INTERVJU - LUKA JOVIĆ: Kako sam ustao iz mrtvih (VIDEO)

Oni koji ga poznaju od kratkih pantalonica - još od perioda kada je u rodnom Bataru neobavezno udarao loptu - tvrdili su da Luka Jović nikada neće biti sporan. Čak i u trenucima kada je snažni napadač bio zaboravljen u Benfiki oni su tu svoju tezu proglasili kao aksiom.

Pustili su da vreme učini svoje, da se nekadašnjem članu Crvene zvezde poklope koordinate sreće i sazrevanja. I dočekali su. Četiri godine pošto je postao najmlađi strelac debitant u istoriji kluba s Marakane Luka Jović deluje znatno drugačije. Glupo je reći da je savladao sve golgeterske i profesionalne lekcije, ali i tokom posete redakciji MOZZART Sporta bilo je jasno da je sazreo.

SRBIJA PROLAZI GRUPU NA SP - KVOTA 2,15

Uostalom, stigao je u posetu kao osvajač Kupa Nemačke, strelac osam bundeligaških golova i igrač koji je čarobnim pogotkom u polufinalu protiv Šalkea doprineo da u Frankfurtu posle višedecenijskog posta proslavljaju trofej. Govorio je o svemu, akcentovao i loš period proveden u Lisabonu za koji nije krivio druge. Shvatio je da nije išao u susret šansi, nego je čekao da ga šansa pogodi kao srećnika loto premija. To je bilo prosto nemoguće...

Pogledajte jedan deo intervjua Luke Jovića za Mozzart Sport TV...

Ali moguće je da je Luka Jović posle samo jedne dobre sezone u redovima Ajntrahta postao napadač o kome se priča.
„Drago mi je  što sam uspeo da se dignem iz mrtvih i odigram dobru sezonu koju smo završili s osvojenim trofejom i izborenim plasmanom u Evropu. Veliki uspeh za Ajntraht i Frankfurt. Nas je posle utakmice s Bajernom sačekalo 100.000 ljudi na ulicama Frankfurta. Odlična klupska sezona, nema tu šta da se doda. Na početku nisam dobijao šansu, vremenom sam se izborio i pokazao da zaslužujem da igram u Bundesligi i Ajntrahtu. Verujem da ću sledeće godine biti još bolji“, rekao je na početku razgovora za MOZZART Sport Luka Jović.

POSLE NEKOLIKO TRENINGA SAIGRAČ MI KAŽE: TI SI SUPERSTAR!

U decembru je napunio tek 21 godinu. Međutim, iako je u ranoj fazi karijere pred njim je bio pritisak moranja. Posle izgubljenog vremena u redovima Benfike, Ajntraht i Niko Kovač izabrani su za terapeute uništene golgeterske duše Luke Jovića. Šansa koja je morala da se iskoristi.
„Bio sam pod pritiskom, znao sam da mi je to jedna od poslednjih šansi u karijeri. Radio sam punim gasom, trenirao kao nikad u životu. Bio sam veliki profesionalac. Digao sam se, osetio da sam napredovao. Fizička sprema i agilnost, igra u defanzivi... Sve sam to dobio tokom ove sezone u Ajntrahtu. Morate da budete u 'fulu' ako mislite da ostanete u Bundesligi. A ja bih baš voleo da tamo ostanem.“

Poslednja lična ostvarenja proglašava dobrim - nikada i ni ujednoj situaciji odličnim. Veruje da će barut u njegovim nogama i dalje prašiti po Nemačkoj gde god stigne, ali... Minutaža na početku i kraju sezone žuljaju srpskog napadača.
„Ne znam zbog čega sam bio u drugom planu na početku. Normalno je bilo da Ale dobije šansu. Ali realno, i ja sam morao da je dobijem ranije. Evo, navešću vam jedan primer. Kada sam došao, Medojević i ja smo se takmičili u završnici protiv Hrgote i još jednog igrača. Sve što sam šutnuo je ušlo. Odmah su počeli hvalospevi. Jedan od kolega iz tima mi je rekao: 'Pa ti si superstar!' A i pred kraj sezone ponovila se slična situacija, izgubio sam minute. Opet kažem - ne znam zbog čega.“

