Legija – šta čeka Crvenu zvezdu? Bolji od Sparte, slabiji od Krasnodara...

Crvena zvezda je dobro prošla na žrebu za treće kolo kvalifikacija za Ligu šampiona. Izbegnuti su favorizovani Red Bul Salcburg i Seltik, izvučena je Legija. Poljski klub ima zvučno ime ali je poželjniji rival od pomenuta dva, pa čak i od Ludogoreca i Karabaga. Možda je samo Astana bila u ravni sa Legijom kao poželjan rival na putu ka plej-ofu za Ligu šampiona. Naravno, pod pretpostavkom da crveno-beli eliminišu Suduvu u narednih 10 dana, a Poljaci izbace slovačku Spartak Trnavu.

Legija je poput Zvezde najveći klub u svojoj zemlji i ima ogromnu podršku navijača koji podsećaju na Zvezdine ultrase po tome što u poslednje vreme često umeju da odmognu svom klubu. U nekoliko navrata je Legija kažnjavana, a stadion zatvaran jer je tribina vodila politiku i sipala (često opravdane) prozivke na računa UEFA. Ali „kadija te tuži, kadija ti sudi“ pa je na kraju ispaštala Legija. Taj detalj je vrlo bitan i na Marakani moraju da urade sve kako bi dvomeč sa Legijom prošao bez incidenata jer se klub nalazi pod uslovnom kaznom. Navijači dva kluba su slični i po tome što prave najbolje koreografije u Evropi, pa će iz tog ugla biti zanimljivo nadmetanje. Možda Legijini ultrasi dobiju i dobrodošlicu na Marakani zbog političkih stavova i poruka podrške srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija.

Istorija i tradicija kažu da je reč o klubu koji zaslužuje poštovanje. Osnovan je tokom Prvog svetskog rata kao klub vojnih legija koje su se borile na strani Centralnih sila protiv carske Rusije na istočnom frontu. Posle Drugog svetskog rata su poljski komunisti preuzeli klub i na nekoliko godina mu promenili ime u SVKS Varšava što je u prevodu bio vojni klub poput CSKA u drugim zemljama. 

Legija u komunističkoj Poljskoj nije bila glavna fudbalska sila kao Zvezda u Jugoslaviji već je uglavnom bila u senci Ruha i Gornjika. Ali se zato Legija smatra simbolom poljskog nacionalizma. Njeni navijači su prvi počeli na stadionima da skandiraju „dole komunizam“ i da policiju porede sa Gestapom. Bili su jedna od udarnih pesnica tokom revolucije kojom je 1989. Poljska raskrstila sa komunizmom.

Do tada je Legija imala samo četiri titule prvaka države i sedam trofeja u nacionalnom kupu, a od tada kreće veliki uspon. Legija je u poslednje 24 godine osvojila devet titula, od čega pet u poslednjih šest godina. I sedam trofeja u Kupu Poljske u poslednjih 10 godina. Kruna je bilo učešće u Ligi šampiona pretprošle sezone kada su završili takmičenje u grupi s Realom, Borusijom i Sportingom i kada su primili 24 gola na šest utakmica. Pre toga su mnogo puta ispadali u kvalifikacijama, a najčuveniji je slučaj kada su u dva meča deklasirali Seltik i obezbedili palsman u Ligu šampiona, ali ih je UEFA kaznila i izbacila jer je u jednom meču ušao igrač koji nije imao pravo da igra. Od tada traje rat Legijinih navijača sa UEFA.

Razloga za poštovanje ima, ali nikako za strah. Rival je po meri ako crveno-beli hoće nešto da pokažu i igraju u grupnoj fazi nekog od evrokupova. Legija je nešto između Sparte i Krasnodara prošlog leta. Jači od Čeha, slabiji od Rusa. Dakle, ne samo da „može da se igra“ sa njima, nego se mogu i pobediti. Ako budemo videli onu disciplinovanu, konkretnu i ozbiljnu Zvezdu od prošlog leta, onda će Legija biti ta koja je u problemima.

Prošlog leta je Armija ispala u kvalifikacijama za Ligu šampiona od Astane pošto je lako poražena u Kazahstanu sa 1:3, pa joj u revanšu nije bila dovoljna minimalna pobeda. I tako su završili učešće u Evropi već na drugom stepeniku pošto su na prvom sa ukupnih 9:0 razneli finski Mariehman.

Čini se da Legija nije ništa jača od prošlog leta, već čak i slabija... Pogotovo što su zimus ostali bez možda i najboljeg igrača tima, brazilskog veziste Giljermea koji je prešao Benevento a jedno vreme se pominjao i kao želja baš Crvene zvezde.

