INTERVJU - Luka Milivojević: Šta se desilo na Mundijalu, o Muslinu, Krstajiću, FSS, Rajkoviću...

Jedini srpski kapiten u nekoj od najjačih evropskih liga nema mesta u reprezentaciji. S kvalitetom, jasno je, to nema veze.

Od Mundijala u Rusiji, Luke Milivojevića više nema u reprezentaciji Srbije. Strogo fudbalski je zamerio selektoru Mladenu Krstajiću na nekim odlukama u Rusiji, a kao bumernag su mu se vratile teške optužbe o puču u reprezentaciji i šurovanju s menadžerima.

Te optužbe, koje su imale za cilj da ga diskredituju ljudski, naišle su na hrabro srce i stisnute zube. Nije tek tako nosio kapitensku traku u nekoliko klubova u kojima je igrao. Nije tek tako jedan od najstandardnijih igrača u Premijer ligi. Rešen je da ne savija kičmu.

Luka Milivojević je ponositi Šumadinac. Direktan i hrabar. Posetili smo ga u Londonu i imali prilike da vidimo kakav je karakter. Nezgodan za nekog ko ga prvi udari ili napadne...

Zamereno mu je što je govorio o taktici i odlukama našeg mladog selektora, ali ostaje pri čvrstom stavu da je Srbija pogrešno igrala protiv Švajcarske i da je selektor donosio pogrešne odluke. Jedna ga posebno boli...
“Rekao sam tada, a rekao sam i selektoru kada me je kasnije pitao. Nisam video potrebu za tim pritiskom u poslednjih 15 minuta, gde vadiš zadnjeg veznog i ubacuješ krilo (Nemanja Radonjić, prim.aut.). Niti držimo kontrolu nad utakmicom, niti smo bolji od protivnika, niti smo ga nabili u šesnaesterac. Onako kako ja gledam fudbal, u toj situaciji nama bod igra, njima mnogo manje. Moraju da dobiju poslednju, što im niko ne garantuje“, premotava film Milivojević na meč u kojem je Srbija suštinski ispala sa Mundijala.

POGODI NAJVEĆU KVOTU I OSVOJI BMW X5 i X4

Zašto tako misli, potom detaljnije pojašnjava...
“Švajcarci u tom trenutku imaju jedan poraz na 21 meču. Oni su top ekipa. To nema veze s klupskim nivoom i ko gde igra. Imaju timski duh, jak kolektiv, taktičku spremu i svaki detalj kristališu do poslednjeg metra. To donosi prevagu. I onda mi pravimo rizik u zadnjih 15 minuta, dajemo im tri-četiri šanse i bivamo kažnjeni“.

Ne može da prežali što ga je selektor izvukao iz igre kada je ubacio Nemanju Radonjića. Ne zbog njega samog, već...
“Krivo mi je što smo mi sve to dali znali i pre utakmice sa Švajcarskom. I onda pravimo takvu izmenu, koja nema veze sa fudbalom. U redu je da ti ideš na pobedu, ali u 80. minutu vidiš da nije realno da se izlažeš tolikom riziku. Jer to je top nivo utakmice u kojem ćeš biti kažnjen ako otvoriš neki deo terena. Od te izmene, oni imaju tri-četiri velike šanse koje mi nemamo. Ne kažem da je to zbog mene lično, ali si im izvođenjem zadnjeg veznog otvorio utakmicu. Oni su posle toga ubrzali, naišli na otvoren prostor i počeli da stvaraju šanse. Onda dolazimo u situaciju gde imamo 85 odsto svlačionice kojoj nije jasno zašto se to sve dogodilo“.

Smatra da je rešenje bilo u drugačijoj taktici i načinu igre.
“Po mom shvatanju fudbala, u tim situacijama ideš da stabilizuješ ekipu i napraviš balans, a tek onda da pokušaš da kazniš protivnika u poslednjih 10 minuta. Međutim, mi se umesto toga otvaramo i idemo na pobedu, a realno to ne možemo. Nismo bolji u tom trenutku. I zato ne vidim logiku u toj izmeni. Da smo bili bolji od njih, pa OK. Ali mi rizikujemo protiv ekipe koja ima kontrolu nad utakmicom“.

