INTERVJU - Nikola Milenković: Bleki, igraš beka i čuvaš Mandžukića!

Fabrika dobrih proizvoda. Nabavi materijal po povoljnoj ceni, obradi ga, uobliči, stavi u izlog, proda i zaradi. Još mu da malo renesansnog šmeka. I svi kažu „alal vera“. Nije ni čudo što igrači, pogotovo ako su mladi, neafirmisani i(li) iz bilo kog razloga usporeni u razvoju biraju upravo radionicu u Toskani, da prođu kroz proizviodni proces i jednog dana siđu sa pokretne trake kao gotov proizvod.

Kao što su, samo u poslednjoj deceniji, činili Zdravko Kuzmanović, Stevan Jovetić, Matija Nastasić, Adem Ljajić, Stefan Savić, pa Rikardo Montolivo, Kuma Babačar, Alesio Ćerći, Federiko Bernardeski, Huan Kvadrado, čak je i Mo Salah u tom postrojenjima oživeo karijeru...

Spisak je dugačak. Na njemu za koju godinu može da stoji i ime Nikole Milenkovića, pošto je u debitantskoj sezoni u Fjorentini pokazao i više nego što su neki očekivali. Pogotovo što je u Seriju A otišao posle samo jedne „cele“ sezone u Partizanu, igrama i ponašanjem zavredeo pažnju italijanske, a naklonost srpske publike. Do te mere da su ga zbog kvalitetnih partija u ljubičastom dresu učesnici ankete MOZZART Sporta vide kao četvrtu opciju na poziciji štopera i tako savetuju selektora Mladena Krstajića da ga stavi na spisak putnika za Mundijal.
„Ljudi, hvala na poverenju“, ushićeno će iz Firence Nikola Milenković u razgovoru za naš portal. „Mlad sam igrač, sveže otisnut u inostranstvo, tek pravim prve korake u jakoj i priznatoj ligi kakva je italijanska, svako priznanje mi znači. Naročito ako dolazi iz naroda. I to mog naroda“.

Logično bi bi bilo da bar razmišljaš o Rusiji, gajiš ambicije da se tamo nađeš?
„Daleko je... Iako mi je ovo prva sezona u inostranstvu, još u Partizanu sam načio da ne gledam u daleku budućnost, niti da pravim planove. Od utakmice do utakmice, pa dokle stignem. Mundijal je san svakog igrača, razume se i moj, ali mi glava još nije na Prvenstvu sveta. Teren je jedino merilo, a selektorova reč poslednja. Znam da su fraze, međutim, to je suva istina. Pogotovo nije moj stil da se preko medija namećem. Ako zaslužim igrama...“

Opet, nije baš da smo krcati kvalitetom na štoperskim mestima. Pogotovo posle povrede Matije Nastasića?
„Veliki gubitak za našu reprezentaciju. Želim mu brz oporavak. Za ostalo, o tom-potom“.

Ako ne bude Mundijala, bar ćeš imati slobodno leto, jer ovog nemaš obaveza u mladoj selekciji, čiji si nezamenjiv član?
„Sledeće okupljanje je na jesen, u kvalifikacijama za Prvenstvo Evrope. Pod palicom Gorana Đorovioća napravili smo odličan rezultat, nanizali sve pobede u grupi, nije to mala stvar, bukvalno jezidmo ka završnom turniru. Dobro se poznajemo, što je i te kako važno, napravljena je celina koja funkcioniše na i van terena, siguran sam da će rezultirati plasmanom na EP i visokim ambicijama na istom“.

