INTERVJU - Zoran Tošić: Moj put od malog fudbala do Mančestera za samo tri godine

(Od izveštača MOZZART Sporta sa Kipra)

Scenario za film. U glavnoj ulozi Zoran Tošić. Scene se snmaju na pet lokacija: Zrenjanin, Beograd, Mančester, Keln i Moskva. Samo, obrnutim redom, kao u remek delu Dejvida Finčera "Neobičan slučaj Bendžamina Batona".

Kao što Bred Pit od starca postaje dete, tako je i popularni Bambi pristao da ga na stranicama ovog portala provozamo u rikverc: od trenutno poslednje stanice na Topčiderskom brdu, zaobilaznim putem, sve do rodnog mu grada i početka karijere koja i sama ima obrise neobične. I poučne.

U tom zamišljenom sportskom dokumentarcu, početni kadar predstavlja letošnji povratak hitronogog krila u Humsku 1. Izazvao si euforiju među Grobarima, možda zebnju kod pristalica Crvene zvezde i pitanje svih poklonika fudbala, nevezano za navijačku pripadnost: zašto Superliga u naponu snage, pošto se igrači tvog renomea i kalibra obično vraćaju u Srbiju pred penziju?
"Početkom letnjeg prelaznog roka nisam sebe video drugi put u Partizanu", priznaje Tošić, premotavajući misli na period s početka prethodnog prelaznog roka. "Bio sam ubeđen da ću ostati u CSKA. Nažalost, nisam. Kad se pojavila opcija da se vratim u Humsku, u prvom razgovoru sa sportskim direktorom Ivicom Ilijevim osetio sam pozitivnu energiju, ali sam imao još četiri ponude, finansijki interesantnije od od Partizanove.

Koji faktori su uticali na izbor?
"Tek posle drugog sastanka počeo sam ozbiljnije da razmišljam o povratku, jer su pozivi iz Rusije i Turske bili od klubova bez ambicija da se bore za trofeje. Želeo me je i najbolji tim Ujedinjenih Arapskih Emirata, međutim, nisam hteo da idem tamo. Pomenuti klubovi su iz gradova koji nisu ni prići Moskvi ili Beogradu, a želeo da porodica bude uz mene. Nisam hteo da se odvajam od najbližih, da se posle mesec, dva pitam "zašto?". Dosta neprijatnih iskustava su naši igrači imali u osrednjim turskim klubovima, zato sam odbio predlog da odem tamo (Trabzon, op. au). Da su me hteli klubovi iz Lige šampiona ili kandidati za titulu onda bih razmislio. Ovako..."

Ispada da su crno-beli bili sportski privlačniji od Rusa i Turaka, a život u Beogradu primaljiviji od "prženja" na arapskom suncu?
"Oduševila me energija direktora, žarka želja da me vidi u Partizanovom timu. Nedostajala mi je Srbija. Povrh svega: u prvom mandatu nisam ostavio vidljiv trag. Jesmo osvojili titulu, igrali lepo, imali odličnu ekipu, međutim, ovoga puta moja uloga je značajnija nego pre deset godina. Želeo sam da udarim pečat u klubu koji volim".

Čuo si, verovatno, mišljenja pojedinaca "šta mu je to trebalo, kad je mogao još da "mlati" lovu preko". Šta je presudilo?
"Svako od nas želi da iskoristi najbolje godine karijere i zaradi, međutim... Nije sve u novcu. Ima nešto i u tome kad matiraš golmana Skenderbega, a stadion padne u trans. Pazite, davao sam odlučujuće golove i za CSKA, igrao Ligu šampiona, naosvajao se trofeja, ali ovo kod kuće, pred svojim narodom... To je to. Nema cenu".

ZAŠTO SAM NAPUSTIO CSKA I EMOTIVNI OPROŠTAJ NA SRPSKOM: HVALA ZA SVE, ZORAN!

Veliki broj poklonika fudbala bio je iznenađen tvojim odlaskom iz CSKA posle sedam uspešnih godina. Šta je nateralo jednog od priznatijih stranaca u dresu Armejaca napusti klub posle tri titule, dva kupa u jednog Superkupa Rusije, s bitnom ulogom u osvajačim pohodima?
"Pregovore o nastavku saradnje počeli smo skoro godinu dana pre isteka ugovora. U tom trenutku trener Leonid Slucki je dao reč da će otići na kraju prvog dela sezone. Tek kasnije sam to saznao . Čelnici su sačekali dolazak novog stratega kako bi sagledali njegove ideje i uverili se na koga računa, a na koga ne. Nisu želeli da donose ishitrene odluke. U januaru je promovisan Viktor Gorčenko, postavio taktiku 3-5-2, a mene stavio na levog beka".