“KO KAŽE DA NE BISMO MI DALI GOL U POSLEDNJEM MINUTU?“

Milivojević podseća da je Srbija s remijem imala aktivan rezultat i da bi prošla na kraju.
“To je ono što najviše zameram i to mi je uzeto za zlo. Ali ostajem pri tom mišljenju. Nije to ništa lično. I tada sam im to rekao. Imao sam posle Švajcarske sastanak s celim stručnim štabom od nekih desetak ljudi. Rekao sam im da bi sa četiri boda prošli dalje, oni su imali neku drugu matematiku i njihovu filozofiju. Ispostavilo se da njihova nije bila tačna, a moja jeste. Trebalo je da uzmemo nešto što smo mogli da uzmemo. Ko kaže da možda mi ne bismo dali gol u poslednjem minutu da su povučeni neki drugi potezi? Ko kaže da ne bismo nešto uradili iz prekida? Mi smo na toj utakmici bili duplo fizički nadmoćniji. Imali smo šest skakača od 190 sentimetara i više. Što sigurno može da se bolje iskoristi“.

Za Milivojevića prijatelji kažu da baš teško podnosi poraze, a zamislite tek kako je bilo posle onog od Švajcarske.
“Posle meča mi je bilo mnogo teško jer sam tako žarko želeo da reprezentacija konačno nešto uradi. Iako sam se tako osećao, uspeo sam u medijima da ublažim ta osećanja. Selektor me je pozvao da otvoreno pričamo, ja sam bio otvoren i očigledno da sam zbog toga platio ceh. Ali ne kajem se nijednog trenutka. Znam da sam radio u interesu ekipe“.  

Po Beogradu se tih dana pričalo da je Luka na ivici odluke da napusti reprezentaciju i vrati se kući pre meča s Brazilom...
“Padalo mi je na pamet da odem ako bi se desilo nešto sam mislio da se dešava. Nešto što je teško reći. I odgovoriti. Ali neke druge stvari tu ne piju vodu. Na primer, nešto što svi znamo a mnogi neće da kažu – smena selektora posle dolaska na prvenstvo. To se ne radi, to nije logično. To se dešava samo u malim reprezentacijama gde fudbal nije prioritet i gde su prioriteti nešto drugo. Smena selektora je bila potpuni promašaj“.

“TVRDIM DA NASTASIĆ NIJE BIO POVREĐEN“

Ali nije samo smena selektora zabolela Luku. Još nešto mu je zasmetalo pre Mundijala.
“Postoji grupa od nas 24-25 koji smo izgurali kvalifikacije. Tadašnji selektor (Slavoljub Muslin, prim.aut.) je postepeno ubacivao po jednog mladog igrača i lagano ih adaptirao. Ali srž ekipe nije menjao. A mi na Svetskom prvenstvu imamo devet novih igrača?! To nema logike. Gde su igrači koji su izneli kvalifikacije? Ne mislim na nas 11 što smo skoro stalno igrali? Gde je Mijat Gaćinović koji je dao dva jaka važna gola u kvalifikacijama i igrao dosta dobro? Gde su Nikola Maksimović, Jagoš Vuković, Stefan Mitrović... Mnogo igrača je zaslužilo da ide u Rusiju. Gde je Nastasić? Za njega je rečeno da je povređen a ja vam garantujem da nije bio povređen. Gde je Nemanja Maksimović? Dečko koji je cele kvalifikacije bio uz nas, pravi profesionalac...“

Objašnjava i zašto je bilo loše tako drastično podmladiti ekipu.
“Jedino što poštujem je ekipa i moram da pomenem te momke koji su zasluživali da se nađu tamo. Ne postoji nijedan pošten razlog zašto nisu bili tamo. Taj Stefan Mitrović je odigrao nekoliko utakmica u kvalifikacaijama. Neke dobro, a u nekima je možda bio krivac za golove. Ali taj momak je bio pravi za grupu. Njemu nikad nije bio problem da bude na klupi. Uvek je bio tu da radi za ekipu, da bodri saigrače. Isto to mislim za Nemanju Maksimovića i Mijata Gaćinovića. Velika nepravda je učinjena tim momcima, a uletelo je sedam-osam novih igrača. Klinaca. Uleću na Svetsko prvenstvo. Naboj na vrhuncu, svaka greškica se plaća, fokus mora da bude maksimalan. To ne može da se očekuje od momaka koji ulaze u tim i imaju po 20 godina. To je nemoguće. Znam po sebi i znam kako je moj mozak radio sa 20 godina. Sve su to neke nelogičnosti koje sam preživljavao i zbog kojih sam ispašatao. Ali ne kajem se“.

