INTERVJU - Slobodan Komljenović: Morali smo '98. da dobijemo Nemce, sa Hrvatskom bi bilo fifti-fifti

Bio je prvo dete gastarbajtera koje je zaigralo za Jugoslaviju. Za onu strašnu reprezentaciju Slobodana Santrača i Miljana Miljanića, koja je krunu karijere trebalo da doživi na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998. godine.

Trebalo je, ali nije, pošto ju je u osmini finala zuastavila sjajna Holandija i ona Mijatova čuvena prečka. Igrom sudbine, najbolji strelac Plavih baš na tom prvenstvu bio je Slobodan Komljenović (dva gola), nekada odlični univerzalac Ajntrahta i bundesligaških klubova.

Slobi, kako ga Nemci iz milošte zovu, više ne dolazi u naše krajeve, retko posećuje Beograd i Srbiju, ali je zato uvek otvoren kada se nađete u Frankfurtu i voljan da evocira uspomene na možda najlepše dane našeg reprezentativnog fudbala u protekle tri decenije.
„Ja sam bio tada eksperiment”, kroz smeh konstatuje Slobodan Komljenović na početku velikog intervjua za MOZZART Sport.

Posle tebe nije išlo lako s našim igračima „strancima”. Kako je tebi sve to izgledalo kada si počeo da igraš za Jugoslaviju?
„Kako je izgledalo... Meni je poziv za Jugoslaviju bio san. Sanjao sam kao klinac taj plavi dres. Kad su me pozvali iz Beograda, meni je Jup Hajnkes ovde rekao da ne idem tamo, da ostanem da igram za Nemačku, da će on s Bertijem Fogtsom da mi sredi da igram za Pancere. Ja sam mu odmah rekao: 'Vidi, ja sam kao klinac sanjao poziv Jugoslavije i ne mogu da igram za Nemačku.' Sećam se one turneje u Južnoj Amerci posle embarga i dve utakmice. Nisam tada znao nikoga osim Dubaju (Slobodan Dubajić) i to je bila za mene neka vrsta eksperimenta da vidim kako kreće to uklapanje. Na početku je teško bilo, neću da lažem, iako su me igrači lepo prihvatili. Bio je to tim prepun megazvezda. Ja sam dolazio iz Ajntrahta koji nije blistao u to vreme, ali vremenom sam se prilagodio i sve je bilo super.”

Igrao si s Piksijem, Dejom, Mijatom… sigurno ti je bila velika čast?
„I Miha i Juga i Jokan... To su bili sve igrači koje sam znao s televizije iz velikih klubova, tako da je bilo malo nervoze kada sam otišao. Na kraju krajeva, sve su to odlični momci koji su mi pomogli da se prilagodim.”

Nisi ni ti tada bio anonimus, naprotiv, bio si jedan od igrača godine u Bundesligi?
„Da, da, jeste. Bili su u reprezentaciji mahom asovi iz Španije i Italije, a u ono vreme iz Bundeslige samo Dubajić i ja. I meni je bila u početku malo frka. Jako se dobro pratila Bundesliga kod nas, ali opet nije bilo puno igrača u reprezentaciji. Sećam se kad je pokojni Čiča (Miljan Miljanić) bio ovde protiv Verdera da me gleda uživo i posle toga sam dobio poziv i krenuo je taj eksperiment.“

Na kraju si bio i najbolji strelac naše reprezentacije '98. godine u Francuskoj. Kada je trebalo, ti si davao golove?
„Naša generacija je bila fenomenalna. Ona je mogla da pobedi svakoga. Naleteli smo na fenomenalnu Holandiju s Davidsom, Overmarsom, Van der Sarom i izgubili u 93. minutu sa 2:1, pre toga promašili penal. Jedna od najboljih ekipa na svetu, ali lakši put bi bio da smo išli na Meksiko, pa na Hrvatsku sigurno u četvrtfinalu. A to što sam ja davao golove, tako se potrefilo.”

Kako to desni bek, a najbolji igrač Jugoslavije pored onolikih zvezda?
„To je zato što sam stalno išao napred na prekide. Imali smo tada dobre izvođače prekida, pre svih Mihu i Piksija, i svaki je prekid bio faktički pola gola. Naši ofanzivci nisu bili precizni na tom Mundijalu, tako se poklopilo, da su bili koncentrisaniji, bilo bi verovatno i više golova.”

Da li je ta generacija mogla više?
„Ne samo mogla, već je i morala. Gledajući imena u toj ekipi, da smo bili prvi u grupi i pobedili Nemačku, pa otišli na Mekisko u osmini finala, imali bismo veće šanse da ih pobedimo i onda protiv Hrvatske utakmica fifti-fifti i sve je moguće. Za onu ekipu u ono vreme rezultat na Svetskm prvenstvu u Francuskoj je neuspeh.”