Signal je bio jasan. Tošić je pričitao znak.
"Nije to moja pozicija. Zaključio sam da status zahteva hitno rešenje, jer sam bio jedan od najplaćenijih prvotimaca, a nisam se uklapao u sistem novog šefa struke. Osim toga, CSKA u poslednje vreme ne izdvaja mnogo novca na transfere. U malom je finansijskom problemu. Ne kažem, ispoštuje svakog igrača maksimalno, ali je odlučio da štedi. Dobio sam ponudu za nastavak saradnje pod uslovima koji me nisu zadovoljili. Smatrao sam da vredim više. Da sam za sedam godina zaslužio više poštovanja".

Obično u takvim okolnostima igrač ili neko iz uprave plane. Tošićev slučaj je drugačiji. Stisak ruke i svako na svoju stranu, a onda pokazatelj kakva su veličina Armejci i koliko vidljiv trag je ostavio naš reprezentativac. Na utakmici drugog prvenstvenog kola, gradskom derbiju sa Lokomotivom, navijači su mu priredili oproštaj za pamćene. Preko cele severne tribine razvili su transparent: "Hvala ti za sve, Zoran", a onda iste reči zapevali na srpskom i pogodili suštinu.

Emocija!
"CSKA je, poput Partizana, velika porodica. Ponosan sam na sve što sam doživeo u Moskvi, gajim fenomenalan odnos sa igračima i rukovodstvom, pa i sa novim trenerom, neprestano smo na vezi. Rastali smo se prijateljski, u uverenju da sam najveći navijač CSKA. Jednostavno, nisam želeo da igram na poziciji koja mi ne odovara i u sistemu u kome ne mogu da odgovorim zahtevima struke. Razišli smo se zbog drugačijih fudbalskih stavova. To je istina".

Posle ovih reči i snimka na kome se vidi prisna veza Tošića i navijača moskovskog velikana postaje jasno zbog čega je sredinom decembra, posle žreba za nokaut fazu Lige Evrope, izjavio da želi sudar sa Armejcima u osmini finala.
"Moje reči dobile su konotaciju kakvu nije trebalo. Zahtevaju pojašnjenje. Rekao sam da mi je žao što Partizan nije dobio CSKA za rivala i da se nadam da ćemo i Moskovaljni i mi proći u narednu rundu, kako bismo se u njoj sreli. Ne zato što želim zlo Crvenoj zvezdi, nego zato što mi je CSKA dao sve i daleko je najbitniji za moju karijeru. Volim ga podjednako kao Partizan. Protiv koga god da igra CSKA navijam za njega. A to što mu je sad Crvena zvezda na putu... Šta da radim. Ne razlikujem da li je ona ili Mančester junajted".

NA - 17 NE OSEĆAŠ NI RUKE NI NOGE I ZAŠTO RUSKI MILIONI NISU PROŠLI U EVROPI

Kad smo već kod Rusa i evropskih takmičenja, kako objašnjavaš činjenicu da dosta ulažu, a tek sporadično naprave veliki rezultat. Po jedan pehar UEFA kupa za CSKA (2005) i Zenit (2007) čine se nedovoljnim imajući u vidu količinu novca koji im je (bio) na raspolaganju?
"Učinak nije srazmeran ulaganjima. Ruski klubovi su kao ravna linija: uđu u grupnu fazu i to je to. Ne prođu, ali se i ne obrukaju. Što je važilo za CSKA i Zenit potvrdilo se ove sezone u slučaju Spartaka, bez značajnijeg uticaja u Ligi šampiona. Osnovni problem je što prvenstvo nije poput Premijer lige, Primere ili Serije A. Ne mogu da privuku igrače svetskog formata. Imali su bum u periodu kad su za Anži igrali Eto i Roberto Karlos, Rubin je uvek bio moćan, Dinamo Moskva imao Kuranjina, Voronjina, a Lokomotiva, Zenit, Spartak i mi, takođe, ozbiljne timove. Odjednom se raspao Anži, Dinamo prestao da ulaže, pa je i moj CSKA prestao da kupuje velike igrače. Evidentno se desilo nešto što ih je koštalo boljeg učinka na internacionalnoj sceni".

