Markos Ljorente, predodređen da uspe: Real u genima još od 1953, nek se zabrine Kazemiro

Real Madrid na kraćem odmoru do 3. januara i utakmice sa Viljarealom. Santjago Solari međutim nosi posao kod kuće. U narednim danima moraće da dobro promisli kako da iskoristi momenat i Markosa Ljorentea oblikuje u vrhunsku zvezdu, a ne samo pomoćno osoblje.

Sve do Svetskog klupskog prvenstva mislilo se da će mu slučaj Isko biti najveći problem, jer momak iz Malage ne dobija minute kod novog šefa i sve se glasnije priča o njegovom potencijalnom odlasku u Juventus ili Mančester Siti ili ko zna gde već. Posle turnira u Dabu Dabiju čini se da će baš Ljorenteov status biti pod lupom, jer je 23-godišnji zadnji vezni nagovestio da bi mogao da se porva sa Kazemirom za mesto u startnih 11.

Istina, ne može Al Ain da posluži kao ogledalo za procenu krajnjih Ljorenteovih dometa, ali priznanje za najboljeg igrača Svetskog klupskog prvenstva mora nešto da znači. I taj volej za 2:0...
“Sadašnjost je kad se osvrneš iza sebe i setiš šta je sve bilo potrebno da bi došao ovde. Posvećujem ovu pobedu porodici koja mi je bila podrška i kad nije sve išlo kako treba“, bile su prve Ljorenteove reči posle meča.

Razumljive, jer da nije porodice ne bi on ovde bio. I ne govorimo to samo u uobičajenom smislu. Familija Ljorente se po mnogo čemu razlikuje od ostalih. Familija Ljorente ima neraskidive veze sa Kraljevskim klubom.

Još 1953. iz Rasing Santandera dolazi Fransisko “Pako“ Hento. Ostaće u klubu sve do 1971, osvojiti rekordnih šest titula prvaka Evrope, odigrati više od 600 utakmica, postići 178 golova. Posle smrti Alfreda di Stefana, saigrača iz te čuvene generacije koja je sredinom prošlog veka harala Evropom, imenovan je za počasnog predsednika madridskog giganta. Eto koliko je veliki bio.

Pako je imao i dva brata, Hulija i Antonija, obojica su bili fudbaleri, ovaj drugi je igrao i za Real, ali najstariji iz porodice jedini je ostavio dubok trag u Madridu. Imao je Pako i sestru Mariju Antoniju Hento. A ona tri sina. Najstariji među njima, Hoze Luis “Džo“ Ljorente, igrao je za košarkašku sekciju Reala i takođe bio evropski prvak sa Kraljevskim klubom. Bio je i reprezentativac Španije i tri puta sa njom učestvovao na Olimpijskim igrama. Njegovi sinovi, Serhio Ljorente i Huan Ljorente, takođe su bili profesionalni košarkaši, ali nikada nisu dogurali do Reala.

Zato jeste njegov četiri godine mlađi brat Antonio “Tonjin“ Ljorente. Doduše, do prvog tima je stigao tek kao 38-godišnjak, ali tih pola sezone bilo je dovoljno da produži porodičnu dinastiju. Zanimljivo, u sezoni 2011/2012 bio je u sturčnom štabu Rome zadužen za psihološku pripremu igrača.

I tu dolazimo do trećeg brata. Fransisko “Pako“ Ljorente Hento, jasno vam je da je ime dobio po ujaku sa početka teksta, za razliku od braće izabrao je fudbal. Počeo je u Atletiku, ali ga je raznovrnost u igri brzo dovela do Reala. Inicijalno je igrao krilo, umeo je i špica da odmeni, pa i desnog beka ako je muka. Sedam godina je proveo na stadionu “Santjago Bernabeu“ od 1987. do 1994, to je onaj period Mičela, Uga Sančeza i Emilija Butragenja, uglavnom na klupi doduše, ali u trofejnoj vitrini ima tri titule iz Primere, dva Kupa kralja...

Ima i prsten na ruci. Oženio je najstariju ćerku Ramona Grosa. Koga? Ramona Grosa, napadača koji je punih 12 sezona nosio Realov dres i osvojio Kup evropskih šampiona 1966. u onom finalu protiv Partizana. Groso je za Kraljevski klub odigrao 366 takmičarskih utakmica, dao 75 golova, nasledio Di Stefanovu “devetku“ kad je ovaj otišao 1964. Zvali su ga Obrero, radnik, a tu je osobinu nasledio i njegov unuk Markos, ali o tome nešto kasnije, pošto još nismo završili sa sinovima Marije Antonije.

Bio je tu naime i Hulio Ljorente, dvostruki šampion Španije sa Realom, slavio ih je sa bratom Pakom Ljorenteom Hentom. Poklopili su se u timu.

Pako je, da podsetimo jer ih toliko ima da postaje komplikovano, oženio ćerku Ramosa Grosa. I 1995. godine dobio sina. I tu dolazimo do poente. Sin se zove Markos Ljorente. Poslednji u dugačkoj porodičnoj lozi u Realu.
“Golazo Markosa! Ponos“, tvitovao je sinoć Pako Ljorente Hento.

Prvi posle 71 utakmice za prvi tim Reala. Markos Ljorente se oko prvog tima mota još od 2015. kada je i debitovao za prvi tim, ali nije baš lagan put do Realove najjače selekcije. Sezonu 2016/2017 proveo je u Alavesu. Tamo je bio sjajan, ali Zinedin Zidan mu je prošle sezone podario svega 541 minut u Primeri. Kod Đulena Lopetegija skoro da nije ni igrao, ali kad je Kazemiru stradao zglob fudbalski svet je konačno dočekao priliku da Markosa vidi na delu.

Valensija, Ueska i Rajo, sve po 90 minuta. Ni na jednoj od tih utakmica Real nije primio gol. Pa onda Svetsko klupsko prvenstvo. Kazemiro se već oporavio, ali je Solari iskoristio priliku da vidi kakav je Ljorente pod pritiskom. Dobio je odgovor kakvom se nadao.

Markos Ljorente je navikao da se bori za svoje mesto pod suncem. U mlađim selekcijama skoro da nije igrao sve dok nije stigao do U17 ekipe. Tada ga je izvukao legendarni Fernando Morijentes primetio, pomerio u vezni red, a ovaj je bio toliko dobar da ga je već sledećeg leta Zidan prebacio u rezervni tim.

Kažu da ima radne navike poput Kristijana Ronalda, oni koji ga prate po društvenim mrežama svedoci su stalnih klipova na kojima demonstrira profesionalnu posvećenost radu. Nije doduše talentovan kao Ronaldo, ali nekad to i nije presudno. Pedantni statističari već su izračunali da Markos Ljorente protivnicima uzima više lopti nego Kazemiro, zanimljivo, i da ih gubi manje ne samo od Brazilca, već i od Tonija Krosa i Luke Modrića. Uspešniji od sve trojice je iako brojimo procenat tačnih dodavanja, ali da se ne lažemo, Markos ipak igra sa manje rizika nego pomenuti nosioci Realove igre.

To ipak ne menja činjenicu da je Kazemiro posle dugo vremena dobio pravu konkurenciju. Kako sam Ljorente kaže...
“U fudbalu kao i u životu situacija se promeni preko noći. Zato moraš uvek naporno da radiš i da ne odustaješ“, savetovao je posle pobede nad Al Ainom naslednike iz Realove La Fabrike.

Sve priče o januarskoj selidbu u Romi tako su i usahnule: preko noći. Real je Ljorenteova budućnost. I prošlost.

(FOTO: Reuters)