Kako sam sistematski uništen od - Bajerna!

Minhenski Bajern ne prestaje da navlači gnev na sebe! To što na terenu nemilice urnišu rivale već skoro dve godine, a one neravnopravne (kakvih je i ponajviše) neretko i surovo ponižavaju, isključivo je sportsko pitanje, a to nije tema ove analize. Ono što mnogo više boli konkurente (ako ih uopšte sada više i ima) bavarskog giganta jeste sve izraženije "uništavanje" ostalih klubova, kako to pre nekoliko dana reče prvi čovek Milionera iz Dortmunda Hans-Joakim Vacke.   

Naime, Bajern je svojom (ne)moralnom politikom na fudbalskoj berzi "zaratio" s većinom bundesligaša, a od juče taj front je proširio i van granica Nemačke. Preciznije, počeo je da deluje i na Ostrvu, konfrontirajući se s armijom navijača londonskih Tobdžija. 

Izjava nekadašnjeg norveškog golgetera Jan Age Fjortofta, a sada renomiranog kolumniste brojnih časopisa i TV komentatora, da mlađanom Julijanu Draksleru zapravo Bajern nije dozvolio da pređe u Arsenal u tek okončanom zimskom prelaznom roku, izazvala je pravu buru u fudbalskim krugovima širom Evrope.  

Zahvaljujući svom novinarskom renomeu (prvi objavio da Mesut Ozil prelazi iz Reala u Arsenal), nekadašnji as Svindona, Midlzbroa, Šefilda, Ajntrahta... i odlični poznavalac prilika u nemačkom i engleskom fudbalu, tom izjavom uspeo je dobrano da ustalasa javnost. Da podsetimo, Fjortoft se juče, nakon gostovanja mladog asa Šalkea na Skaju obratio putem društvenih mreža i vrlo jasno poručio: "Moji izvori tvrde da je Drakslerov transfer propao jer ga je blokirao Bajern. Obećali su da će ga oni kupiti na leto", napisao je Norvežanin, a onda se kulturno povukao i da šansu hiljadama tviteraša da iznesu svoje mišljenje.

Javio se tek kada su preovladale poruke onih koji su nisu verovali da bi takav scenario mogao da bude izrežiran na leto. 
"Jednog dana saznaćete pravu istinu", dodao je Fjortoft i zaključio temu.

Ali nije samo on uzburkao javnost. Čitavoj gunguli značajno je doprineo i sportski direktor Šalkea Horst Held, koji se od početka prelaznog roka do 31. januara potpuno pogubio u silnim izjavama. Dobili smo ponudu od Arsenala, pa nismo dobili ponudu od Arsenala, da bi na kraju rekao da ponuda zaista postoji, ali da ona dolazi iz "iz jednog grada koji se nalazi severnije od Gelzenkirhena". Neko nije bio lenj pa je lako "proračunao" da to nisu ni London ni Minhen. Kao jedina realna opcija nametnuo se bogati Volfzburg.   
"Imali smo zvaničan zahtev da prodamo Julijana, u pitanju je bilo dosta novca, ali to nije zadovoljilo naše apetite", kratko je poručio Held, očigledno tada ne znajući za jučerašnje Drakslerovo gostovanje na Skaju. 

Podsećanja radi, ni u Bildovu ekskluzivu da je Gece prešao u minhenski klub mnogi nisu verovali, a da ne govorimo o reakcijama na najavljeni transfer Levandovskog, koji je praktično sve dogovorio s Bajernom takođe pre prošlosezonskog finala na Vembliju. Razmislite o tome. Jesu li su moći velikana iz Minhena zaista neograničene? 
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Da li je Bajern sistematski i planski uništavao rivale,
a onda gazeći preko leševa postao svetski NO 1?

U iščekivanju leta i konačnog razotkrivanja istine o Julijanu Draksleru i njegovom propalom transferu u Arsenal zavirili smo u arhivu. Istorija transfera Bajerna iz Minhena više je nego zanimljiva. Analizom poslovanja ovog fudbalskog imperatora u poslednjih 50 godina (koliko i postoji Bundesliga kao takva) može se zaključiti da su Bavarci sve samo ne veštački klub (kako su ih mnogi videli nakon poslednjih transfera), koji je ime izgradio na tuđoj muci.    

