MUNDIJALSKI RESURSI: Lepotica kojoj fali "ono nešto"! Paklen napad, akumulacija kvaliteta u vezi, problem - "staklena" odbrana

Belgijanci su poznati po iskrenoj želji da unaprede svoj fudbal. I svaka im čast na tome. Od sistema takmičenja, preko predloga da se za pobedu dobija dva boda, sve do besprekorne regrutacije talenata. Rezultat je vidljiv. U poslednjoj deceniji imali su čak pet šampiona, fudbaleri im nastupaju za najjače evropske klubove, a reprezentacija predstavlja sintezu kvaliteta i talenta. Ali, prošla su vremena kada su se navijači zadovoljavali pukim imenima na papiru. Belgijska reprezentacija već neko vreme liči na najlepšu devojku kojoj nedostaje "ono nešto". Vreme je da se napravi iskorak. Možda već na Mundijalu u Rusiji. U suprotnom, i dalje će faliti to prokleto nešto.

Roberto Martinez važi za pedantnog stručnjaka. Mnogo pažnje posvećuje psihološkoj pripremi ekipe, metodologiji i najsitnijim detaljima pa nije slučajno što su se iz belgijskog saveza odlučili baš za njega. Svoje pulene je na kreativne načine upoznavao sa istorijom reprezentacije, a dok je radio kao menadžer Evertona igrao je kvizove sa fudbalerima na temu klupskih legendi i značajnih trenutaka u istoriji Karamela. Naizgled trivijalno, suštinski veoma važno. Sve ovo govori da je Martinez i te kako svestan važnosti psihologije. Igrači moraju biti svesni u svakom trenutku čiji dres nose. Naravno, znači i to što je više od 20 godina proveo na Ostrvu, odakle i sada u reprezentaciji ima gro igrača. 

Stvar je jednostavna - od Martineza se traži da napravi iskorak u odnosu na prethodnika Marka Vilmotsa koji je Crvene đavole odveo do četvrtfinala Mundijala 2014. i Evropskog prvenstva 2016. godine. Lakše reći no učiniti. Nije Špancu lako. Očekivanja su velika, pritisak raste, već je uveliko u toku lobiranje za njegovu smenu i postavku Mišela Prudona ma šta ovaj uradio u Rusiji. Talenat i kvalitet su tu, problem su kontinuitet i rezultat. Suštinski - pobednički mentalitet. To je ono što nedostaje Belgijancima. Martinez nije dobio samo selektorsku funkciju, već i psihološku ulogu kako bi "ušao u glavu" igračima i promenio im način razmišljanja, što je najteži deo posla, jer Belgija dosad nije ostvarila nikakav veći rezultat na svetskim prvenstvima, još od četvrtog mesta na Mundijalu u Meksiku 1986. godine. Pobednički DNK još uvek nije sinonim za belgijsku reprezentaciju, a od ove generacije se očekuje da to promeni. Zbog toga je Martinez u svoj stručni štab doveo legendarnog Tijerija Anrija kako bi mu pomogao u misiji da od dečaka napravi muškarce. Zasad je na dobrom putu. U kvalifikacijama je završio na prvom mestu upisavši devet pobeda i jedan remi uz gol-razliku 43:6, odnosno preko četiri postignuta gola po meču. Obećavajuće. Istina, protivnici nisu bili bogzna kakvog kvaliteta, ali Martinez se nije plašio da preuzme odgovornost, menja formacije u potrazi za idealnim receptom - Vilmotsu se neretko zamerala rigidnost - sve više pruža šansu mladima...

