Loš momak se otvorio: O Čolu i sistemu, sramnom Konteu, Grizmanu, grešci zbog lečenja kod Marijane, opsesiji Ligom šampiona…

On priča na terenu, retko kada van njega. On je loš momak evropskog fudbala. Gol-mašina koju bi svaki trener poželeo i folirant kakvog protivnici ne mogu očima da vide. Personifikacija Simeoneovog Atletika. Simbol gladi, požrtvovanosti i nade sa siromašnog severa Brazila.

Čovek koji se nikada nije trudio da se dopadne ljudima. Već samo da uspe. I uspeo je.

Dijego Kosta je preživeo beznađe Brazila, surovost Evrope, odbijanja i omalovažavanja pozajmica i dočekao čoveka koji će u njemu preporznati ono što je danas  - Dijega Simeonea. Argentinski imenjak je u njemu otkrio deo sebe iz igračkih dana i napravio ga u fudbalskog terminatora koji “gazi preko leševa” da bi pomogao ekipi.

Retko kada priča u javnosti. Danas je otvorio dušu u velikom intervju za Marku. I pričao o svemu što je obeležilo njegovu karijeru.
“Uvek sam se trudio da ne izgubim svoju esenciju. Ono što jesam. Otac me je vaspitao da budem dobar čovek. Te vrednosti se nikad nisu promenile. Promenilo se samo to što sam stariji. Išao sam u Englesku, da probam novu ligu, novi život. Premijer liga je nešto impresivno i želeo sam da budem deo nje. Čelsi je veliki klub i drago mi je da sam bio njegov član. Bio sam srećan u takvom klubu i sa takvim navijačima”.

Simeone mu je obeležio karijeru.
“Čolo mi je uvek važan kao osoba i trener. Ovožavam ga kao čoveka. Uvek je direktan. Kada mi je rekao da želi da se vratim, znao sam da tako misli i bio sam presrećan. Ovde imam sve. Veliki klub u velikom gradu. Ljudi su slični Brazilcima. Ekipa je slična kao kada sam otišao, a najžalije kod odlaska mi je bilo što ostavljam sve njih u svlačionici. Neki od njih su me tretirali za “desetku”. Srećom, opet smo zajedno”.

Čolo je rekao da ste vi napadač koji najviše odgovara njegovom stilu fudbala.
“Naravno da sam ponosan zbog toga. Daje mi samopouzdanje. Ovde se osećam komotno. U Engleskoj sam osvojio dve Premijer lige, još neke kupove i uradio dosta. Rekao sam Čolu da treba da me vrati ako želi da osvaja trofeje. On zna koliko ga volim”.

Čelsi ste napustili na težak način…
“Nije bilo lako, ali nije bilo moja greška. Ljudi svašta pričaju, ali vreme je najbolji sudija i ono će pokazati šta je bilo. Pogledajte gde je sada taj trener. Pogledajte gde je Konte. Otišao je na loš način iz Čelsija jer se tako ponašao. Napravili smo ga šampionom, a on mi pošalje prouku da me ne želi. Čolo je drugačiji. Kada te ne voli, vrlo jasno ti to stavi do znanja. I obrnuto. Konte je hteo da me prebaci u B tim i tada se ukazala opcija da se vratim u Atletiko. Nisam imao dilemu, iako je bilo i drugih opcija. Da se nije javio Atletiko, ostao bih u Brazilu sa porodicom. Imam neke druge vrednosti u životu koje novac ne može da kupi”.

Da li je ovaj Atletikov tim bolji od onoga koji je osvojio Primeru?
“To su relativne stvari. Sve je moguće. Analize ćemo praviti na kraju sezone. Oni koji su došli, imaju odgovornost da budu bilji od onih koje su zatekli u timu kako bi kao grupa svi zajedno postali bolji. Oni imaju obavezu da donesu promene koje su nam falile ranije. Imamo igrače vrhunskog kvaliteta za koje je klub uložio maksimalne napore da ih zadrži. Možemo da napravimo jako dobru sezonu”.  

Koliko se Atletiko promenio od one titule?
“Mnogo. Ako je odanost klubu tada postepeno rasla, sada vidim da je narasala do vrha. Ljudi rastu sa klubom. Imamo novi stadion, velike igrače, svetske šampione… To je razliku u odnosu na pre i sada. A znamo da može još bolje”.

