INTERVJU NEDELJOM - Milan Ševo: Za golmana je bolje da bude pametan, nego visok

U vreme kad je stajao na golu razigrane družine sa Banjice, Rad je bio bitan faktor na srpskoj fudbalskoj sceni, a on, Milan Ševo, preteča "ćelavaca" na našim fudbalskim terenima, zaštitni znak ekipe. U Beograd je početkom tih devedesetih godina, stigao spašavajući živu glavu, da bi se tom istom glavom bacao na kopačke napadača kako bi pronašao utočište u nekom klubu.

Za razliku od nekolicine njegovih kolega, šmekerskom trenerskom oku Toše Manojlovića, tadašnjeg stratega Građevinara, nije moglo da promakne njegovo golmansko umeće i posle jednomesečne probe ponudio mu je ugovor.

Ševo je dres Rada nosio u dva navrata, prvo od 1993. do 1995. godine i potom od 1996.godine do 2000.godine.
"Iz Rada sam otišao u Grčku gde sam proveo šest meseci, posle čega sam uhlebljenje našao u Nemačkoj i tamo sam završio sa aktivnim igranjem u jednom petoligašu na čijem čelu je bio jedan naš čovek. Imao sam tada 42 godine. Sigurno da bi moja karijera bila znatno uspešnija, ali činjenica da sam u Beograd stigao za vreme ratnih dešavanja u nekadašnjoj Jugoslaviji, učinila je svoje. Dugo mi je trebalo da pronađem dobar klub i dokažem da vredim. Takođe, usled sankcija, Evropa i svet nisu bili ni približno tako otvoreni za igrače sa naših prostora, kao što je to slučaj danas", započinje Milan Ševo, razgovor za MOZZART Sport.

Po čemu najviše pamtiš dane i godine provedene u redovima Građevinara?
"Pre svega po lepom druženju i familijarnoj atmosferi. Rad je klub koji je oduvek imao neku specifičnu dušu, valjda iz razloga što je umeo da okupi dobre momke koji su se fino družili i van stadiona. Isto smo se ponašali i kad je bilo para za plate i premije i kad nije. Vidim da je taj vedri, pozitivan duh i dan-danas prisutan na Banjici".

Možeš li neku utakmicu da izdvojiš kao posebno dragu?
"Da, bio je to meč protiv Partizana u gostima, na kom sam stvarno super branio i kada smo gol primili u samom finišu utakmice. Igrom slučaja, još jednom sam odlično odradio posao protiv crno-belih i to kad smo ih u borbi za opstanak pobedili na našem terenu sa 1:0".

U čemu je bila tajna tvoje golmanske dugovečnosti?
"Kao prvo, oduvek sam voleo da treniram, a druga stvar je što sam imao sreću da me zaobilazile povrede. Svakako da mogu da se zahvalim i genetici koja je učinila svoje".

A zašto ne pominješ zdrav sportski život?
"A ha, ha, jesam bio profesionalac za primer, međutim, nije da nisam voleo da se provedem. Kao što rekoh, uvek je u Radu bila dobra ekipa i na terenu i van njega, tako da smo imali običaj da pravimo žurke i ostala druženja. Sve je to bilo lepo i umereno i nije naškodilo našem učinku na terenu".

Šta si radio po završetku karijere?
"Jedno vreme nisam bio u fudbalu, da bih onda počeo da radim kao trener golmana u OFK Beogradu, posle čega sam promenio sijaset klubova. Sa Karaburme sam prešao u apatinsku Mladost, a odatle u obrenovački Radnički u periodu kad su bili prvoligaši. Radio sam s decom i u omladinskoj školi Rada i jedno vreme bio u Bahreinu. Po povratku sam bio u stručnom štabu BASK-a i u Novom Pazaru, kad je šef bio Miki Ivanović".

Kako si postao član trenerskog tima Čukaričkog?
"Potpuno slučajno, kao što je i uvek slučaj sa mnom. Čim se završila ta priča sa BASK-om, setio me se Zoran Popović, direktor Čukaričkog i preporučio treneru Vladi Milojeviću. U to vreme su bili poslednji na tabeli i bilo je veliko pitanje šta će biti sa klubom, hoće li otići u stečaj. To je bilo pre tri i po godine, a u kom pravcu su se dalje stvari odvijale, danas je svima dobro poznato".

Da li se u startu videlo kako je Čuka na putu kojim se ređe ide?
"Iskreno, prvih šest meseci, dok se strahovalo hoćemo li ostati u Drugoj ligi, nisu baš svi verovali da će to ovako da bude. Sećam se da smo ekipu formirali tek u februaru, kad se završio prelazni rok i kad smo izabrali igrače koji nisu našli angažman. I, malo po malo, kockice su počele da se slažu na najbolji mogući način".

Šta je presudno doprinelo da Brđani postanu hit i klub o kome se priča? Možda prozaična pojava zvana redovne plate...
"Naravno da je sve drugačije kad su primanja na vreme i kad vidiš da je sve profesionalno organizovano. Osim toga, sigurno da je u velikoj meri doprinelo to što smo pažljivo selektirali igrače i vodili računa o njihovim karakterima, kako bi u svlačionici vladalo drugarstvo i kako se niko ne bi izdvajao. Zapravo, ključni razlog za sve dosadašnje uspehe Čukaričkog, krije se upravo u tom detalju. Generalno, dobri momci i zdrava atmosfera u svlačionici su od neprocenjive važnosti".