Zanimljivo, Milenković je pozive u mladu reprezentaciju počeo da dobija tek kad je otišao iz Partizana. Kao da ovdašnji stručnjaci ne cene dovoljno našu ligu i njene talente. Ili se, jednostavno, u inostranstvu bolje radi.
„Da se ne lažemo, bilo je teško na početu nove životne i profesionalne avanture“, vraća popularni Bleki film na leto prošle godine kad je za 5.100.000 evra otišao iz Partizana u Fjorentinu. „Nisam imao predstavu da će da bude zahtevno i da je fudbal u Italiji na daleko višem nivou od onog sa kojim sam se ranije susretao. Zato sam morao da dam sve od sebe ne bi li se privikao. Nisam ni prvi ni poslednji koji mora da bude „provučen“ kroz taj proces. Na izmaku prve sezone mi je mnogo lakše, dosta sma napredovao, stekao samopouzdanje, radio na svim aspektima igre. Najviše na taktici“.

Konkretno?
„Svaka od liga petice, tako i Serija A, podrazumevae brži ritam, više trčanja i skladnija pomeranja. Ovde se najsitnija greška kažnjava. Zato su igrači spremni. Možda više nego na bilo kom drugom mestu u Evropi. Profesionalno ponašanje se podrazumeva, jer tim ne sme da trpi. Ima li potrebe da govorim o tome koliko se brže igra nego u Srbiji? Kad sam sve to shvatio ostalo mi je samo da se radom na treninzima izborim za mesto startera“.

Može biti da je Milenkoviću, između ostalog, Fjorentina legla kao „kec na deset“, jer je na kraju prethodne sezone uprava pritisla dugme za restart i prodajama Nikole Kalinića (Milan), Borhe Valera, Matijasa Vesina (Inter), Federika Bernardeskija (Juventus), Josipa Iličića (Atalanta) oslobodila novoformiran tim pritiska, a treneru Stefanu Pioliju dala šansu da stvara.
„Veliki je ovo klub, ne može se govoriti o žrtvovanoj sezoni, iako je tačno da su otišli nosioci igre, a da smo uglavnom angažovani mi mlađi. Zahtevi su, međutim, ostali ogromni, kakvi i moraju da budu u Fjorentini. Jedino što je bilo razumevanja za proces uklapanja igrača dovedenih sa različitih adresa, među kojima sam i ja. Vremenom smo se došli u poziciju da se borimo za Evropu, što je malo ko od stručne javnosti očekivao pred početak sezone“.

Milenković je na šansu čekao četiri meseca. Prvi meč odigrao tek pred kraj 2017. na gostovanju Kaljariju, zatim propustio duele sa Milanom, Interom i Sampdorijom i od kraja januara zacementirao mestu u poslednjoj liniji tima iz Firence.
„Kad sam stigao, trener Stefano Pioli je prvo zapazio moju fizičku konstituciju. Pitao me da li sam spreman. Nisam imao mogućnost da biram. Treniraš, spremaš se i čekaš. Čekao sam, ali sam znao da će se prilika ukazati. Kad mi je rekao da ću igrati protiv Juventusa znao sam da to mogu. Pred utakmicu sa zvaničnim prvakom mi je saopštio da ću biti desni bek, sa zadatkom da čuvam Marija Mandžukića. A ja pola godine pre toga igrao Superligu Srbije. No, ispade dobro. Pokazao sam se, zavredeo njegove, pohvale ljudi iz kluba, medija... Onda protiv Atalante, isto. Posle nekoliko utakmica stavi me na štopera. Znate kako, čovek je ceo život bio centralni defanzivac, igrao odbranu, vidi sve i ako on neće da me nauči i obuči principima defanzive, još u zemlji kojoj je to zaštitni znak, ne znam ko će... Prezadovoljan sam saradnjom sa Piolijem, otvorenim čovekom, dostupnim za svaki savet. Pogotovo za nas mlađe igrače“.

Milenković je promenio ne samo pozicije, nego i više formacija pod stručnom rukom nekadašnjeg trenera Kjeva, Lacija i Intera.
„Počeo sam kao bek, pa onda štoper, te dve formacije su sa četvoricom pozadi, igrali smo i sa trojicom pozadi kao nedavno protiv SPAL-a. Nije problem. Naprotiv, Pioli svakom igraču zna da priđe, objasni potanko šta od njega očekuje, iz njega govori iskustvo, mogu dosta da naučim, naročito o sitnicima, jer one odvajau najveće od prosečnih“.