Da li ti još odzvanja ona Mijatova prečka?
„Kako ne. I dan-danas. Ali nije samo bilo do penala. Mi smo prvo poluvreme mnogo loše igrali i tek u drugom smo se probudili. Srećom, ja sam dao gol za 1:1, onda imali i penal i još dve tri šanse, ali nismo uspeli da damo gol.”

Jesi li ikad pomislio u sebi - što ga ja nisam šutirao?
„Ne, nisam nikada pomislio to. Nisam ni posumnjao da će Peđa promašiti u tom trenutku, najbolji napadač planete, šampion Evrope, mislio sam sigurno vođstvo od 2:1 i krećemo dalje. Ali, eto, takva je sudbina.”

Imamo u Srbiji talentovane igrače, ali zašto nemamo uspeh?
„Više je talenata u Srbiji nego u Nemačkoj definitivno, ali uspeh počinje od ogranizacije. U Nemačkoj je sve profesionalno i organizacija i sve oko ekipe je 100 posto okrenuto ka uspehu. Kod nas je sve malo ovako ćemo, onako ćemo... To kod Nemaca nema. I predsedništvo i celi savez su totalno profesionalni, to se prenosi na trenere i na igrače, tako da to sve funkcioniše kako treba. Kada bismo mi imali takvu organizaciju i takvo mišljenje bili bismo s našim talentima sigurno bolji od Nemaca.”

A fudbalski mentalitet, nemamo ga kao Nemci?
„Mislim da i mi Srbi imamo dobar mentalitet na terenu. Nemci imaju ono do kraja i ako gube sa 2:0 u 90. minutu, to nije izgubljeno za njh. Možda nam to malo fali, ali naš mentalitet kod igrača je super, samo treba organizacija oko ekipe i da sve funkcioniše 100 odsto.”

Šta danas radi Slobodan Komljenović?
„Treniram Rot Vajs Frankfurt, lokalnu ekipu u šestoj ligi. To je klub koji ima veliku tradiciju u ovim krajevima, koji je bio nadomak Cvajte jedno vreme, a sada je zbog finansijskih problema pao u šestu ligu. Ja sam došao tu da se vratimo, stabilizovali smo se. Očekujem da ćemo se u dogledno vreme vratiti na fudbalsku mapu u Nemačkoj.“

Tvoj sin Nikola igra za kadete Ajntrahta, kažu biće dobar desni bek?
„On je štoper ili zadnji vezni, ali su se u ekipi povredili desni bekovi, nemaju nijednog, pa je on ovu polusezonu igrao desnog beka. Dao je i gol. Te U-17 i U-19 ekipe igraju Bundesligu i klinci žive profesionalni život . Treniraju pet puta nedeljno, imaju utakmice i malo slobodnog vremena. On već živi kao fudbaler. Neka uživa.”

U Bundesligi će možda brže dobiti šansu nego u nekoj drugoj ligi?
„Videćemo… Imate ekipe kao Leverkuzen ili Hanover koje tradicionalno forsiraju i guraju svoje igrače iz omladinske škole. U Ajntrahtu se zadnjih godina u podmlatku malo lošije radilo, nisu imali svoje igrače da guraju, ali se nadamo da će uskoro dobiti priliku da debituje i u prvom timu.”

Na koga je Nikola povukao fudbalske gene - na tatu ili na dedu (Dragoslav Stepanović)?
„Odlično mu dođe da je sa obe strane povukao.”

Pratiš sigurno Bundesligu, kako ti se čini?
„Gledam, pratim, navijam... Ja sam Ajntrahtovo dete. Bundesliga je kao liga interesantna, ali je pala na internacionalnom nivou i to dosta, jer su se odmarali na uspehu ovih poslednjih godina. Od Svetskog prvenstva u Brazilu tačno se vidi i na klubovima, i na reprezentaciji da se odmara, da je sve lepo i fino… i u Rusiji su dobili račun. Sve im je naplaćeno. Zato sada mora da se krene iz početka, da se zasuču rukavi i da se radi. Da se drugačije razmišlja. Svi igraju isto, nema više individualnosti, driblerima su zabranili da driblaju, stavljaju ih u taktičke kalupe. Moraju da se vrate na nivo generacije koja je u Brazilu osvojila Svetsko prvenstvo.”

Može li Joahim Lev to da dovede u red?
„Ne znam, iskreno, jer je dosta živeo na svom uspehu iz Brazila i nije ništa promenio. I sada će mu biti teško. Ali za DFB i za Savez je OK što su rekli nema veze, imali smo neuspeh hajde da probamo iz početka. Taj kontinuitet je sjajan. A kod nas u Srbiji to bi bilo...”

Kako si video Srbiju na Mundijalu u Rusiji i sve što se desilo tamo?
„Krenuli smo super, nije trebalo da izgubimo od Švajcaraca, jer bismo onda sigurno prošli u drugi krug i bilo bi sve lakše i Krstajiću, jer ne bi niko tada govorio o neuspehu. Šteta...”

