Mundijalski skener Orlova: Nazovimo stvari pravim imenom – Matić razočarao; Tadić, Mitrović i Stojković položili; Zašto Sergej nije samokritičan?

(od izveštača MOZZART Sporta iz Rusije)

Na tri mundijalske utakmice selektor Mladen Krstajić je šansu pružio šesnaestorici igrača. Neki su čisto upisali mečeve na najvećem turniru (Luka Jović), od nekih smo imali možda i prevelika očekivanja pa su nas potpuno razočarali. Pojedinci su predstavljali veći dobitak od onog trijumfa nad Kostarikom. Pogađate, reč je o Nikoli Milenkoviću, štoperu za narednih deceniju i više!

Prema nekima je načinjena nepravda i sklonjeni su pred poslednji meč, iako su na plećima mogli da nose sistem mladog stručnjaka u nastajanju.

Da je većina izabranika Mladena Krstajića položila ne bi danas Srbi pakovali kofere i masovno napuštali Rusiju. Pojedinci su ostali nedorečeni, pa da krenemo od njih. Sve do onih koji su nam zagrejali srca u Samari, Kaljinjingradu i Moskvi…

NEMANJA MATIĆ

Budimo realni, nazovimo stvari pravim imenom – najveće srpsko razočaranje u Rusiji. Svaka čast na trudu i ispravnom odnosu i borbi, ali valjda je to obavezujući faktor kada se obuče dres s nacionalnim obeležjima, pogotovo na Mundijalu.

Uticaj asa Junajteda na igru Orlova, posebno na ofanzivni deo, bio je ravan nuli. Ili blizu toga. Mnogi će se, kad razmišljaju o Matićevom učinku u Rusiji, setiti Dejana Stankovića. Baš kao i Nemanja, i legendarni Deki je u nekim periodima davao sve od sebe, najviše trčao, ali često bez konkretnog učinka. Mnogi će reći da Matić, baš kao ni Stanković, nije igrač koji može da kreira igru, i da sve od njega zavisi, da se u Mančester Junajtedu, kao ranije u Čelsiju, i baš kao u slučaju Dejana u Interu, tačno zna njegovo mesto, gde u društvu ostalih svetskih asova često blista. U reprezentaciji jednostavno nema takve saigrače.

Možda mi svi zajedno previše očekujemo od ovog momka. Možda on nema tu crtu liderstva, već može „samo“ da bude veoma važan šraf u uspešnom sistemu. A možda naš selektor jednostavno ne zna da ga iskoristi na pravi način.

Tema za ozbiljnu analizu, mada je Matić najavio moguće povlačenje iz nacionalnog tima. Za Srbiju ne bi bilo dobro da izgubi takvog igrača u 30. godini života...

SERGEJ MILINKOVIĆ SAVIĆ

Imaće pred sobom selektor Krstajić (ili neko drugi), kao i ljudi iz FSS dobra tri meseca da četiri puta premere i preseku. Da konačno izglasaju gde vide i na koji način najskupljeg srpskog igrača.

Ovako – neće ići. Posebno što superstar Lacija nosi veliko breme opterećenja na ramenima. Odličan protiv Kostarike, ali kada se lomilo, nije ga bilo nigde. Ostao je izgubljen u rotacijama Mladena Krstajića, povremeno bio i nonšalantan. Svoje partije na Mundijalu je ocenio sa 7,5. To znači samo jedno: ili mu nedostaje samokritike, ili ga drugi više cene od njega samog. Čekamo da prođe vreme i da Sergej nabuja u reprezntaciji.

BRANISLAV IVANOVIĆ

Mnogo se govorilo o njegovom svojevrsnom izganstvu od ostatka grupe. Nije ga bilo ni na zajedničkoj fotografiji s legendom našeg glumišta Draganom Jovanovićem. Trudio se da bude usamljenik, proslavio je jubilej i vrlo verovatno se oprostio od nacionalnog tima. Na terenu je pošteno odradio zadatke, inicirao satanak reprezentativaca posle Švajcarske i svašta imao da kaže. Morao je da pobedi to u sebi i lakše preboli skidanje trake, ma kolika mu je nepravda učinjena. Ipak, ponosan odlazi s Mundijala. Nije briljirao, ali nije ni grešio.

ALEKSANDAR KOLAROV

Čini se da je kapitenska traka imala pozitivno i pravo dejstvo na levog beka Rome. Bio je najenergičniji u sva tri meča, znao je kako da sakrije sopstvene slabosti kada ga nije išlo. Pamtićemo njegov prelep pogodak protiv Kostarike, ali i to što je suznih očiju napustio stadion u Moskvi. Gledajući sa strane, ne ulazeći u svlačionicu, reklo bi se da je bio pravi vođa.

