osnovom, ali iz trenerovog ugla, posebno ako govorimo o Murinjovoj klasi trenera, onda je to problem”.
I bio je problem. Murinjo smatra da mu klub nije obezbedio dovoljno finansijskih sredstava da parira Pepu Gvardioli u Mančester Sitiju ili Jirgenu Klopu u Liverpulu. Klub i pre svega direktor Ed Vudvord sa druge strane smatraju da su učinili više nego dovoljno. Za dve i po sezone u Mančesteru Murinjo je potrošio čak 466.000.000 evra na desetoricu novih igrača. I tu ne računamo Zlatana Ibrahimovića, koji je stigao za džabe.
Pogba je koštao 105.000.000 evra, prvog leta došli su i Ibrahimović, Erik Baji (38.000.000) i Henrih Mhitarjan (42.000.000). Leta 2017. godine pridružili su im se Viktor Lindelef (35.000.000), Nemanja Matić (44.700.000) i Romelu Lukaku, a on sa cenom od 84.700.000 evra možda i najviše bode oči. Onda u januaru 2018. Aleksis Sančez za 34.000.000, ali tu su veći problem njegova gigantska primanja (osnova 16.000.000, sa bonusima može da naraste i do 28.000.000 godišnje) koja su troškove za plate igrača na Old Trafordu povisila za neverovatnih 12,3 odsto.
Ovog leta značajno umerenije je kupovao Junajted, Fred je stigao iz Šahtjora za 59.000.000 evra i bio jedino pravo pojačanje. Diogo Dalot je plaćen 22.000.000, rezervni golman Li Grant sa cenom od 1.700.000 je tu samo da bi popunio broj. Uprava je okrenula leđa Murinju. I nije se on libio to i javno da kaže. Posle toga nije bilo natrag.
Lokalni Mančester ivning njuz, blizak upravi kluba, tvrdi da će uprava posle iskustva sa Murinjom imenovati i sportskog direktora (fudbalskog, kako kažu u Engleskoj). Navodno, smetalo joj je to što kod Murinja nije bilo dugoročnog plana. Žoze je doduše i poznat kao trener koji garantuje rezultat odmah (preko Lige Evrope je već u prvoj sezoni i vratio Junajted u Ligu šampiona), ali često su posle njega ostajali krateri u svlačionici. Mladi igrači ga ne zanimaju previše, ako ne donose momentalni rezultat. Šestorica ih je debitovalo kod Murinja, od njih samo Skot Mektomini ima neku iole značajniju minutažu.
Stariji su se ipak više bunili. Navodno, piše dalje mančesterski dnevnik, već u septembru su – baš nakon što je Murinjo skinuo Pogbi zvanje kapitensko zvanje – na sastanku kod Vudvorda tražili rokadu na klupi.
Sad su je i dobili. Pa da vidimo ko je bio u pravu.
(FOTO: Reuters)