Na moskovski saobraćaj si se navikao, a na rusku zimu?
"Ljudi moji, najgore je kad igraš fudbal početkom marta ili na prelazu iz novembra u decembar. Ozbiljne hladnoće. Ne znam pod kojim uslovima je dozvoljeno da igrati fudbal, ali se sećam da je jedne prilike u Permu izmereno 17 stepeni ispod nule, padao je sneg i duvao je vetar. Jedno je minus 17 kad je suvo, ali kad pada i duva... Subjektivni osećaj je takav da poželiš da se utakmica završi iste sekunde. Ne osećaš ništa živo, ni ruke, ni noge. Godinama se navikneš. Kao i na udaljena putovanja. Sad mi je čudno kad u Srbiji za sat ili dva stignemo na gostovanje, a u Rusiji je potrebno pola dana".

Moskva i CSKA predstavljaju svakako najvažniju, ali je Keln, iako se u Bundesligi zadržao samo šest meseci, jedna od bitnijih stanica u njegovoj karijeri. Praktično je na Mingersdorfer stadionu živnuo i pokazao da može da igra fudbal u zahtevnom takmičenju kako je prvenstvo Nemačke.
"U Mančester sam otišao mlad i neiskusan, iz lige koja je dosta slabija u odnosu na Premijer ligu. Plus, pauzirao sam čitav decembar, jer se u Srbiji završio prvi deo sezone. Potpisao sam ugovor 31. decembra, već 1. januara odleteo u Englesku, a 2. januara bio na treningu takvog velikana. Nisam bio fizički spreman da se nosim sa njima. Posle godinu dana sticanja iskustva, ne i igre, odlučio sam da odem na pozajmicu, procenim gde sam. Period u Bundesligi je izuzetno bitan, odigrao sam fenomenalnih šest meseci, proglašen sam za najboljeg igrača kluba tog proleća, u konkurenciji Lukasa Podolskog, Maniša, Petita, Milivoja Novakovića... Čak sam imao priliku da ostanem, međutim, opredelio sam se za Rusiju. Ne kajem se".

SEDI NA STOLICU, DA NAM SE NE SRUŠIŠ - IDEŠ U MANČESTER

A sad ono što svi sanjaju otvorenih očiju. Potpis za jedan od najvećih klubova sveta. Zima 2009. i dogovor sa Mančester junajtedom i tad i sad izgledaju bajkovito. Kad se vest prvi put pojavila malo ko je mogao da u nju poveruje. Sećaš li se da si tadašnjem novinaru Večernjih novosti, Vujadinu Tomkoviću, doslovce rekao: "umalo nisam pao sa stolice kad sam pročitao da me traži Mančester".
"Tačno tako. To bi bilo kao da danas pretpostavimo da Đole Jovanović ili neki drugi talenat ode iz Partizana direktno u Real Madrid. U to vreme Mančester je bio po rezultatima i načinu igre ono što su sad Barselona ili Real Madrid. Ovaj današnji je na visokom nivou, sve je jači, ali onaj u koji sam došao je bio prvak Evrope i te godine se izborio za finale Lige šampiona u Rimu. Odlazili su i kasnije igrači u velike klubove pravo iz Superlige. Na primer, Marko Grujić. Njegov transfer jeste fenomenalan, da me ne shvati neko pogrešno, međutim, Liverpul u koji je Gruja otišao i tadašnji Mančester su dva različita sveta. Zato je ljudima bilo neverovatno da poveruju kako baš ja idem tamo".

A kako je do transfera došlo, da li si imao bilo kakve naznake da te takav velikan prati?
"Pojma nisam imao. Sećam se, pozove me u toku sezone menadžer Ljubomir Vorkapić, pita: "U kom klubu bi voleo da igraš?". A zna koji mi je omiljeni strani tim. Uzvratim: "Misliš, bilo koji klub na svetu". S druge strane žice se čuje: "Bilo koji, samo reci gde bi voleo da igraš"? Ja iz topa: "Mančester junajted". I on pre spuštanja slušalice izgovori samo jednu reč: "Dobro".