NIKOLA MILENKOVIĆ

O njemu je sve rečeno. Toliko je smelosti u ovom momku da je bio toliko hrabar da fintira Nejmara. Krene kao da će da ga napadne, pa se povuče. Srpski fudbal može da se raduje. Dobili smo štoperčinu. Ne zna se da li je bolji u vazduhu ili na zemlji. I jak i staložen. I racionalan i agresivan. Naša najjača karika. Normalno, dešavale su mu se i greške. Za njegovo forsiranje Mladen Krstajić je zaslužio plus. I to veliki.

DUŠKO TOŠIĆ

Odigrao je odličnih 90 minuta protiv Kostarike, zatim 89 dobrih u sudaru sa Švajcarskom. Zaboravio da sruši Šaćirija, a Krstajić mu se „zahvalio“ klupom u presudnom meču. Možda i taj taktički propust nije jedini razlog prekomande. Ali da je zaslužio bolji status – jeste. Iskrvario je na terenu, odrao i čelo i kolena. Nekad to nije dovoljno. Šteta, što mu je ovo bio poslednji veliki turnir.

LUKA MILIVOJEVIĆ

I ovde moramo da nazovemo stvari pravim imenom. Baš kao i u slučaju Nemanje Matića. Ovom momku neko radi o glavi (čitaj: o statusu) više od tri meseca. Kao da je još od one utakmice protiv Maroka Krstajić želeo da skloni člana Kristal Palasa. A kada god je to uradio – mi smo izgubili na tempu u manevru. Maroko, Čile i na kraju Brazil. Tri Krstajićeva poraza bez Luke u startnoj postavi. Oštar na terenu, ali još oštiriji na jeziku, pošto je rekao kako je nedopustivo da primimo gol od Švajcarske iz kontre. Možda ga je i to koštalo statusa, mada je on već dugo pod Krstajićevom sumnjom. Luka je položio, Krstajić u ovom slučaju nije.

ADEM LJAJIĆ

Bledo je sve to izgledalo. Počeo turnir kao krilni napadač, protiv Brazila je trebalo da bude ideolog igre. Nije mogao. Što zbog sopstvenih propusta, što zbog činjenice da su Paulinjo i Kazemiro poremetili naše linije tima, a Ljajića udaljili od Sergeja i Matića. Delovao je prilično utučeno u miks zoni. Samo što tu žar i jaku emociju nismo videli na terenu.

DUŠAN TADIĆ

Nije bilo blistavo kao u kvalifikacijama, ali daleko od toga da je podbacio. Zaslužio je samo pluseve. Praktično, iskreirao je 70 odsto dobrih napada Orlova. Asistirao i Mitroviću. Ponaša se kao dolikuje fudbaleru od 30 godina s takvim kvalitetima i iskustvom. Stalno preuzimanje odgovornosti, stalno traženje lopte i pomaganje u defanzivi. To je primer koji svi treba da slede.

FILIP KOSTIĆ

Šta smo očekivali, to smo i dobili. Trka, trka, trka, beg i brzina. Odradio je pošteno svoju rolu, mada se nekad čini da su mu noge brže od pameti. Slobodno se može reći da je briljirao protiv Brazila do primljenog gola. Međutim, onda se zaboravio u svojim mislima. Korektan i protiv Kostarike. Biće adut u budućnosti.

ALEKSANDAR MITROVIĆ

Napadač koji živi od učinka ekipe. Ne hvatajte se za promašenu šansu protiv Kostarike. Dečko je položio ovaj ispit i tačka. Malo mu je nedostajlo da pod skutima golgeterskog instikta savlada i Alisona. Da je imao veću podršku možda ne bismo u prvi plan stavljali njegovu borbu i kidisanje na suparničke štopere. Mnogo se i brzo trošio. Nagrađen pogotkom protiv Švajcarske.

VLADIMIR STOJKOVIĆ

Kao i u slučaju Blekija, sve je rečeno posle Brazila. Sačuvao nam je obraz kad već nije mogao prolaz. Bilo je u tu i bravura kao u slučaju kada je razoružao Nejmara. Odbranio sve što je bilo do njega i opravdao status najboljeg srpskog golmana. S ponosom će se sećati i ovog Mundijala.

ANTONIO RUKAVINA

Odigrao sto minuta. Imao nesreću da naleti na Nejmara. Malo za konkretan učinak.

MILOŠ VELJKOVIĆ

Šteta što nije imao bolji veliki debi. Proganjaće ga brazilski košmari. Ali ako je veliki – ustaće. Napredovaće i postaće nešto nalik Milenkoviću. Mogao bi to da bude štoperski tandem za mnogo narednih godina. Ne zaboravite da, iako mladi za štopere, igraju standardno u Seriji A, odnosno Bundesligi.

Ostali koji su dobili šansu imali su malo vremena da ostave konkretan utisak...

Foto: Action Images