Mijatovićevo premotavanje na 1998: U Italiji me i dalje vređaju… Osim Interista, oni me vole

Najmlađi se sećaju samo prošlogodišnjeg finala u Kardifu. A ono je u stvari bilo samo poslednje poglavlje u dugoj istoriji obračuna Reala i Juventusa. Počelo je još u sezoni 1961/1962, nastavilo se 1986/1987, torinska Stara dama je prvu pobedu dočekala 1995/1996, onda je bilo to finale iz 1998. i minimalac u režiji Predraga Mijatovića… I pre no što nastavimo dalje, hajde da se prisetimo tog gola kojim je okončana 32-godišnje Realovo čekanje na evropsku krunu. U Torinu i dalje boli. Nikad neće poverovati u regularnost Mijatovićevog gola.

Po stoti put, da li je bio ofsajd?
“I dalje pričaju da je bio ofsajd, ali pogledajte gde je (Đanluka) Pesoto, on je van kadra, sve nas drži u regularnoj poziciji”, smeje se Mijatović u intervjuu za Gazetu delo sport.

Italijanima nije smešno. Ali su i tada u Amsterdamu bili gospoda.
“Slavili smo sa Juventusovim šampanjcem, džentlmenski su nam ga dali. Ali čak i danas, kada bilo gde na svetu sretnem Italijane, nešto mi dobacuju. Kad me vređaju samo se okrenem, mada uglavnom se danas samo šale… Interisti mi doduše i dalje zahvaljuju”, nastavlja Mijatović u dobrom raspoloženju.

Dosta o toj 1998. godini. Dve decenije je prošlo, ovo su sasvim nove okolnosti. Madrid i Torino sada će navijati za neke druge junake. Torino pre svega u Gonzala Iguaina, nekadašnjeg miljenika Madriđana. Baš ga je Mijatović i doveo u Real 2007. godine.
“Bio sam sportski direktor, čuo sam da je talentovan, ali sam hteo da se uverim svojim očima. Sećam se derbija sa Bokom Juniors u kojem je postigao gol (za River). Dobro se kretao, bio je hrabar, tražio je loptu u tom ratu. Te stvari su nekad i važnije od gola. Franko Baldini nije bio uveren, ali ja sam izgurao. Ubedio sam Fabija Kapela da ga ne šalje na pozajmicu i postigao je mnogo važnih golova u trci za titulu. Bernabeu mu nije zviždao. Imao je ličnost, ne i strah. Na kraju je Florentino Perez birao između njega i Karima Benzeme i izabrao Francuza: to je normalno, on je bio njegovo pojačanje. Nije bio ništa gori. Prošao je i italijanski ispit: i dalje mislim da je 25 golova tamo jednako 40 u Španiji”.

Kažu ipak: Iguain dosta promašuje?
“I Mesi je promašivao na Svetskom prvenstvu. Morate uvek da igre stavite u pravi kontekst. Svaki normalan trener bi poželeo Gonzala u timu. Kad mi kažu da ima problem sa kilažom samo se nasmejem i pitam: A kako onda uvek daje golove?”.

Bilo kako, ni Iguainovo najbolje izdanje neće biti dovoljno samo po sebi. Na “čizmi” su dobro upamtili kako ih je Real istamburao u Kardifu u prošlosezonskom finalu.
“Ako pogledate statistiku: Real dobija finala, a Juve ih gubi. Ali na dve utakmice, Bjankoneri razmišljaju o svih 180 minuta, raspoređuju vreme… Dok su drugi timovi nestrpljivi, Juve koristi svaki trenutak. Bore se zajedno, ustaju zajedno. Preživeli su košmar prošle sezone, sada znaju kako Real može da im naudi. A Real je na nižem nivou no što je bio. Mada u Evropi ima jedinstven mentalitet i mirnoću. To je nešto što je u klubu. Na primer, mi smo 1998. eliminisali strah od toga što su preko puta nas Zinedin Zidan i Alesandro Del Pjero. Nema tu recepta. Samo osećanja. Znate li šta je odlučilo finale iz 2017? Vruće glave. Real je bio trezveniji, Juve frenetičan. Nervoza im je bila ucrtana u lica. Trčanje ne znači da si bolji na terenu”, ocenjuje Mijatović.

Igrao je ovakve utakmice. Dobijao ih. I treba ga saslušati.

(FOTO: Action Images)