U tom trenutku Bambi iza sebe ima samo jednu sezonu u prvom timu Partizana i status mladog reprezentativca, na pragu A selekcije.
"Posle nekog vremena zove opet Vorkapa da pita koliko mečeva imam za reprezentaciju, ni na kraj pameti mi nije da urgira za radnu dozvolu. Onda, vrhunac. Ljuba i Zoran Pavlović, takođe uključen u transfer, pozovu me u kancelariju i kažu: "sedi na stolicu da nam se tu ne srušiš". Bilo je samo: "Znaš gde ćeš igrati od zime? U Mančester junajtedu"! Nisam znao da li me zaj.... Progovorih jedva: "O čemu pričate, ljudi?". Oni lagano: "Gotovo sve, Partizan je prihvatio ponudu, samo ti da dogovoriš uslove".

Bilo je povuci-potegni. Nije sve završeno odmah, pošto je srpska delegacija u Mančesteru odbila prvi predlog Tošićeve plate i neobavljena posla se vratila za Beograd, time pokazavši zube. Na kraju je isterala svoje.
"I to je tačno. Odleteli smo bez ugovora, tek iz drugog pokušaja se sve završilo prema našim željama. Bio sam sa tadašnjom devojkom na Zlatiboru, 31. januara oko sedam uveče se vratio za Beograd, potpisao ugovor, dočekao novu godinu i već 1. januara bio u Mančesteru".

ULOGA BUDE VUJAČIĆA, RAZGOVORI SA FERGIJEM I ZARADA DO 3.000.000 EVRA

Znaš kako to ide kod nas Srba, baš zbog nepoverenja u kome si malopre pričao, narod nije bio spreman da tebe vidi u dresu Crvenih đavola. Pojedini komentari bili su da tamo ideš zbog u to vreme tinejdžera Adema Ljajića, kao deo paketa, uslovljenog potpisom njihove prve želje.
"Evidentno je da je glavni interes Mančestera bio za Adema. Njega su prvog videli, zagrizli na preporuku Budimira Vujačića, tada skauta Crvenih đavola za jugoistočnu Evropu. Onda je Buda ponudio i mene, pratili su me nekoliko meseci i... Pazite, mogli su da dovedu igrača u vrednosti od 30.000.000 do 50.000.000 evra, međutim, Vujačić im je rekao: "imate talentovanog momka koji ne košta mnogo, možete da pokušate, a ne možete da izgubite". Ispostavilo se da nisam ostavio upečatljiv utisak, ali finansijski svakako nije bila greška".

Tih dana, u beogradskim sportskim krugovima pričalo se "ode Tošić u Mančester da Aleks Ferguson proba može li od njega da napravi naslednika Rajana Gigsa, probao je sa mnogima, pa ga ništa ne košta da pokuša i sa Bambijem".
"Jeste, jeste, tako je. Nisam baš s legendarnim Serom razgovarao o tim detaljima, ali sam bio svestan da će biti teško izboriti se za minute. Igrali su Ronaldo, Nani, Park, pa i sam Gigs, kasnije je došao Valensija, Velbek... Sve igrači po krilu. Vrhunski. Trebalo mi je vremena da konkurišem za ekipu. Posle mesec dana primetio sam napredak. Često sam razgovarao sa Fergijem i sa pomoćnim trenerom, uveravali su me da ima dosta utakmica i da će se šansa ukazati. Nekoliko puta sam ulazio s klupe, krivo mi je što nije bilo više minuta, ali razumem da u takvoj konkurenciji nisam mogao više".

Posle godinu dana usledila je pozajmica Kelnu, a šest meseci posle toga transfer u CSKA koji opravdava pretpostavku Budimira Vujačića.
"Taj Mančester je na meni i zaradio. Zvanično, koliko znam, obeštećenje Partizanu iznosilo je 7.000.000 evra, a CSKA je platio za mene 9.500.000 evra. Plus je Keln za pozajmicu izdvojio 500.000 evra. Odbijite od toga moju platu i čista zarada je očigledna. Što kažu: "ne vidim gde je tu bila greška". U ekonomskom smislu, naravno".