Martinez je u kvalifikacijama najčešće koristio formaciju 3-4-3, kao i varijantu 3-4-2-1. Voleo je i da eskperimentiše pa je pribegavao strategijama 3-2-4-1, 3-5-2, 4-2-3-1, što nikako ne treba da čudi s obzirom na polivalentnost belgijskih reprezentativaca. Tako recimo Eden Azar i Kevin de Brujne mogu da igraju plejmejkera i krilo, Dris Mertens na strani ili mestu "lažne devetke", Jan Vertongen štopera i uz levu aut-liniju, Tobi Aldervejreld centralnog i desnog beka, Leander Dendonker zadnjeg veznog i štopera, mnogi bočni igrači lako da zamene strane... Pozitivno u ovom pristupu su nepredvidivost i zbunjivanje protivnika (još uvek ne može sa sigurnošću da se tvrdi kako će Belgija izgledati u Rusiji), kao i to da - pod uslovom da se uigranost tima dovede do savršenosti - možete da igrate svoju igru bez obzira na to ko je preko puta. Osnova za nešto tako svakako ima jer Martinez u dušu poznaje dobar deo igrača. Negativna strana je što preterano tumbanje može da izazove negodovanja, kao što je to bio slučaj nakon prijateljske utakmice sa Meksikom kada je Martinez koristio formaciju 5-3-2. Ponajbolji fudbaler Mančester Sitija Kevin de Brujne jadao se tada da se ekipa preterano oslanja na individualni kvalitet i talenat, umesto na timski rad te da uopšte taktički ne napreduje, za šta je okrivio selektora i njegovo "igranje" formacijama. Španac je, čini se, mudro postupio izabravši da odgovori linijom manjeg otpora.
"De Brujne je rođeni pobednik i njegova izjava je bila isključivo u tom kontekstu jer želi da reprezentacija pobeđuje. Nije tu bilo ničeg zlonamernog. Svi mi različito reagujemo. Neko to čini javno, neko u svlačionici. Tačno je da još uvek nismo taktički sazreli, ali isto tako na prijateljskim utakmicama moramo da isprobavamo različite varijante. Meksiko je reprezentacija željna lopte i poseda, a sa time se nismo susretali u kvalifikacijama. Zato je neophodno da se pripremamo za različite tipove protivnika."

Iskrenost ili diplomatija zarad mira u kući?

Kako bilo, startna postava se nazire. Valjda je svima jasno da je Tibo Kurtoa neprikosnoven među stativama. Simon Minjole je prva zamena golmanu Čelsija, a Mac Sels i Koen Kastels boriće se za mesto "druge pratilje". Sels je u drugom delu sezone počeo redovnije da brani za Anderleht usled povrede Franka Buksa, Kastels je standardan u Volfzburgu pa je realno očekivati da kvalitet lige i jače utakmice presude u njegovu korist. Svejedno, osim u slučaju nepredviđenih okolnosti druga dvojica u Rusiju putuju isključivo turistički. 

Kada je reč o odbrani, konkretno štoperima u formaciji 3-4-3, kvalitet nije sporan - barem što se tiče projektovanih prvotimaca - ali Martinezu glavobolje zadaju neke druge stvari: učestale povrede, mala minutaža pojedinih igrača u klubovima i neuverljive alternative. Jan Vertongen i Tobi Aldervejreld su nezamenljivi u reprezentaciji, dobro se poznaju, igraju zajedno u Totenhemu, uigrani su i to je svakako plus. Ipak, dok Vertongena uglavnom zaobilaze povrede, nekadašnji defanzivac Atletiko Madrida je od novembra češće u ambulanti nego na terenu. A šta tek reći za "staklenu gospodu" Vensana Kompanija i Tomasa Vermalena? Kapitena Mančester Sitija svako malo muče ozlede, a drugog osim toga i činjenica da, bar do skoro, nije uživao poverenje u Barseloni. Prednost pre njega imaju Đerar Pike, Samuel Umtiti, po potrebi Serhio Buskets, ubrzo verovatno i akvizicija iz Palmeirasa Džeri Mina. Ipak, odlazak Havijera Maskerana otvorio je prostor za Vermalena, a i Ernesto Valverde je sam rekao da će u budućnosti više koristiti Belgijanca. 