Jer Bajern je prošao trnovit put kako bi postao to što danas jeste, a čelnici kluba su u poslednje tri decenije stavljani na stub srama samo zato što su predvideli u kom pravcu fudbal ide i što su uspeli ono što faktični niko nije - da naprave mašinu koja rezultatski konstantno može da parira svima i kompaniju koja je trenutno jedna od najuspešnijih u svetu.

A sve je počelo kontradiktornošću svoje vrste, pošto su nacisti po dolasku na vlast "ubili" klub koji je tek počeo da se razvija. Predsednik i trener, inače Jevreji, pobegli su iz Minhena 1933. kako bi sačuvali glave, tako da je Bajern morao da krene ispočetka po okončanju Drugog svetskog rata.

Udaranje temelja za ovo što će klub danas postati trajalo je i previše dugo. Sve dok u Nemačku nisu došli jugoslovenski stručnjaci, Zlatko Čajkovski i Branko Zebec, koji su od jednog prosečnog kluba počeli da stvaraju ono što će mnogo godina kasnije nazivati fudbalskim Velikim Rajhom. I opet kontradiktornost svoje vrste...

Bajern je veliki postao onog momenta kada je proizveo i u etar izbacio Sepa Majera, Franca Bekenbauera, Georga Švarcenbeka i Paula Brajtnera. Jedini koji je došao sa strane bio je legendarni golgeter Gerd Miler i to iz nižerazrednog Nerdlingena. I sve to za samo šest godina. 

Tako je napravljena osovina koja je samo oslanjalo sve što će se dešavati u narednoj deceniji, tokom koje se klub iz Minhena vinuo u fudbalsko sazvežđe. Dakle, Bajern je sam sebe napravio...

Prvi pravi transfer (vredan 65.000 maraka) Bavarci su napravili tek 1969, kada su kupili napadača Braunšvajga Eriha Masa. U pitanju je napadač koji je u šampionskoj sezoni Ajntrahta (1966/67) postigao 11 golova i bio jedan od najzaslužnijih za veliki uspeh svog kluba. Taj potez može se smatrati prvom Bajernovom "krađom" i početkom politike "uništavanja rivala".

Ali zapravo i nije tako.

Jer u narednih deset godina ekipa koju je već u tom periodu do zvezda doveo Udo Latek, osvojivši tri vezana Kupa šampiona, nije imala mnogo razloga da se grebe sa strane. Praktično, za čitavu deceniju zabeležena su samo dva velika transfera - Branko Oblak iz Šalkea i Paul Brajtner, koji je vraćen u klub posle epizoda u Realu i Braunšvajgu.

Ta, sada već iskompromitovana politika poslovanja Bajerna nastala je zapravo suštinski s povratkom u klub velikog Kajzer Franca. Po okončanju igračke karijere u Americi, Bekenbauer se vratio u svoj matični klub. Njegov uticaj na Olimpijskom stadionu postajao je sve veći i veći dok sredinom osamdesetih nije postao praktično bog i batina. I kada je bio tu i kada nije, reč legende poštovala se. Iako je ubrzo postao selektor Nemačke (u Italiji 1990. osvojio Zlatnu boginju), Kajzer se nijednog momenta nije udaljio od svog Bajerna (kao što uostalom ne radi ni danas, iako je u poznim godinama).

Elem, Bekenbauer je uvidevši da Bavarci gube primat (dve šampionske titule Hamburgera i jedna Štutgarta, što je bilo tek drugi put od osnivanje Bundeslige da su napravili toliki post) bio jedan od ključnih ljudi u realizaciji do tada najvećeg transfera u istoriji kluba. U Minhen je 1984. stigao Lotar Mateus iz redova do tada najvećeg rivala - Borusije iz Menhengladbaha. Tada se Bajern po prvi put u istorji susreo s pravom mržnjom rivalskih navijača, pogotovo nakon onoga što se dogodilo u finalu kupa, kada je, tada mladi Mateus, kao budući igrač Bajerna šutirao penal i - promašio. Naravno, Bavarci su uzeli trofej, Lotar je plakao, ali je vrlo brzo sve zaboravio i plavo-crvenom dresu stekao svetsku slavu.