Svestan je, kaže, bio u trenutku kada je izneo svoje mišljenje kako će se to završiti...
“Kako da ne budem? Ako smene čoveka koji nas je odveo na Mundijal i na pravdi boga precrtaju igrače koji su izneli kvalifikacije, šta ja drugo da očekujem? Nije me mnogo iznenadilo što nisam pozvan posle toga.“  

“PRAVA ISTINA ĆE SE SAZNATI VEOMA, VEOMA BRZO“

Nije samo precrtan iz reprezentacije - Luka se našao i na meti tabloidnih optužbi. Između ostalog, optužen je da je “vrbovao“ reprezentativce Srbije za menadžera Falija Ramadanija.
“Mislim da su se oni opredelili za onu našu ’napad je na najbolja odbrana’. Napali su me da bi sebe branili. Znam da ima mnogo igrača koji znaju sve što ja znam. I koji nemaju petlju da kažu ono što treba da kažu i što treba da se zna. Isto tako znam da ima i vas novinara koji znate svašta i smeli biste da kažete, ali vam neko ne da. Suština je da će istina kad tad izaći na videlo. A verujte mi, izaći će u vrlo, vrlo bliskoj budućnosti. Za deset dana, mesec dana, dva meseca... I znaće će ko je šta radio, s kim je radio i kako je radio. A ja ću za pet godina pričati isto. Zato što je istinu najlakše pričati.“

A koja je to istina?
“Mislim na njihov rad. Kako su radili, šta su radili, s kim su radili. Poznajem nas igrače koji smo bili u Rusiji i ne mogu da kažem ništa loše ni za jednog od tih momaka. Držali smo se zajedno. Ali većina njih koji nisu igrači, a bili su tamo, nisu dorasli takvom poslu i takmičenju. Mislim da nisu razumeli ulog takmičenja kao što je Mundijal. Nisu razumeli šta to znači reprezentaciji, narodu, Srbiji. Govorim o pravim ljudima koji su uložili ogromne napore da vole i bodre tu reprezentaciju. Potrošili su veliki novac da bi otišli u Rusiju, bodrili tu reprezentaciju i mi igrači smo to osetili. Ali da bi igrači izneli maksimum, moraš da imaš maksimalnu podršku ljudi oko sebe I tehničku, i taktičku i pripremnu. Mi to nismo imali. Tamo je bilo 20 i kusur igrača koji su posvetili maksimum da se napravi uspeh. Za ove koji su bili oko igrača, nisam siguran. S fudbalske i sa bilo koje strane.“

“ONI STALNO POMINJU MENADŽERE, NE JA!“

Optužbe na račun Milivojevića u vezi s “menadžerisanjem“ došle su od saigrača Saše Lukića i Predraga Rajkovića, kao i člana stručnog štaba Milana Obradovića.
“Kako menadžer može da ima uticaj na igrača? Kakvu konkretno stvar to igrač može da uradi? Na šta to mene menadžer može da nagovori pa da ja uradim i naškodim timu? Ali zašto se ne zapitate šta bi neki menadžer mogao da uradi za neke čelne ljude? Šta bi to konkretno mogli da urade zajedno? Znate, vratimo film malo unazad, analizirajmo. Nisam ja pomenuo menadžere. Prvi ih je pomenuo predsednik Saveza. Pomenuo ih je pomoćni trener. Pomenuo ih je generalni sekeretar. Njima su menadžeri na vrh jezika. I pre tri godine, i pre pet godina sam imao istog menadžera pa nisam bio problem“.

Posebno su mu zametale izjave mladih saigrača Lukića i Rajkovića, koji su ga direktno optužili da im je nudio Ramadanijeve usluge.
“Prošao sam kroz medijsku torturu, izrečeno je mnogo laži. Ono što je meni drago je da svi ti igrači koji su bili tamo sa mnom znaju da sve to što su rekli nema veze sa istinom. Ali mi je jasno u neku ruku što se ne oglašavaju... Neće niko nikome da se zamera“.