Na klupi Legije od aprila sedi mladi hrvatski stručnjak Dean Klafurić. Tri godine je bio selektor ženske reprezentacije Hrvatske, pre nego što je došao u Dinamo. Tamo je bio trener u skoro svim mlađim kategorijama od 2012. godine, a paralelno je radio i kao asistent u mlađim selekcijama Hrvatske. Sigurno da i ljudi poput njega nose zasluge za Mamićevu fabriku talenata. Tu je upoznao Romea Jozaka koji je bio direktor omladinske škole i sa njim je došao u Legiju. Posle smene Jozaka i huliganskog „prevaspitavanja“ igrača i stručnog štaba je prihvatio da vodi ekipu kao privremeno rešenje u neizvesnom finišu sezone i uspeo je Legiji da donese duplu krunu. Takav preokret sezone ga je zacementirao na klupi poljskog velikana...

Legija je celu prošlu sezonu uglavnom igrala u sistemu 4-2-3-1 i povremeno bi prelazila na 4-3-3. Međutim, u prva tri meča ove sezone, Klafurić se odlučio za 3-5-2. U Evropi se to protiv Korka pokazalo kao pogodak, jer je Legija preslišala Irse sa ukupnih 4:0, ali na otvaranju prvenstva je u toj formaciji dobila šamar od Zaglebja na svom terenu – 1:3.

Na golu Legije je 38-godišnji veteran Arkadijuš Malaž iza kojeg je živopisna, ali na baš bogata karijera. Ispred njega u poslednjoj liniji su dvojica reprezentativaca. Jedina dvojica Legijinih reprezentativaca na prethodnom Mundijalu – Mihael Pazdan i Artur Jendžejčik. Jendžejčik je posle povratka iz Rusije doživeo hladan tuš i saznao da nije licenciran ni za drugo kolo protiv Spartaka iz Trnave. Ima ponudu Trabzona i vrlo je moguće da će biti prodat. Pazdan je takođe zbog mundijalskog odmora propustio mečeva sa Korkom, ali je licenciran za drugo kolo. Međutim, i on ima ponudu Bešiktaša, pa bi Legija mogla bez jedine dvojice reprezentativaca na Zvezdu.

Ako Pazdan bude igrao u trećem kolu, a Klafurić ostane pri ideji sa trojicom štopera u liniji, preostala dva mesta će popuniti Španc Astis i Francuz Remi. Na levom boku je nedodirljiv Čeh Hloušek, a desno se očekuje bivši Zvezdin igrač Marko Vešović koji je prethodne sezone igrao u veznom redu, a sadašnji sistem 3-5-2 mu više odgovara.

Za još tri mesta u veznom redu, dva sigurno pripadaju iskusnom Krištofu Maćinskom i talentovanom Sebastijanu Šimanskom koji je u ovom trenutku najveći talenat Legije i poljskog fudbala. Iskusni Maćinski bi sigurno išao na Mundijal da nije bilo problema s povredom, ali je otpao sa konačnog spiska jer selektor Navalka nije želeo da rizikuje. Mladi Šimanski (19) eksplodirao je minule sezone, ali selektor nije imao hrabrosti da ga vodi u Rusiju i odlučio se sa veterana Peška što je naišlo na osudu mnogih ljubitelja fudbala u Polsjkoj. Treću poziciju u veznom redu će popuniti Portugalac Kafu koji je stigao pre šest meseci iz Meca i ostavio jako dobar utisak.

Napad Legije je trebalo da predvodi trenutno najvredniji i verovatno najbolji igrač tima Jaroslav Niezgoda. Bio je prvi strelac tima u prošloj sezoni sa 13 golova, pre toga maldi reprezentativac i veliki kapital Legije za budućnost. Ali sredinom juna je otkriveno da ima probleme sa sfcem, nedavno je operisan i prve prgnoze su bile da će u najboljem slučaju moći da se vrati na teren za osam nedelja. Dakle, teško da ćemo ga videti na terenu u kvalifikacijama.

U odsustvu Niezgode, trener Legije je mešao karte i tražio dobitnu kombinaciju. Igrali su veterani Miroslav Radović, Finac Hamalainen i Španac Kante, a polako u tim ulazi i najskuplje pojačanje Karlitos. On je došao iz Visle za 450.000 evra i u prethodnim mečevima je ulazio sa klupe jer još nije uigran. Ali do trećeg kola bi trebalo da zauzme mesto u špicu napada. Najmanje šanse da zaigra ima Eduardo koji želi da napusti klub i u narednim danima bi mogao da realizuje transfer u Brazil. Zato treba očekivati Karlitosa ili Kantea kao klasične „devetke“u tandemu sa Radovićem ili Hamalinenom koji su više krilni ili „lažni“ napadači.

Da bi došlo do sudara Crvene zvezde i Legije, naš prvak mora da opravda uogu favorita protiv litvanske Suduve, dok Legija ima teži posao protiv komšija iz Slovačke. Ipak, skoro je sigurno da ćemo u trećem kolu kvalifkacija za Ligu šampiona videti dvomeč Crvene zvezde i Legije. U kojem će srpski šampion imati dobre izglede da se nađe na korak od plasmana u elitno takmičenje.

(FOTO: Action images)