Ranije su Atletikovi igrači poput Falkaa, Filipe Luisa, Arde Turana odlazili kada stignu ponude većih klubova. Grizman je ovog leta rekao “ne” Barseloni. Kako ste vi pratili tu situaciji?
“Razumem ga. Ljudi kritikuju sa strane, ali ne znaju kako je kada mnogo daš nekom klubu i počneš da razmišljaš i o drugim stvarima. U javnosti ima previše mišljenja sa strane, ali mi se držimo kao familija. Grizman je srcem odlučio da ostane. Želeo je to. Naravno, ponuda Barselone je velika stvar. Takav klub, Mesi… Normalno je da budeš uzbuđen. Ali i Atletiko je veliki. Grizman je naš lider, ostao je i doneo nam Ligu Evrope. Onda je osvojio i Mundijal, Superkup Španije. On je momak koji ne krije osećanja. Da je neko drugi bio u pitanju, otišao bi. To je ta snaga koju klub sada ima. Atletiko danas može da se izbori sa bilo kojom ponudom za njegove igrače”.  

Filipe Luis je bio na pragu transfera u PSŽ. Kako ste ga ubedili da ostane?
“Ljudi sa strane jednostavno ne vide neke stvari. Mi smo profesionalci koji imaju rok trajanja. Filipe je igrač u poznim fudbalskim godinama i dobio je veću ponudu. Rekao sam mu da razmisli o tome šta je najbolje za njegovu porodicu. Odlučio je da je srećan u Atletiku i da smo mi njegova porodica. Žena mu je iz Španije, deca su mu odavde i odlučio je da ne napušta taj kvalitet života koji ima ovde. Iako je imao dileme, ostao je. A sasvim je normalno da razmišlja o odlasku. I ja bih u toj situaciji razmišljao o odlasku. Zbog porodice. Filipe je ostao i sa njim imamo veliki kvalitet. Lukas Ernandez je veoma dobar igrač, ali Filipe nam donosi nešto posebno i drugu vrstu kvaliteta”.

Da li će Atletiko sa igračima poput Grizmana, Lemara i vas sada biti ofanzivniji?
“Da. I mi želimo da budemo ofanzivniji i da postižemo više golova. Kada smo osvojili Primeru postizali smo jedan ili dva gola po meču. Igrači koji igraju iza nas su veoma dobri i daju nam mirnoću. Trenutno nam nedostaje bolja povezanost veznog reda i napada, ali i to će uskoro doći na svoje mesto. Naravno da nisam srećan kada ne postižem golove. Živim za to, potrebni su mi”.

Čola optutužuju da igra previše defanzivno. Kao napadač, šta ti misliš?
“Šef najbolje zna. Ako je već toliko dugo ovde i ako je već toliko toga osvojio, to je zato što je veoma pametan. Oseća stvari. On nije defanzivan trener. Da ja mogu da postignem 20 golova, postigao bi ih. Ali nekada ne mogu. Zato on preferira da pobedi 1:0 nego da igra nerešeno ili da izgubi. Zna da nam trenutno nedostaje bolja povezanost sredine terena i napada. Grizman se kasno priključio zbog Mundijala, a neki novajlijama je potrebno vremena da se naviknu. Ubeđen sam da ćemo imati sjajnu sezonu”.

Kažete da vam nedostaju lopte iz sredine terena. Da li ste tražili od Simeonea igrača poput Lemara ili Fabregasa koji će vas snadbevati loptama?
“Nisam. Ja kao fudbaler ne smem da tražim takve stavri jer imam kolege koji već igraju sa mnom na toj poziciji. Da mogu da dovedem Seska, doveo bih ga. On je vrhunski igrač, sa njim sam se sjajno slagao na terenu. Ali nisam ništa pominjao Čolu. On zna bolje od bilo koga šta nam je potrebno. Zna da su pojačanja bila neophodna i sa Andreom je radio na njihovom dovođenju. Da me je pitao za Seska, ja bih mu rekao hiljadu lepih stvari”.

