Mančester junajted 2009, SPAL 2019...

(Od izveštača MOZZART Sporta iz Antalije)

Sportski sektor kao generator uspeha jednog kluba. Bar u regionu. Primer zagrebačkog Dinama verovatno najilustrativniji, jer su pravili Hrvati višemilionske transfere samo na osnovu reputacije i stalnog učešća u UEFA takmičenjima, a lepu šansu da mu se pridruži, pretekne ga i pozicionira kao lider na Balkanu propustio je beogradski Partizan.

Imao ju je. Kao na tacni. Pre tačno deset godina crno-beli su prodali Zorana Tošića Mančester junajtedu, u tom trenutku šampionu Evrope i taj posao - iz kojeg je, iako je potpisao ugovor šest meseci kasnije isključen Adem Ljajić - predstavljao je možda poslednju priliku da klub iz Humske potuče konkurenciju u okruženju i postane etalon igračke i poslovne vrednosti u ovom delu sveta. Bambijev transfer u januaru 2009. doneo je Parnom valjku ogromna finansijska sredstva (oko 7.000.000 evra) i nešto što se novcem ne može kupiti. Marketing. Ceo svet je te zime brujao kako su dva talentovana dečaka, Tošić i Ljajić, završila na Old Trafordu, uticajni mediji potencirali "Zemunelo" kao mesto stvaranja talenata, ali u klubu kao da nije bilo dovoljno vizije, sluha i osećaja da se realizacija tih poslova iskoristi za oslobađanje od stega srpskog i hvatanje modernih evropskih trendova. U svakom smislu.

Ruku na srce, uspevao je - možda baš zbog Tošića - Partizan pod predsedničkom palicom Dragana Đurića da proda Stefana Savića u Mančester Siti, Lazara Markovića u Benfiku ili Aleksandra Mitrovića u Anderleht, međutim, ne i da podigne klub na takav organizacioni i finansijski nivo da bude postojan i da ne zavisi samo od transfera. Propustio je gol-šansu, da učvrsti temelje. Štaviše, Đurićeva vlada ostavila je oko 15.000.000 evra duga što nije baš pohvalno imajući u vidu sve poslove.

A kako je danas?

Ako je Bambi Tošić pre deset godina kao najbolji fudbaler generacije pod vođstvom Slaviše Jokanovića prešao u evropskog prvaka, deluje pomalo zabrinjavajuće za srpski fudbal u celini da je jedan od najkvalitetnijih iz sadašnjeg sastava, Marko Janković, potpisao za SPAL. Nije ovde reč o igračkim kvalitetima, više puta pokazalo kakav uticaj ima crnogorski reprezentativac na izdanja ekipe Zorana Mirkovića, ali Crveni đavoli i tim iz Ferare ne mogu da se mere. Štaviše, Janković je pokazao veličinu oprostivši Partizanu oko 180.000 evra na ime plata i premija, ispraćen je iz kluba na velika vrata, čak mu ubacio u praznu kasu 900.000 evra...

Tema u Partizanu ne bi trebalo da bude Janković, niti je pronalazak njegove zamene pitanje svih pitanja, više to deluje kao kratkoročni zadatak za sportski sektor. Onaj strateški podrazumeva da se opet dovede ili napravi igrač za kog će zvati takav velikan kao što je Mančester junajted.  U međuvremenu je Partizan iznedrio Nikolu Milenkovića i prodao ga Fjorentini za 5.100.000 evra, međutim, da bi ponovo zaličio na ozbiljan klub potrebno je da, kao Dinamo, takve talente "štancuje" svake godine, da mu donesu najpre rezultatski benefit, u vidu trofeja i evropskih proboja, kao što su Mandžukić, Modrić, Ćorluka ili Brozović činili Modrima, a zatim i ogroman novac na ime obeštećenja prilikom odlazaka u inostranstvo. Od takvog načina poslovanja višestruku korist imala je i reprezentacija Hrvatske.

Da bi takav model uspeo potrebno je da ceo klub - od skautomg službe, preko omladinske škole, prvog tima - radi na pronalasku, stvaranju i obradi talentovanih fudbalera. Makar oni stigli iz Banata ili BSK Borče, kao u slučajevima Tošića i Savića. Razgranati sistem lova na talente po Srbiji ili okruženju pokazao se ispravinim i zašto ne pokušati opet nešto slično. Tako se stiču preduslovi da se pozicija na tabeli i stanje u kasi poprave, jer trenutno ni jedno, ni drugo ne ide u korist Partizana.

A tako je malo potrebno. Dobra selekcija igrača, na primer. 

(FOTO: Star Sport, Reuters)