Da li bi rezultat na Mundijalu bio bolji s Muslinom?
„Ne verujem. Ja mislim da je Krle dobro sve napravio i vodio dobro tim. Da je sve bilo u redu tih 15 ili 20 minuta protiv Švajcarske, svi bi danas govorili kako je bilo odlično. Ali sada je stvarno pripremio za budućnost jednu dobru ekipu i zaista imamo čemu da se nadamo.”

Kako ti se čine Srbi u Ajntrahtu?
„Fenomenalno. Odlično.”

Ko ti je omiljeni igrač?
„Filip Kostić. Svi pričaju o Joviću koji je vrhunski špic. Retko sam video špica koji tako lako ulazi u šanse i daje golove kao Luka, ali Kostić koji je u Štutgartu bio ‘onako’, u HSV-u su rekli flop, ne valja ništa. Došao je ovde i sada je poptuno drugi igrač. On 95 minuta trči gore dole, centrira, kliza, šutira, svaka mu čast. Vidi se da je Frankfurt za Srbe dobra sredina.“

Šta misliš o Mijatu i Rebiću?
„Odlični. Rebić je, što je normalno, pao u rupu malo posle Rusije. Došao sa Svetskog prvenstva, igrao finale, bio povređen. Funkcioniše fenomenalno ta ofanziva, samo bih ja želeo da Mijat igra više nego što je igrao u zadnje vreme. Poslednje dve utakmice je odlično odigrao, ali pre toga je sedeo na klupi. Ali i on je fenomenalan igrač i sklopili su se u Ajntrahtu super.”

A trener Adi Huter, kako ti se čini?
„Ne znam. Uspeh je tu, zasad je sve OK. Nisam mu gledao nijedan trening. Kod Kovača sam gledao nekoliko treninga svojevremeno, pa sam lako stekao utisak o kvalitetu.”

Niko Kovač i Bajern, izgleda da je prošao problematičan period?
„Super je Niko. Mi smo igrali jedan protiv drugoga kada je bio u Berlinu i Leverkuzenu. Normalno je u Bajernu da, ako ne pobeđuješ, odmah nastane problem, ali ako izgura ovu krizu može da bude veliki pobednik jer onda ima celu ekipu iza sebe i krene to.“

Žali li Slobodan Komljenović za nečim u karijeri?
„Ne. Ima nekih odluka koje bi možda sada bile drugačije drugačije nego u ono vreme. Kao recimo kada je Ajntraht ispao iz Bundeslige, zvao me je Šalke dan i noć. Zvao me bivši trener i pomoćni koji su me trenirali u Ajntrahtu, pa generalni menadžer Rudi Asauer, zvali su me non stop. Ali ja sam imao ugovor, išao s Ajntrahtom u drugu ligu zato što sam sedam godina bio tu i mislio sam da nikada neću otići odavde. Ali se onda promenila situacija, došaoje trener koji me je sklonio i ja promenim klub. Tako da sada ovako, kada se razmišlja, da sam u ono vreme otišao u Šalke možda bi bilo bolje. Nikad se ne zna, ali da mogu da vratim vreme, ja bih otišao, iako je moja karijera bila super i bez toga.”

Šta misliš o Borusiji i trci za titulu?
„Igraju odličan fudbal, pun tempa i brzne, imaju stravične igrače, samo da li će to izdržati celu sezonu, ja ne verujem. Izgubili su od Diseldorfa, teško pobedili Menhengladbah… Sreća pa sada ima mala pauza, zimska, ali mislim da neće izdržati tempo u Ligi šampiona i Bundesligi i da će na kraju opet završiti iza Bajerna, biti drugi ili treći. Ja tako mislim, ali videćemo u maju.”

Jesi li u kontaktu s nekim iz reprezentacije Jugoslavije?
„Čujem se redovno samo sa Savom Miloševićem. Za ove druge ne znam ni gde su.”

Kako si video Zvezdu u Ligi šampiona?
„Gledao sam utakmicu u Parizu kada je nemački reporter rekao da je Zvezda nivo druge nemačke lige. A na kraju Zvezda ima četiri boda, Hofenhajm recimo ima tri, a Zvezdina grupa je bila mnogo jača od Hofenhajmove… I kako onda, ko je tu nivo druge lige? Zvezda je odradila maksimalno svoje utakmice. Stvarno pobediti Liverpul i uzeti bod Napoliju - top. Sada treba napraviti sledeći korak, da se ovo što se zaradilo malo investira u igrače da može opet da se igra Liga šampiona.”

Tvoj zemljak Marko Marin je fudbalski oživeo na Marakani?
„On ima dosta iskustva, zna da igra Ligu šampiona, to sve pomaže klincima oko njega. Zvezdi treba više takvih igrača, da ovi mlađi koji dolaze imaju od koga da uče. Tako je Partizan nekada radio, vratio Baticu Mirkovića, Krstajića, Saveljića... Svi su imali iskustvo da pomognu mladima.”

Šta je sad problem s Partizanom?
„A ko to zna... Nervira me to. Sama pomisao...”, zaključio je, evidentno, veliki partizanovac Slobodan Komljenović.

Foto: MN press, Reuters