Normalno je što ima velikog poštovanje prema novom šefu stručnog štaba Bajerna iz Minhena.
„Niko Kovač je fantastičan trener. Izvlači maksimum od svakog pojedinca. On je pravi Nemac, dok je njegov brat Robert više Balkanac, a-ha-ha... Teži ka perfekciji. Sećam se meča protiv Majnca. Imali smo ubedljivo vođstvo, dao sam gol... A on u finišu meča više: 'Hajde, Luka, ništa ne trčiš'. A ja 40 metara levo, pa 40 metara desno. Ubio sam se na toj utakmici.“

Pamtiće se vrhunski pogodak protiv Šaleka kada je petom u letu pogodio suprotan ugao i poslao Ajntraht u finale, ali... Ako pitate Luku Jovića, najvažniji trenutak se desio nešto pre toga.
„Prelomni meč je protiv Borusije u Dortmundu. Bio mi je to četvrti ili peti gol u Bundesligi. Ali posle toga sam počeo redovno da igram. Osećao sam se drugačije, imao mnogo više samopouzdanja. S druge strane, Dortmund je meni jedan od omiljenih klubova. Za mene je to posebnan gol. Pred sedamdeset i više hiljada ljudi. Osetio sam posle toga da sve mogu.“

SAM SAM KRIV ZBOG PROPUŠTENIH ŠANSI U BENFIKI

Za godinu i po dana u Benfiki skupio je tri zvanična meča. Dva u ligi i jedan u Ligi šampiona protiv Bajerna. I tu se vidi najbolji dokaz Jovićevog sazrevanja. Ne krivi druge za takav status, već isključivo sebe.
„Bila je jaka konkurencija. Tu su bili Mitroglu, Žonas i Himenez. Ali nisam dobio šansu zbog sopstvenih grešaka. To je bio glavni i jedini razlog. Otišao sam iz Zvezde suviše mlad, nije to bila moja želja. I čim sam otišao, vidim kako Zvezda lagano pobeđuje, a bili su tu i oni mečevi s Ludogorecom, sjajna atmosfera na Marakani. Nije mi bilo lako, možda i psihički nisam sazreo. Suština je da sam otišao prerano. A siguran sam da i mnogo iskusniji igrači od mene ne bi dobili šansu pored ove trojice nabrojanih. Mitroglu je svaku utakmicu dok sam bio u Lisabonu davao po gol. A kada ga ne da, uđe Himenez i on ga da. To je bila teška situacija.“

I onda poenta cele priče:
„Nisam bio profesionalac. Uvek priznajem sopstvene greške. Imao sam problem u glavi. Vukla me nostalgija. Činio sam ozbiljne greške.“

Prvu veliku šansu Luka Jović u redovima Benfike je propustio leta 2016. godine, samo šest meseci pošto je zadužio opremu Orlova. Crtala mu se minutaža, svi startni špicevi su bili povređeni.

„Jeste, povredili su se svi špicevi. I ja kod kuće rasečem palac u bazenu. Živeli smo u kompleksu Fejsa i ja, imali smo zajednički bazen. Izašao sam da se kupam, bio sam sat i po u bazenu i ništa nisam primetio. Kad sam izašao napolje video sam da mi noga krvari. Odmah je došla hitna pomoć i odvezla me u bolnicu. Morali su da me ušivaju. Pauzirao sam 40 dana. Mnogo za klub sa takvim igračima.“

RUI KOSTA ME POZOVE U SOBU, ZAGRLI I PUSTI GOLOVE IZ ZVEZDE PITA ME DA LI ZNAM KOJI JE OVO IGRAČ...