Dolazimo do ključnog pitanja - ko su alternative? Prijateljski mečevi sa Meksikom i Japanom pokazali su da Kristijan Kabasele, Loran Siman i Dedrik Bojata nisu ozbiljne zamene Kompaniju, Aldervejreldu, Vermalenu i Vertongenu. Ukoliko se neko iz pomenutog kvarteta povredi uoči Mundijala, Martineza će ozbiljno zaboleti glava. Jednostavno, nije to taj nivo. Koliko je konkretno Kabasele bio kritičan na pojedinim mečevima svedoče pisanja belgijskih medija da su ga saigrači namerno preskakali u građenju akcija da ne bi napravio grešku i usporavao napade?! Istina, Kabasele je neizostavan šraf u Votfordu, ali to očigledno nije dovoljno. Pritom, i njega je zahvatila "epidemija povreda".  Siman redovno igra u Los Anđelesu, međutim, MLS je svetlosnim godinama daleko od statusa ozbiljnog šampionata. Mogao bi eventualno da pomogne iskustvom. Bojata je standardan u Seltiku, ali je imao problema sa povredom. Džejson Denajer ili sedi na klupi u Galatasaraju ili je van stroja zbog povrede. Retko odigra 90 minuta. 

Problem je među prvima locirao bivši selektor Vilmots. Možda malo surovo, ali tačno u metu.
"Belgija ima 12 odličnih ofanzivaca, ali i odbrana mora da bude na nivou ako želimo da napravimo iskorak. A ukoliko Kompani, Vertongen, Vermalen i Aldervejreld ne budu spremni, biće problema. Nemamo kvalitetne alternative. Džejson Denajer i Džordan Lukaku, koji su igrali kod mene, zapravo su fudbaleri drugog ili trećeg reda."

MOZZART KVOTE
Belgija osvaja prvenstvo - 12,0

Kao jedno od rešenja iliti alternativa alternativama figurira iskusni Nikolas Lombarts koji igra u životnoj formi za Ostende. Tu je i Bjorn Engels iz Olimpijakosa i Brižov dragulj Brendon Mehele, belgijski novinari tvrde - najbolji štoper Pro lige u ovom trenutku i budućnost belgijske reprezentacije. Ne treba zaboraviti ni Dendonkera sa početka teksta. Martinez ga je već koristio na centralnom beku. Eventualni problem mogli bi da budu Dendonkerovo neiskustvo, "usijana" glava i to što će mislima verovatno biti u prelaznom roku. Nedavno mu je propao praktično završen dogovor sa Monakom. Iako su i Dendonker i Anderleht pamtili bolje dane, selektor ozbiljno računa na ovog mladića. 
"Veoma je važno da imate igrača koji može jednako dobro da odgovori na različitim pozicijama. Ovakve stvari posebno dolaze do izražaja na velikim turnirima. Zato mi je bitno što, recimo, Dendonker odlično pokriva i zadnjeg veznog i štopera."

Martinez će biti na slatkim mukama oko veznog reda. Dovoljno je samo da bacite pogled na imena: De Brujne, Najngolan, Azar, Dembele, Felaini, Vitsel... Da se smrzneš. U središtu veze je paklena konkurencija i teško je očekivati neka iznenađenja, tim pre što i De Brujne i Azar mogu da preuzmu ulogu organizatora igre. Dembele je sazreo, igrao dobro nedavno protiv Juventusa, u domovini ga porede sa Ćavijem i Andreom Pirlom, što je naravno preterano, ali opet više nego dovoljno govori o njegovoj reputaciji. Zbog toga je, recimo, nekadašnji reprezentativac Erik van Meir, predložio da Dembele i Kevin de Brujne igraju na mestu centralnih veznih, a u napadu na krilima Eden Azar i Dris Mertens, jer bi se tako maksimalno iskoristio potencijal ovog kolektiva. Dembele bi igrao "šesticu", obavljao "prljav" posao i dirigovao ispred odbrane, a De Brujne "osmicu" sa ofanzivnijom ulogom. Imao bi funkciju "box-to-box" igrača. Ipak, postoji nešto što koči ovu tezu. U tom slučaju bi Aksel Vitsel ispao iz prvih 11, što je malo verovatno, jer je vezista Tjenđin Kvanžana nezamenljiva karika, kao nekada kod Marka Vilmotsa. Martinez i dalje ne računa najozbiljnije na Dembelea. Kako bilo, izražen kreativac mora da bude u vezi. To se najbolje videlo kada je Belgija gostovala Grčkoj. Centralne vezne su igrali Vitsel i Felaini (inače ima velike probleme sa povredama) što se odrazilo na kreativnost pa su Crveni đavoli morali da grade napade od štopera koji su gađali krila ili pasivnog Lukakua. Belgija je najbolje partije pružala kada je De Brujne igrao na "osmici", a Mertens i Azar uz Lukakua u napadu. Samo se postavlja pitanje može li De Brujne da klikne sa Martinezom kao što je sa Gvardiolom. Svetsko prvenstvo će biti adekvatan test.