A sportski: da li žališ za svetlima Old Traforda. Na primer, da u pohodu na šampionsku krunu daš gol Liverpulu i budeš junak grada?
"Nisam ljut što nisam dobio ozbiljniju šansu. Realno pričamo, sudarili su se dimenzija na kojoj je bio Junajted 2009. i igrač u začetku karijere, sveže pristigao iz Partizana. Morao sam dosta da radim. Krivo mi je jedino što se iz Kelna, posle sjajne pozjmice i odličnog utiska, nisam vratio na Teatar snova. Čak su me ljudi iz Mančestera obeveštavali da sve prate i da su zadovoljni mojim napretkom. U tom trenutku stiže ponuda CSKA, finansijski daleko atraktivnija, a ja važim za čoveka koji smatra da je bolje vrabac u ruci nego golub na grani. Nisam hteo da rizikujem, izabrao sam klub u kome ću igrati standarndo, imati bitniju ulogu, davati golove, naosvajati se trofeja, a usput obezbediti porodicu. Često mi padne na pamet da sam, možda, mogao još jednom tog leta 2010. da probam u Mančesteru... Mada, pazi sad ovo: gol Lokomotivi za šampionski naslov, pogoci Realu i Mančester Sitiju, pet komada u derbijima sa Spartakom, šest Lokomotivi, skoro 50 golova za CSKA u oko 250 utakmica. I to je lepo..."

MALI FUDBAL, SOLDO I PECA RAKOJEVIĆ - DECO, ČITAJTE OVO

Za poštivanje. Baš kao što Grobari poštuju tvoju odluku da se vratiš na mesto odakle su te tadašnji sportski direktor Ivan Tomić i trener Miroslav Đukić lansirali u orbitu, prepoznavši talenat iz Banata.
"Imali smo fenomenalnu ekipu, milina je igrati kad oko sebe imaš Dijaru, Moreiru, Žuku, Jovetu, Ljaju, Đorđevića, Obrada, Tonija... Sve vrhunski igrači. Tek sam sad svestan šta znači igranje za Partizan. Tad sam bio na početku karijere, a sad želim da me pamte kao nekog ko će napraviti veći uspeh".

Sećam se tvoje izjave od pre deset godina, posle tri vezana remija u prvenstvu (Bežanija 2:2, Crvena zvezda 1:1, Vojvodina 1:1): "dogovorili smo se svaku od narednih deset utakmica do kraja pobedimo". Usledila je serija od osam pobeda u prvenstvu, zaključno sa feštom u Kruševcu kad si završio na ramenima navijača, protkano polufinalnim trijumfom na Marakani i osvajanjem Kupa Srbije, protiv Zemuna.
"Nešto slično mi se desilo u Rusiji. Posle prvog dela sezone 2014/2015 zaostajali smo i za Lokomotivom i za Zenitom, pa smo nanizali deset pobeda, uključujući i onu u moskovskom derbiju, a ja dao gol u poslednjem kolu, vredan titule! Ne znam zato se tako nešto ne bi ponovilo u Srbiji. Pogotovo što smo skockali tim i što vidim dosta potencijala u ovoj ekipi".

Za kraj, da se vratimo tamo gde je sve počelo: u Banat iz rodnog Zrenjanina.
"Moja priča može da bude za nauk mlađim naraštajima, jer sa 18 godina nisam imao klub. Pauzirao sam šest meseci, nigde nisam igrao, a tri godine kasnije stigao sam do Mančester junajteda. Deco, što ovo čitate, znajte - ništa nije nemoguće".

Zašto nisi imao klub?
"Raskinuo sam ugovor sa nižerazrednim Mladost Luksom iz Lukićeva. Ušao sam u konflikt sa gazdom, supendovao me i od maja do decembra nisam imao klub. Trenirao sam mali fudbal sa KMF SAS iz Zrenjanina. Kum me doveo u halu, zapamtio sam njihove šablone i više znao fudbal na petoparcu nego ovaj veliki, skoro da sam se lomio da u potpunosti pređem na parket".

Kad ono:
"U januru me pozvao pokojni Žarko Soldo, prethodno trener u Lukićevu, rekao da ima dobar klub za mene, da je prava sredina, misleći na Budućnost iz Banatskog Dvora, kasniji Banat. Drugi značajan čovek u tom trenutku bio je trener Nikola Peca Rakojević, odmah mi je dao šansu, na početku sam igrao levog beka, ubrzo se premestio na krilo, odatle otišao u Partizan i ostalo je - istorija".

Što reče Bambi, za nauk.

PIŠE: Aleksandar JOKSIĆ