Koliko je to bilo teško sprovesti u delo s obzirom da današnji klinci od pionirskog uzrasta misle na novac?
"Tačno je to, mnogo je onih koji gledaju da odigraju dobro i što pre ostvare transfer. A nekada se fudbal igrao iz mnogo veće ljubavi prema samoj igri, a ne prema materijalnim stvarima koje je on omogućavao. Opet ponavljam, mi smo u Čukaričkom imali sreću da izaberemo prave momke, svaki pojedinac se stavio u službu kolektiva i takav pristup se svima isplatio".

Hoćeš da kažeš kako ste vi neka vrsta fudbalskih musketara koji se drže devize svi za jednog – jedan za sve?
"Tako nešto a ha, ha".

Jeste li očekivali proboj u drugi krug Lige Evrope?
"Videli smo prošle godine da ti Austrijanci nisu neki bauk, malo smo se i mi ’namazali’ u međuvremenu, pojačali samopouzdanje osvajanjem kup-trofeja i na taj način uspeli da prebrodimo prvu prepreku u vidu slovenačkih Domžala. Dobar posao smo odradili i u prvom mecu sa Azerbejdžancima".

Na koji detalj stavljaš poseban akcenat u radu s golmanima?
"Pratim moderne trendove, ali se ipak najviše uzdam u moje višegodišnje iskustvo i znanje. Dosta sam sitničav i praktikujem dosta da pričam sa mojim učenicima. Najvažnija odlika današnjeg čuvara mreže je da bude vrlo inteligentan i da razume igru i u tom smeru najviše radimo".

Da li su oniži golmani izumrla vrsta?
"Moji drugari imaju običaj da kažu kako sam jedini trener koji voli male golmane! Na to im uvek uzvratim kako volim dobre i pametne golmane koji znaju da igraju fudbal i koji razmišljaju svojom glavom. A što se tiče visine, ako je golman nešto niži, on uz jak odraz i adekvatno prepoznavanje igre, može lako da nadomesti taj nedostatak".

Šta je za mladog i perspektivnog golmana najvažnije?
"U mlađim kategorijama bi morali što više da igraju fudbal i tek nešto kasnije da počnu sa klasičnim golmanskim treninzima. Jer ako ne znaš da igraš, teško ćeš dok stojiš na golu, moći da pretpostaviš šta bi iz neke situacije moglo da se izrodi, gde će se lopta naći".

Kako bi prokomentarisao trijumf srpskih omladinaca na SP na Novom Zelandu?
"Super stvar za naš fudbal! Ni ja, kao i mnogi drugi, nisam očekivao titulu i svaka im čast. Nadam se da ti zlatni dečaci, sad neće da preskaču stepenike, nego da će postepeno da grade karijeru. U slavljeničkoj euforiji, odmah su se pojavile izjave kako ih sve treba prebaciti u A tim, međutim, ne bih se složio u potpunosti s takvim stavom. Jednostavno, nisu svi zreli za to, ali kad je golman Rajković u pitanju, tu nema nikakve dileme. Dečko je prošao sve selekcije i posle ovog trofeja koji je osvojio, nema razloga da ne bude u najboljem državnom timu".

Zbog čega su Orlovi tako nisko pali?
"Nešto tu ne štima, izgleda kao da nema dobre hemije među igračima, prvo u svlačionici, a onda i na terenu. Očigledno je jedini spas u izboru selektora s velikim autoritetom, čija će svaka reč da se poštuje. Sad, ne kažem da Ćure nije taj, ali znam da je Antić u svojoj selektorskoj eri, stvari držao pod kontrolom i beležio dobre rezultate. E, ko bi sad to mogao da bude ne znam, uglavnom, svakako ga treba naći".

Pratiš li Ligu šampiona, za koga navijaš?
"Veliki sam fan Barselone i mogu da ih gledam stalno. Mislim da takvu ekipu svetski fudbal nije imao do sada i teško da će i imati. Isto važi i za Mesija, jer ne znam da li je iko - ikada igrao tako dobro i u tako dugom kontinuitetu. Obično se događalo da neko blesne sezonu-dve i to je to, ali on neumorno dribla, daje golove, osvaja trofeje i ruši rekorde iz godine u godinu".

Uplatiš li po koji tiket razonode radi?
"Uplatim, a čak se dogodi da s vremena na vreme nešto i naplatim a ha, ha. A na tikete stavljam fudbal, košarku, hokej, tenis, ma, sve moguće. Obožavam sport i zato mi klađenje dođe kao odličan način da dodatno uživam u njemu".

Koliko iznosi tvoj rekordni dobitak?
"Do sada sam najviše dobio 100 i nešto hiljada i to na 300 uloženih dinara. Normalno, izmiskovao sam u mom stilu 10 parova iz različitih sportova i imao sreću da sve ispogađam".

U NOVOJ SEZONI SVI ĆE DA “ZAPINJU” VIŠE PROTIV NAS

Planira li Čuka, da posle osvajanja kupa, prigrli i šampionsku titulu?
"Sigurno da imamo velike ambicije, a dokle će one da dosegnu, unapred se nikad ne zna. Partizan i Zvezda su neprikosnoveni, institucije su, međutim, mi ćemo pokušati da se upetljamo u tu njihovu večitu borbu za titulu. Svesni smo da će nam u novoj sezoni biti znatno teže, pošto će protiv nas sad svi mnogo više da ’zapinju’ nego ranije". 

(FOTO: mozzartsport.com)