Kako gledaš na golgetersku krizu u kojoj se nalaziš?
“Potrebni su mi golovi. Muči me što ih ne postižem. Ali još više bi me mučilo da ulazim u šanse i da ih promašujem. Postoje trenuci kada se sam izborim za šansu, ali i trenuci kada su mi potrebne lopte od saigrača. Ako ih ne dobijem, ne znači da su oni krivi”.

Tim koji je osvojio Primeru je bio ubitačan iz prekida. Zašto danas to ne funkcioniše tako?
“Bilo je drugačije… Imali smo Raula Garsiju, Mirandu, Tijaga… Imali smo po pest-šest dobrih skakača. Svaki korner je bio šansa. Bilo je očigledno da su prekidi jako oružje. Raul je bio sjajan u tome… Ali kako danas da Lemar postiže golove glavom? Ovo je drugačije vreme. Ako nismo dobri u prekidima, bićemo dobri u nečemu drugom”.

Zašto je pojačanjima tako teško da se adaptiraju na Simeoneov Atletiko?  Čak je i Grizmanu bilo teško na početku…
“To je nešto sasvim normalno. Novo okruženje, novi saigrači… Ovde morate da radite kao tim. Trener zahteva timski rad. Ne može niko da tera po svom. Ali čim su pojačanja došla ovde, znači da  znaju da rade ono što se od njih očekuje. Ako pokušaš da budeš Čolo umesto Čola, onda nisi ono što nam treba. Mislim da je neke to koštralo. Čolo je zahtevan trener… On traži od vas da radite ono što znate i da to radite timski”.  

Osvojili ste dva međunarodna trofeja od povratka. Srušili ste Real posle dva poraza u fialima.
“Volim da igram protiv njih. Moji saigrači takođe. Jako smo želeli da ih pobedimo jer je u pitanju bilo još jedno evropsko takmičenje. Ne baš ono koje smo želeli, ali opet važno. I oni su žarko želeli da pobede jer im je došao novi trener Lopetegi. Oni izalze na teren sa željom da nas ubiju, a mi sa mentalitetom da ih pojedemo. Real je veliki tim sa velikim igračima, ali mi smo uvek ravnopravni sa njima. Gladni smo titula. Bila je to moja najbolja utakmica od povratka”.  

Da li je poraz od Reala u Lisabonu nabolnija uspomena u tvojoj karijeri?
“Da. Bio sam tamo samo osam minuta… Sve bih dao da sam mogao da igram tih 90 minuta. Ne znam da li bi to promenilo stvari… Dan pred utakmicu sam trenirao. Uhvatio sam maksimalan sprint kako bi prelomio u glavi da li mogu. Nisam želeo da ualzim u finale sa sumnjom. U finalu treba da igraju najbolji. Trener je video da treniram maksimalno i stavo me jer su mu u finalu bili potrebni najbolji. Žao mi je zbog jakih tretmana placentom (kod doktorke Marijane op.a.) koje sam radio pre meča. Imao sam preveliku želju da igram i da postanem šampion”.

Da li biste opet uradili isto?
“Nije bila greška što sam počeo taj meč. Ne žalim zbog toga što sam uradio. Trener je video da treniram i da nisam dobro trenirao, on me ne bi ni stavio da igram. Čak i bez mene su mo bili blizu. Detalji su odlučili. Imali smo faul pre njihovog izjednačujućeg gola. Izveli smo ga prebrzo i izgubili loptu. Onda su oni dali gol… Da smo se malo više pravili ludi i krali vreme, sve bi bilo drugačije”.

Ne krije da mu je, kao i svima u Atletiku, opsesija osvajanje Lige šampiona čije finale se ove sezone igra na njihovom Metropolitanu.
“Mislim da nam fudbal posle takva dva poraza duguje makar jednu pobedu u finalu Lige šampiona. Doći će vreme i za nju. Nadam se ove sezone. Ne samo zbog ta dva finala, već zbog svega što je Atletiko uradio u poslednjih nekoliko godina. Da bi 1. juna ostvarili taj san, moramo da ispravimo greške koje su nas pratile. Pomoglo nam je i to što nam se desilo prošle godine sa Karabagom. Ne možemo da soliramo, moramo da igramo kao tim. Da svaku utakmicu igramo kao finale. To je naša snaga. Veliki igrači moraju da zadrže dozu poniznosti i skromnosti”.

(FOTO: Action images)