I danas se baš taj transfer smatra inicijalnom kapislom za sve ono što će se događati narednih godina. Posle Mateusa u Minhen su redom dolazili Andreas Breme, Olaf Ton, Jirgen Koler, Štefan Rojter, Štefan Efenberg... Sve same zvezde svoga doba. Bajern je tada već planski počeo da slabi svoje rivale      

Prvog igrača Bajern je Dortmundu "uzeo" u sezoni 1992/93. U pitanju je bio Tomas Helmer. I to je bio rekordan transfer vredan skoro četiri miliona maraka.   

Usledilo je sada već legendarno čerupanje Karlsruea, od kojeg se taj klub ni dan-danas nije oporavio. Posle Šola, u Minhen su stigli Oliver Kan, pa Torsten Fink i Mihael Tarnat. Napravljena je ekipa koja će tri godina zaredom osvajati Bundesligu, a kruna je bila sezona 2000/01, kada je prvi put posle 1976. u vitrine stigao pehar Lige šampiona. 

Bekenbauer i društvo iz klupskog vrha shvatili su jednu stvar u tom periodu. Sa Veselsom, Šloserom ili Hargrivsom i ostalim limitašima iz sopstvenog pogona ne mogu se osvajati najvredniji trofeji. Kupovina je bila neminovnost, jer je Lamu i Švajnštajgeru, koji su nadolazili, trebalo dati vremena da stasaju za najveću scenu.  

A kupovina je bila više nego pametna. Bajern nije trošio poput Reala, Mančestera, Milana ili Barselone. Pazarilo se jeftino i ponovo od rivala koji su pretili da uspostave dominaciju u Nemačkoj. 

Štutgartu su uzeli Elbera i Gomeza, Leverkuzenu Lusija, Ze Roberta i Balaka, Kelnu Podolskog, Verderu Klosea, Borovskog, Ismaela... Volfzburgu Mandžukića. 

Nova uprava predvođena Henesom i Rumenigeom samo je nastavila filozofiju koju je patentirao Velki Kajzer. O Dortmundu, Geceu i Levandovskom već je sve ispričano i napisano. Šalke namerno nismo pomenuli, posle Oblaka, Vegmana, Linkea, Altintopa i Nojera na red je došao...

Svi hoće u Minhen. Voleli ga ili mrzeli, ipak je Bajern sila, konglomerat, za naše uslove, nezamislivih dimenzija. O tome na koji način to rade može da se raspravlja. Međutim, teško je pobiti činjenicu da su pitanju snaga i moć u kakvim nijedan evropski velikan za 100 godina modernog fudbala nije uživao.

Bajern Minhen! 
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SVI ZNAČAJNIJI TRANSFERI BAJERNA U NEMAČKOJ OD NASTANKA BUNDESLIGE:  