A slučaj Radže Najngolana je posebna priča. Martinezu za rezultate u kvalifikacijama niko ni "a" ne sme da kaže, ali ako je nečime naciji stao na žulj, onda je to učinio izostavljanjem Nindže sa nekih prethodnih spiskova. Nije sporno, eufemizam je reći da vezista Rome ima nezgodan karakter, no činjenica je i da se igrač takvog pedigrea ne precrtava tek tako...
„Pronašli smo način na koji reprezentacija funkcioniše, igramo taktički dobro, tako da je nepozivanje Najngolana čisto fudbalska odluka. Vi novinari pokušavate da dramatizujete stvari i pravite problem tamo gde ga nema. Prva smo reprezentacija iz Evrope koja se kvalifikovala za Mundijal. Trenutno ima igrača koji dejstvuju bolje u reprezentaciji od njega. Radža je samo jedan od 50-55 fudbalera koje pratimo, uverio sam se da su neki od njegovih mečeva koje sam gledao - komplikovani“, neuverljivo se branio Martinez.
To nije sve. Španski stručnjak je pozivao i povređene igrače, što je dodatno podgrejalo priče o sukobu sa Radžom, odnosno da nije reč o taktičkom neslaganju, već o ličnom animozitetu. Najngolan se pak našao na poslednjem spisku. Da li je to primirje na pomolu? Belgija sa Radžom i bez njega - priznaćete, ni ne zvuči isto.

MOZZART KVOTE ZA MEČEVE U GRUPI
(1,27) Belgija (5,50) Panama (12,0)
(1,33) Belgija (5,00) Tunis (10,0)
(2,80) Engleska (3,25) Belgija (2,55)

Kada je reč o alternativama, supertalentovani Juri Tilemans sa topom u nogama ima nedefinisanu situaciju u Monaku, čas igra, čas je na klupi, što ga sputava da ostvari kontinuitet. Denis Prat redovno igra u Sampdoriji, može da odgovori i na krilu, ali nije realno da dobije neku veću minutažu. Na mesto Stivena Defura koji je upitan za Mundijal zbog teške povrede kolena mogli bi da uskoče Hans Vanaken (Briž), talentovani Piter Gerkens i iskusni Sven Kums (obojica iz Anderlehta). 

Odlazak Janika Fereire Karaska u Kinu izazvao je polemiku u belgijskoj javnosti oko toga koju će ulogu u timu imati nekadašnji vezista Atletiko Madrida. Naime, Karasko u Dalijenu igra špica, što bi moglo da poremeti Martinezovu koncepciju jer ga je dosad koristio na njegovom prirodnom "staništu" - levoj strani. Martinez tvrdi da nije zabrinut zbog novonastale situacije.
"Nema tu nikakve mistifikacije. Kina je novi izazov za Karaska, igraće više što je super. Tačno je da ga trener koristi na drugačijoj poziciji, u špicu, ali i to je bolje nego da sedi na klupi u Atletiku. Probaćemo da pronađemo kompromis, nema nikakvih problema."