Možda bi Benfika drugačije rezonovala i upotpunosti otpisala Jovića da Srbin nije imao podršku sportskog direktora. On mu je bio i roditelj i rame za plakanje. Akter još neverovatnijih anegdota Luke Jovića.
„Rui Kosta me najviše ceni. On je bio najuporniji da me dovede. Sećam se razgovora s njim u Engleskoj. To je bilo šest meseci posle mog dolaska, dao sam gol na nekoj prijateljskoj utakmici. Bili smo na pripremema. Imao sam problem u glavi, bio sam  veoma nostalgičan. Stalno sam ponavljao, 'Hoću nazad u Zvezdu, hoću nazad u Zvezdu'. Onda me Rui pozvao u svoj apartman na razgovor. Kada sam ušao pustio mi je golove u Zvezdinom dresu protiv Spartaka i Voždovca. I još me pita, 'Da ne poznaješ slučajno ovog igrača, da ga dovedemo?' I posle mi kaže, 'Ovo nisi ti, vidiš li kakvu želju ima ovaj momak?' Hteo sam da zaplačem u tom trenutku...“

I još jednom se ozbiljno crtalo gostu MOZZART Sporta. Imao je idealnu situaciju, ali nije mogao da odoli čarima slatkog lisabonskog života.
„Bio je to period kada je Mitroglu bio u lošoj formi, Himenez je bio povređen. A ja počeo da dajem golove za B tim. Tada se desila moja najbolja nedelja što se tiče treninga u Benfiki... Šta god da pokušam, uspeva mi. Dajem golove levom, dajem golove desnom, lobujem Edersona. Sve što šutnem - ulazi u mrežu. Probacujem loptu kroz noge svima. U četvrtak, dva dana pre utakmice, trener me stavi s prvom ekipom na treningu. Mitroglu je bio nervozan, čujem psuje na grčkom. Delovalo je kao da ću da počnem. Priđe mi Rui Kosta posle treninga i kaže, 'Vidiš da možeš, to si ti, sve je u glavi. Ovakvog hoću da te vidim stalno'. Međutim, ja to veče izađem u grad. Ostanem posle ponoći, i oni me vide. Naravno, nisam bio ni među 18 igrača.“

Za Benfiku zna da je kriv, ali rane iz Crvene zvezde ga još peku. Dobio je šansu kao 16-godišnjak, ali klub kao da nije mogao ili nije smeo da istraje na njemu.
„Prerano sam otišao, nisam bio izgrađen kao igrač. Kada se podvuče crta šest meseci sam igrao standardno. Nekada sam igrao i levo krilo. Kao špic sam odigrao četiri utakmice i dao četiri gola. Posle sezone sa Lalatovićem kada sam se osećao dobro bio sam prvi koji je sklonjen na početku sledeće. Nisam igrao koliko sam zaslužio. Veoma mi je teško da pričam o tome.“

JOVARA PEKARA

U tom periodu počele su da kruže priče o nesportskim navikama Luke Jovića. Urbana legenda kaže da ga je jedan bivši trener Zvezde uhvatio u gluvo doba noći na Vračaru kako tamani picu.
„Nije me uhvatio pred ponoć kako jedem picu na Vračaru. Uhvatio me ispred pekare na Autokomandi, kada smo krenuli na trening, a Gavrić, Ristić i ja uzeli da jedemo. Tada je bivši trener prošao, otvorio prozor i počeo da viče: 'Jovara, pekara'.“

Iako je nekoliko puta ponavljao da ne želi da priča o tome crne uspomene iz tog perioda su mu bila stalno na vrhu jezika. Pokušavao je da ih izbegne. Nije mogao.
„Kod Lalatovića sam osećao podršku, on je bio spreman da zalegne za nas jer je i sam bio Zvezdino dete. Posle je došao novi trener, oslanjao se na starije igrače. Baš mi je bilo teško. Sećam se onog derbija koji smo dobili sa 3:1. Sve je bilo rešeno, zagrevamo se Skimić i ja s jedne, i Božinov i Šaponjić s druge strane. I u 85. minutu ulaze Sikimić i Božinov... Došao sam kući i plakao celo veče. Nisam mogao da prebolim to.“

Sve je to prošlost. Možda ružna, ali, ipak prošlost. Pogled u budućnost kaže da je Srbija dobila centarfora za narednih deset godina i da samo unikati mogu da pogađaju u seriji u Bundesligi sa 20 godina. Oprezan je Jović kada počnu hvalospevi na njegov račun.
„Ja sam imao problem u Zvezdi kada me je Terza proglasio srpskim Falkaom. On je hteo najbolje, ali ljudi su rezonovali da kada god izađem na teren moram da postignem dva gola. Sad sam stariji i iskusniji i nemam problem sa tim. Ali poušavam da budem odmeren.“