Dok se stvari na raščiste, Milivojević ne gaji nadu u povratku u nacionalni tim.
“Ja se od reprezentacije nisam oprostio, ali ne vidim potrebu da sarađujem s tim ljudima. Kada neko o meni izmišlja najgnusnije laži, kako ja mogu sutra da dođem tamo i da se zdravim s njim? Znam da pomoćni trener Obradović nije rekao ono što je rekao o meni u medijima. Znam da Rajković nije izjavio ono da su ga pritiskali menadžeri preko mene. Znam i da Lukić nije to rekao. A sutra-prekosutra ćete možda imati konferenciju gde ću ja biti s Rajkovićem pa ćete me pitati za ovo, a on će vam reći da to nije tačno. A isto tako će taj koji je pustio sve te informacije morati da se pere. To je istina“.

Posle slučajeva s Matićem i Tadićem kod bivših selektora, Srbija opet gubi bitnog igrača...
“Ne kažem da sam ja neko bez koga se ne može. Ali ne vidim sličnost moje i njihove situacije. Iskren da budem. Moja situacija je da ni protiv koga nisam otišao prvi, niti sam kudio nekoga prvi. Niti sam rekao da neću igrati za reprezentaciju dok je ovaj ili onaj tu. Stanite ljudi, pa mene su bukvalno prvi napali da sam pravio puč s nekim menadžerima?! Ovde sam ja prvi napadnut“.

“KAKVE VEZE IMA PUČ S FUDBALOM?“

Milivojević se osvrnuo i na težinu reči koja je korišćena u medijskom obračunu s njim.
“Iskreno, reč puč retko čujem. I to u temama koje nemaju veze s fudbalom. To je jaka i teška reč. To je vojna reč, praktično državni udar. Kakve to veze ima s fudbalom? Sama ta reč ti govori da to ne može jedan pomoćni trener da smisli i izjavi. Odgovorno tvrdim, pomoćni trener Obradović to nije izjavio“.

Što ne znači da mu Luka ne zamera...
“Zameram mu 200 odsto zato što je prihvatio da stane iza toga što je rečeno. Rajković i Lukić? Takođe zameram što su stali iza toga što je pušteno u javnost, a znam da reč nisu rekli. I zameram Krstajiću koji je na konferenciji prihvatio reči pomoćnika, a znam da se kaje zbog toga. Svi oni se kaju zbog toga. Ja sam čovek koji nikada neće potpisati nečije reči. Imam svoje ja i neću dozvoliti da mi govore šta da kažem. O Krstajiću kao o čoveku sam imao fenomenalno mišljenje do skora. Više nemam. Kako da imam kada  potpiše nešto što nije istina. I kaže: ’Da, stojim iza reči pomoćnika’. Kako stojiš kada znaš da se to nikada nije desilo? Stojiš jer nećeš da ga pustiš niz vodu. A taj tvoj pomoćnik potpiše nešto što mu je neko odozgo rekao. Kraj. Živa istina. Možda će nekog da boli ovo što sada pričam, ali to je tako. Istina. I svako taj koji se sutra nađe u ovim rečima će proba da mi se izvini“.  

A ako stigne izvinjenje...
“Uvek prihvatam izvinjenje. Ali uz obrazloženje zašto je to uradio. Treba biti čovek. Ljudi, ovo je sport, ovo nije politika. Treba da se baziramo na sportu, a ne na biznisu, politici, dilovima i talovima. Ovo je reprezentacija. Nešto iznad kluba. Ali ja sebe u ovoj reprezentaciji trenutno ne vidim. Zašto? Zato što se tamo ne dešavaju fudbalske stvari. Tako to ja vidim. Tačka“, kaže Milivojević u prvom delu intervjua koji smo sa njim pravili u Londonu.

Luka Milivojević neće više da ćuti. I ne kaje se ni zbog čega. Uveren je da su pravda i istina na njegovoj strani i da će na kraju pobediti.

(Sutra ćete na stranicama portala mozzartsport.com imati priliku da čitate drugi deo intervjua s Lukom Milivojevićem, u kojem je govorio o temamam koje nemaju veze s reprezentacijom Srbije - svojoj karijeri, Kristal Palasu, Premijer ligi...)

Foto: Reuters / STAR SPORT / MOZZART Sport