Povreda Nasera Šadlija otvorila je mesto skroz levo u vezi, a šansu je dočekao talentovani Brižov klinac Antoni Limbombe. Zasluženo. Momak "ubija" ove sezone. Zanimljiv igrač, brz, prodoran, postiže važne golove u ligi. Mediji sipaju samo hvalospeve na njegov račun. Interesantno je da su ga 2014. godine u matičnom Genku proglasili za "tehnološki višak", slali na pozajmicu u Lirs, potom prodali NEC Najmehenu za tričavih 100.000 evra, a sada je dogurao do reprezentacije i realnog kandidata za planetarnu fudbalsku smotru! Život definitivno piše romane. Prošlog leta je bio blizu odluke da napusti Briž jer iz kluba otišao Mišel Prudon, trener koji je insistirao na njegovom transferu iz Holandije i potencijalni Martinezov naslednik. Šadliju će biti potrebno neko vreme da uđe u ritam nakon povrede, pitanje je koju će ulogu imati Karasko, Džordan Lukaku nije toliko dobijao šansu, a i generalno konkurencija na ovoj poziciji nije bogzna šta, naravno, u odnosu na ostala mesta u timu. Karasko ne igra na zavidnom nivou u odbrani i u ovom trenutku ne postoji razlika između njega i Limbombea u tom smislu, iako je neosporno da je Karasko pravi fudbalski genijalac. Takođe, Limbombe će u reprezentaciji igrati u sličnom sistemu kao i u Brižu tako da vreme za taktičko prilagođavanje neće biti potrebno. 

S obzirom na relativno tanku konkurenciju na bokovima veznog reda - Toma Menije je "zakucan" na desnoj strani, iako mu je redukovana minutaža u Pari Sen Žermenu dolaskom Danija Alvesa - bivši belgijski fudbaleri i novinari mesecima bruje o tome da bi Martinez trebalo da pruži šansu nekim novim licima. Pitaju se zašto Timoti Kastanj iz Atalante ne dobija poziv, šta je sa Adnanom Januzajem (Real Sosijedad), Tomasom Foketom (Gent), Luisom Pedrom Kavandom (na pozajmici u Standardu iz Galatasaraja), Sebastijanom Pokonjolijem (Standard), Dionom Kolsom (Briž)... Martinez posebno motri na Kolsa za kojeg je rekao da je veoma blizu vrhunskog nivoa. Interesantna priča je i mladog desnog beka Foketa. Imao je dogovor sa Atalantom, koja i te kako zna da namiriše "mlado meso", ali se čitava stvar zakomplikovala jer su mu na pregledima otkriveni srčani problemi, morao je na operaciju, pauzirao šest meseci...

Romelu Lukaku redovno igra u Mančester Junajtedu i daje golove. Podrazumeva se - prvi Martinezov izbor na mestu centarfora. Miši Batšuaji je jedan od retkih belgijskih reprezentativaca koji je zimus promenio sredinu i to mu se isplatilo. Spasio se transferom u Dortmund koji je Martinezu praktično učinio uslugu. Batšuaji je konačno naišao na razumevanje i poverenje, na šta je odgovorio kako najbolje ume - golovima. Slično je i sa Kevinom Miraljasom. Krilni ofanzivac je morao da beži iz Evertona i sada je na pozajmici u Olimpijakosu gde bar redovno igra. A na pitanje novinara zašto nema Kristijana Bentekea na poslednjem spisku Martinez je napravio dramsku pauzu i potom otkrio da želi da isproba neke nove opcije. Nije sporno, Benteke ima očajnu sezonu u Kristal Palasu, muče ga i povrede, postigao je tek dva gola na 25 utakmica i logično je da su Lukaku i Batšuaji ispred njega. Ali isto tako je nesporno i da Martinez bespotrebno komplikuje i svojim nedorečenim stavom baca "rovce" tamošnjim medijima. Divok Origi je otišao na pozajmicu u Volfzburg kako bi ubrao koji minut i to mu uspeva, no i njegove su brojke katastrofalne. Benteke se nije našao na poslednjem spisku, a kao potencijalne zamene još figuriraju Loran Depuatr (Hadersfild) i Lendri Dimata (Volfzburg). Martinezu je za oko zapao i mladi napadač Votforda (na pozajmici u Antverpenu) Obi Ulare, no od njega će se više očekivati u budućnosti jer su Lukaku i kompanija zbog iskustva i kvaliteta u ovom trenutku miljama ispred njega. Nije isključeno da zbog prejake konkurencije na poziciji centarfora bude pozvan neki alternativni krilni napadač poput mladih Zakarije Bakalija, Tea Bongonde, Adnana Januzaja, pominjao se i Čarli Musonda...

Foto: Action Images