NAROD JE SKEPTIČAN, ALI MOŽEMO DALEKO U RUSIJI

Jović je prošao dva Krstajićeva filtera. Biće jedan od igrača koji će danas u Staroj Pazovi početi pripreme za Mundijal. Mnogi veruju da je on jedan od sigurnih putnika za Rusiju i da bi mogao da bude naše tajno oružuje.
„Srbija može da bude iznenađenje. Možemo da doguramo daleko. To niko ne očekuje od nas, a imamo veoma dobar tim. Protiv Brazila igramo u Moskvi, na stadionu koji sam otvorio golom protiv Spartaka. Ako zaigram protiv Brazila, to bi bila bajka. Međutim, da se ne lažemo, protiv Kostarike je meč odluke.“

Tokom odmora u Srbiji i Republici Srpskoj osetio je glas naroda.
„Iskreno, ljudi su skeptični. Ne očekuje se neki rezultat. To treba da nam bude dodatni motiv.“

Jović nije praktično deo novozelandske generacije, ali suštinski jeste. Uvek je igrao sa starijima. Voli što je Krstajić podmladio spisak i dao ruku poverenja novim snagama.
„Za nas je bitno psihički što smo dobili poziv. To nam je motiv više da budemo još bolji. Osećamo da treba da budemo vođe tima u jednom trenutku.“

Imao je posla u mlađim selekcijama sa igračima koji trenutno predstavljaju ale u svetskom fudbalu. Možda je vreme za novu rundu. Na najviše mogućem nivou.
„Uvek se setim utakmice s Hrvatskom u Staroj Pazovi. Pobedili smo sa 4:1, Šaponjić i ja smo dali po dva komada. A na njihovoj strani Vlašić, Ćorić, Balić. S Banetom Nikolićem u omladinskoj selekciji smo imali jedan poraz od Francuske. Sećate se, Mbape nam je dao gol i odvojio nas od Svetskog prvenstva. Tu su još bili Diop iz Tuluza, Agustin iz PSŽ, Ernandez iz Reala...“

VIDEO: ODBROJAVANJE DO MUNDIJALA

Biće Luka Jović tražena roba na letnjoj pijaci. Pod ugovorom je s Benfikom, ali Ajntraht ima pravo da ga otkupi.
„Ja sam za to da ostanem. U Nemačkoj se sve zasniva na radu i disciplini, tako da su njima potrebni nešto potkovaniji igrači jer tada dolazi do kompaktnosti. Frankfurt je prava sredina za Mijata (Mijat Gaćinović, prim. aut.), Rebu (Ante Rebić, prim. aut.) i mene. Voleo bih da ostanemo zajedno.“

VOLEO BIH DA OSTANEM U FRANKFURTU

Svestan je da je za mnoge iznenađenje njegov brzopotezni razvoj u Bundesligi. Malo ko je verovao da može toliko da odskoči posle Benfike.
„Možda bih i verovao pre tri godine, kad sam bio u Zvezdi. Ali prošle godine niko nije verovao da mogu da igram u Bundesligi. Ja nikada nisam sumnjao u kvalitet, ali potrebno je i mnogo sreće u našem poslu. Meni se sad poklopilo.“

Verovatno bi Jović bi još učinkovitiji da poslednjih meseci nije imao problem s povredom.
„Imam problem s patelom. Tu ne postoji terapija. Nekome prestane posle dva meseca bol, nekome traje kraće, nekome duže... Nije strašno, nisu oštećeni ligamenti, ali dobio sam udarac. Mogu da vam otkrijem i da sam saznao da sam medicinski fenomen, a-ha-ha... U 90 odsto slučajeva ta patela je iz jednog dela, a kod mene je iz dva. I onda mi se upalio taj deo između. Sećam se kad smo igrali protiv Herte da nisam mogao da promenim pravac.“

Luka je, inače, bio naš gost u društvu Mijata Gaćinovića, takođe fudbalera Ajntrahta, i još jednog od fudbalera koje je selektor Mladen Krstjić uvrstio na kraći spisak reprezentacije za Svetsko prvenstvo. Intervju s Mijatom moći ćete da čitate, gledate i slušate narednih dana na stranicama našeg portala. 

Foto: STAR SPORT; Reuters/Action Images