1969/70 - Erih Mas (Braunšvajg, 65.000 maraka)
1973/74 - Bernd Gersdorf (Braunšvajg, 150.000 maraka), Hans-Jozef Kapelman (Keln, 362.500 maraka)
1977/78 - Brane Oblak (Šalke, 400.000 maraka)
1978/79 - Paul Brajtner (Braunšvajg, 925.000 maraka)
1979/80 - Uli Henes (Nirnberg, pozajmica), Diter Henes (Štutgart, 90.000 maraka), Volfgang Dremler (400.000 maraka)
1982/83 - Volfgang Grobe (Braunšvajg, 500.000 maraka)
1984/85 - Lotar Mateus (Menhengladbah, 1.200.000 maraka), Roland Volfart (Duizburg, 500.000 maraka)
1986/87 - Andreas Breme (Kajzerslautern)
1987/88 - Jirgen Vegman (Šalke, 550.000 maraka)  13 golova
1988/89 - Olaf Ton (Šalke, 1.700.000 maraka), Štefan Rojter, Roland Grahamer (Nirnberg, po 1.650.000 evra)
1989/90 - Jirgen Koler (Keln, 1.550.000 maraka)
1990/91 - Štefan Efenberg (Menhengladbah, 2.000.000 maraka), Mihael Sternkopf (Karlsrue, 1.700.000 maraka)
1991/92 - Oliver Krojzer (Karlsrue, 2.350.000 maraka), Bruno Labadija (Kajzerslautern, 900.000 maraka) devet golova
1992/93 - Tomas Helmer (Dortmund, 3.750.000), Žoržinjo (Leverkuzen, 2.800.000), Memet Šol (Karlsrue, 2.500.000)
1993/94 - Marsel Viteček (Kajzerslautern, 2.500.000 maraka)
1994/95 - Oliver Kan (Karlsrue, 2.300.000 maraka)
1995/96 - Ćiriako Sforca (K'lautern, 3.300.000), Andreas Hercog (Verder, 2.540.000), Tomas Štrunc (Štutgart, 2.500.000)
1996/97 - Mario Basler (Verder, 4.100.000 maraka)
1997/98 - Đovane Elber (Štutgart, 6.500.000), Torsten Fink (Karlsrue, 2.500.000), Mihael Tarnat (Karlsrue, 2.400.000)
1998/99 - Hasan Salihamidžić (Hamburger, slobodan igrač), Tomas Linke (Šalke, slobodan igrač)
1999/00 - Patrik Anderson (Menhengladbah, 3.000.000 maraka)
2001/02 - Robert Kovač (Leverkuzen, 8.250.000), Niko Kovač (Hamburger, 5.500.000), Klaudio Pizaro (Verder, 8.200.000)
2002/03 - Ze Roberto (Leverkuzen, 12.000.000), Mihael Balak (Leverkuzen, 6.000.000), Sebastijan Dajsler (9.000.000)
2004/05 - Lusio (Leverkuzen, 12.000.000 evra), Torsten Frings (Dortmund, 9.250.000 evra), Andreas Gerlic, 2.500.000 evra)
2005/06 - Valerijen Ismael (8.500.000 evra)
2006/07 - Lukas Podolski (Keln, 10.000.000 evra), Danijel Van Bujten (Hamburger, 8.000.000 evra)
2007/08 - Miroslav Klose (Verder, 15.000.000), Jansen (Menhengladbah, 14.000.000), Altintop (Šalke, slobodan igrač)
2008/09 - Tim Borovski (Verder, slobodan igrač)
2009/10 - Mario Gomez (Štutgart, 30.000.000 evra), Ivica Olić (Hamburger, slobodan igrač)
2010/11 - Luiz Gustavo (Hofenhajm, 17.000.000 evra)
2011/12 - Manuel Nojer (Šalke, 27.500.000 evra)
2012/13 - Mario Mandžukić (Volfsburg, 13.000.000 evra), Dante (Menhengladbah, 4.700.000 evra)
2013/14 - Mario Gece (Dortmund, 37 miliona evra)
2014/15 - Robert Levandovski (Dortmund, slobodan igrač), Sebastijan Rode (Ajntraht Frankfurt, slobodan igrač)
----------------------------------------------------------------------------------------------------

Kada se podvuče crta, za ovih 50 godina otkako postoji Bundesliga Bajern je najviše igrača preoteo Šalkeu, čak destoricu. Slede Karlsrue i Nirnberg sa po devet poslovanja s Bavarcima, a zatim su tu Verder, Leverkuzen i Menhengladbah sa po osam.

Pogledajte kompletnu listu klubova od koji je Bajern najviše kupovao:

10 - Šalke (zarada 30.150.000 evra)
9 - Karlsrue (zarada 13.750.000 evra), Nirnberg (zarada 6.800.000 evra)
8 - Verder (zarada 38.340.000 evra), Leverkuzen (zarada 42.350.000 evra), Menhengladbah (zarada 29.800.000 evra)
6 - Kajzerslautern (zarada 9.900.000 evra), Štutgart (zarada 39.390.000 evra)
5 - Braunšvajg (zarada 2.014.000 evra), Keln (zarada 12.712.500 evra)
4 - Dortmund (zarada 50 miliona evra), Hamburger (zarada 13.500.000 evra), Duizburg (zarada 1.450.000 evra)
3 - Volfsburg (zarada 15.250.000 evra), Minhen 1860 (zarada 3.340.000 evra)... 

(foto: Action Images)