MOZZART TV - INTERVJU: Kako je Srbin postao kapiten na obodu Zagreba i najbolji strelac hrvatske lige

Dragan Žilić je probio led još 2005, imao je tad i poneki problem, ali je dobrim odbranama ipak uspeo da kupi riječku publiku i tri godine se zadrži na Kantridi. Danas, 13 godina kasnije, Komnen Andrić je srpski predstavnik u hrvatskom fudbalu. Problema više nema, a Andrić je, kao i Žilić, veoma uspešan, pa je čak uspeo i da u Interu iz Zaprešića zaduži kapitensku traku, te da sa 10 golova u jesenjoj polusezoni zasluže zvanje najboljeg strelca šampionata Hrvatske.

Dovoljno razloga da ga pozovemo na gostovanje na MOZZART TV, jer nije se još desilo da Srbin bude kapiten nekog hrvatskog kluba i pride najbolji strelac.
“Veliko zadovoljstvo i čast, pre svega to što sam postao kapitena Intera. Znate kako su složeni odnosi između nas i Hrvata. A što se tiče zvanja prvog strelca… Verovao jesam, nadao se, radio i isplatilo se. Prošle godine sam malo kasnio sa dolaskom u Inter, ove je sve bilo u redu. I ovom prilikom bi se zahvalio svim saigračima, ljudima u klubu, navijača, bez njih ne bih ja bio ovde”.

Jedno ime se posebno izdvaja u Andrićevom životu. Interov trener Samir Toplak mnogo je uticao da 23-godišnji napadač iz Novog Pazara uopšte dođe u Zaprešić.
“Inter je stvarno predobar klub za mlade igrače. Forsira mlade, daje im šansu. U Portugaliji kad sam bio, posle i u Žalgirisu, imao sam neke male pehove što se tiče povreda, promena trenera. Nisam se izborio na najbolji način. U Zaprešiću sam dobio potpuno poverenje trenera Samira Toplaka. Pustio me je da igram svoj fudbal i verujem da sam vratio na najbolji način. Trener je mnogo bitan. Neko ti legne, neko ne. Svi imaju različite zahteve. I pre no što sam došao u Inter razgovarao sam sa Toplakom, on je tamo već pet godina i on me je uveravao da je siguran u moj kvalitet i onda sam odlučio da odem u Hrvatsku, iako sam imao neke ponude iz Srbije. Da na teži način dokažem koliko vredim. A naravno da je on imao veliku ulogu u tome. Davao mi i smernice šta da promenim, šta da poboljšam”.

I prošle sezone je bilo dobro. Osam golova je tada postigao Andrić – još dva u Kupu - iako je tek u oktobru debitovao. Već u avgustu ove sezone – kad je pošao kompletne pripreme sa klubom – tri komada i dve asistencije, pa je letos Komnen mogao i u zagrebački Dinamo.
“Poslednji dan prelaznog roka sam dobio ponudu Dinama, prethodno mi propala neka Belgija. Sedeo sam u kancelariji, ugovor je bio na stolu, trebalo je samo da prođem preglede. Ali nekako nam se ideje nisu poklapale. Nisam od igrača koji odu čim dobiju poziv velikog kluba. Hteo sam da budem u prvom planu. Mnogi su to komentarisali kao pogrešnu odluku sa moje strane. Jednostavno sam verovao da tako treba i evo izgleda sam bio u pravu”.

Golovi kažu da jeste bio u pravu, mada je još rano za podvlačenje crte. Ali za nekakve zaključke već je Andrić dovoljno proveo u HNL-u, pa ga pitamo i da uporedi hrvatsku i srpsku ligu?
“Iskreno, mislim da je hrvatska malo bolja od Superlige. Prvo bih krenuo od terena, tamo su tereni dosta kvlaitetni, uglavnom su letos svi dobili nove podloge, hibridnu travu, pola veštak, pola trava. Gledao sam meč Partizana i Mačve, takve stvari ne mogu više da se dese u Hrvatskoj. Sa druge strane, u Hrvatskoj imate 10 klubova, da kažem posle ova tri ili četiri za koje se zna da će se boriti za naslov prvaka, ostalih šest ili sedam klubova se od starta sezone grčevito bore za opstanak. To je neka njihova prednost. Svaka je utakmica neizvesna”, odgovara Andrić.

Možda malo bolja, ali ipak ne baš liga kojom bi se ambiciozni fudbaler zadovoljio. Pokušava Andrić da izbegne odgovor na pitanje, ali smo uporni: ostaje li i posle zime u Zaprešiću?
“Šta znam, i klub i ja očekujemo da stigne neka prava ponuda. Klub bi osigurao neka finansijska sredstva, a ja bih dobio priliku da napredujem u nekoj boljoj ili jačoj ligi. Otom-potom. Ako stigne prava ponuda promeniću sredinu, ako ne, sa radošću ću ostati u Zaprešiću da pomognem da izborimo da ne kažem ostanak, već neku poziciju više”.

A kako su novogodišnji praznici i mnogi maštaju o boljem životu, mašta li i Andrić o nekom posebnom klubu?
“Nisam ja baš taj koji bi trebalo to da kaže, jer sigurno bih rekao nešto za šta nisam još spreman a-ha-ha. Omiljeni klubovi su mi Real i Milan, to će uvek biti tako. Ali meni je bitno da odem u kvalitetniju ligu i klub gde mogu da se razvijam dalje”.

Utisak je da je Inter obavio svoju misiju. Mada pažljiviji ljubitelji fudbala znaju da je Andrić oduvek bio talentovan. Uostalom, da nije bilo povrede člank na utakmici između OFK Beograda i Voždovca Andrić bi bio član one šampionske generacije Orlića sa Novog Zelanda. Paunović ga je i zvao, ali Komnen posle dva meseca bez treninga, sa velikim bolovima u članku, nije mogao da se odazove. Pomešana zato osećanja kad se seti svega.
“Da budem iskren bio sam malo i ljut. Ali prvo naravno presrećan zbog momaka. Posebno zato što su tu bili Zdjelar, Antonov, Gajić,  Dražić, sve moji saigrači iz OFK Beograda, sve drugari. Jeste ipak bilo i teško gledati. Vidiš da igraju vrhunski, a ti nisi tamo. Pa makar i ne odigrao ni minut, samo da budeš tu”, kaže nam Andrić.

Govorio nam je o još ponečemu. I tome da li ga ljudi prepoznaju u Hrvatskoj, pa i da li bi se vratio u srpski fudbal. Pogledajte video prilog i poslušajte. Zaslužio je koji minut važe pažnje.