Bio je akter duela sa Juventusom, jedne od najnaelektrisanijih utakmica italijanskog fudbala, zbog decenijske mržnje na relaciji Firenca - Torino. A u nedelju će na megdan Napoliju, u meču koji možda bude jedan od presudnih za ishod šampionata. Pogotovo ako Juve ne pobedu Inter u Milanu. Priznaje da grad živi za te utakmice.
„Meni se sve u životu desilo prebrzo. Počev od prekomande u prvi tim Partizana, duple krune, gola Crvenoj zvezdi u finalu kupa, igranja protiv Juvea, Lacija, sad i Napolija... Znam, pitaćete me za onaj incident sa Iguainnom, ali to se desilo u žaru borbe i normalno je za mečeve visokog naboja. Takve najviše volim, obožavam adrenalin, pokreće me, jedva čekam nedelju i sudar sa Napolijem“.

Nije tajna da dve trećine Italijana priželjkuje pad Juventusa, već kolaju priče kako će baš Fjorentina da „pomogne“ Napoliju tako što će, pod pritiskom navijača, da mu prepusti bodove.
„Čekajte, molim vas. Ne znam šta se priča, a pravo da vam kažem i ne zanima me. Viola je toliko velika, cenjena i nezavisna da nema potrebe da se uvlači u nešto što nije istina. Mi ne igramo za Napoli, već protiv njega i tek da podsetim, imamo šansu da se osvajanjem tri boda primaknemo plasmanu u Ligu Evrope. To je naš jedini cilj. Pogotovo što Napoli dolazi u našu kuću, a mi tu igramo baš dobro“.

Milenkovićevo viđenje, čisto sa spostske strane, ko je bliži Skudetu?
„Trenutno, Napoli igra najbolji fudbal u Italiji. Bar fudbal koji se meni najviše dopada. Pokazao je to u Torinu pre nekoliko dana. Samo, pazite ovo, nije Juve slučajno šest godina osvajao Skudeto, zna da dobija i kad igra loše, takimičarski oduševljava, nema šta da se prigovori. Uostalom, prvi je na tabeli i štagod ljudi mislili o njemu nikad ga ne bi trebalo otpisivati“.

Ocena italijanske lige takođe je visoka.
„Nisam mogao da izaberem bolju sredinu. Sva ostala jača prvenstva su odavno rešena, Siti je pokorio Englesku, Pari Sen Žermen bio nadmoćan u Francuskoj, Bajern odbranio krunu u Nemačkoj, Barselona će postati šampion Španije, jedino ovde „kuva“ i na vrhu i u borbi za evropske kupove i na dnu. Ništa nije rešeno. To je draž koja budu ono najbolje u sportisti, tera ga da pruži sve od sebe, jer bukvalno svaki tim, osim Beneventa, ima za nešto da se bori u preostala četiri kola. I mi vidimo šansu za Ligu Evrope. Bio bi to veliki podvig mladog tima“.

Verovatno na neki način i najbolji završetak sezone u kome je Fjorentina propatila usled gubitka kapitena Davida Astorija.
„Pogodila nas je tragedija, ali nas je u ujedinila. Davide je ostavio veliki pečat u klubu, jednako u fudbalskom i ljudskom smislu. Poznavao sam ga samo šest meseci, i to je bilo dovoljno da shvatim kakva je veličina. Nemam reči da opišem koliko je dobar čovek bio. Srećan je svako ko je imao privilegiju da ga upozna. Iako stariji od mene, uvek mi je bio na usluzi, doslovce od prvog dana. Ne samo meni. Njegova smrt nas je ujedinila. Znam da deluje čudno, ali posle toga smo počeli da dišemo kao jedan, da beležimo dobre rezultate u nizu. Radimo to za njega, za našeg kapitena. Svaka od ovih pobeda je za Astorija. Biće ih još“.

To je taj duh Firence. I njene najpoznatije fabrike dobrih proizvoda.

FOTO: Action images, Star sport, MN Pres