INTERVJU – Fudbal života Dušana Tadića: U Engleskoj je fajt, u Holandiji svi razumeju igru

Očekivali su mnogi Bajernovo iživljavanje. Još kad je posle nekoliko minuta igre Arjen Roben poslao onu savršenu loptu u trepavicu Matsa Humelsa? Šetnja kroz park za Bavarce. Ali kako su minuti prolazili, tako su napadi domaćih postajali sve jaloviji. Ne samo zato što je odbrana Ajaksa odoleva, već zato što je vrtić iz Amsterdama sve dalje gurao rivala od svog gola. Kad se na kraju podvlačila crta, ostao je utisak da su gosti iz Holandije ostali bez dva boda, ne da su osvojili jedan. Ajaks je ponovo opčinio Evropu, a u žarištu tog bljeska jedno ime se posebno izdvaja. Dušan Tadić je bio asistent za izjednačujući gol, promašio je istina idealnu šansu za pun preokret, ali promašili su i njegovi saigrači barem četiri prilike koje im je servirao kao na tacni. Džošui Kimihu vadio je dušu na pamuk i primorao nas da odvojimo vreme i raspitamo se o nekim novim momentima u Amsterdamu.

Jer nije bilo malo onih koji su Tadićev povratak u Holandiju iz Premijer lige okarakterisali kao korak nazad, iako sa Ajaksom igra Ligu šampiona, dok se u Sautemptonu borio za opstanak. Tadić u kratkom intervjuu za MOZZART ističe da on sam ni u jednom trenutku nije imao sumnje.
“Znao sam odmah da nije korak unazad, pošto je Ajaks jedan od najvećih klubova na svetu i jedan od mojih omiljenih klubova iz detinjstva. Kad sam dobio ponudu nisam razmišljao uopšte – odmah sam znao da je to ono što želim i jako sam srećan što sam deo ovako velikog kluba“.

Ta sreća se i vidi na terenu. Tokom poslednje sezone na Sent Meriz stadionu nismo ga često gledali nasmejanog. Dres Kopljanika kao da ga je vratio u detinjstvo. Izgleda ponekad kao dečak koji se ponovo igra fudbala, a baš to je ono što 29-godišnjeg ofanzivca odvaja od ostalih fudbalera. Sve je leglo na svoje. Da li zbog druge zemlje, druge lige, drugačije uloge u timu nije ni toliko bitno. Ono što jeste bitno...
“Uživam u svakom smislu te reči. I na i van terena. Igramo totalni fudbal, dominaciju i konstantni presing i sve mi to odgovara. Sve se poklopilo. Kad je recimo liga u pitanju – ovde svi znaju fudbal i razumeju ga. U Engleskoj je više fajt i onda ako se uradi nešto individualno to je to. Ovde te saigrači konstantno traže, dobijaš mnogo upotrebljivih lopti, nema dugih, nema preskakanja terena“, svedoči. Tadić.

Ne samo zbog toga, ali subjektivan utisak je da Tadić igra fudbal života?
“Mislim da je tako. Ali i to je sve zahvaljujući ekipi i stilu koji gajimo. Odgovara mi i dozvoljava da dođem još više do izražaja“.

Protiv Bajerna taj smisao za igru se jasno video. Nije Ajaks do boda došao zato što se odbranio. Ne, Ajaks je napadao. Bajern je taj koji se provukao. A Dušan Tadić je ugrozio mesto Aleksandra Mitrovića u startnih 11 reprezentacije Srbije?
“A-ha-ha. Ne mora on da brine za to. Mitar je neprikosnoven i jako sam srećan zbog njega kako se razvija. Poseduje veliki kvalitet, ali i veliku radnu etiku to je i razlog zašto je sve bolji i bolji kako vreme prolazi“, smeje se Tadić.

Govorimo naravno o tome što je na Alijanc Areni Tadić bio najistureniji Ajaksov igrač. Izvlačio se naravno na krilo, ali imali smo jedinstvenu priliku da ga vidimo u ulozi lažne devetke. I dobro se snašao.
“Bio sam lažna devetka, ali sam lutao svuda, imao sam slobodu da idem gde hoću. Volim kad imam slobodu u igri i kad mogu da improvizujem i krećem se svuda. Mislim da sam tad najopasniji“.

I zaista, ne odgovara svakome isti stil igre. Ovaj Ajaksov je pedantno spravljen. Nimalo slučajan. Jer samo iz ovako napadačke igre mogu da niknu talenti koji će kroz koju godinu – ako ne i kroz nekoliko meseci – klubu doneti na desetine, možda i stotine miliona evra. Tadićeva uloga u drugom mandatu u Erediviziji biće između ostalog i da usmeri sve te nebrušene bisere kakvi su De Liht, Mazraui, Van de Bek... Teško ih je sve i pobrojati. Podseća možda malo ova Ajaksova generacija podseća i na onu Monakovu sa Mbapeom, Lemarom, Mendijem... Mada se ne dešava baš svake sezone da tako mlad tim može da se, kao Monako, progura do polufinala Lige šampiona.
“Ispunili smo jedan cilj ulaskom u Ligu šampiona, sad postavljamo nove ciljeve. Prvo hoćemo u narednu rundu, hoćemo naravno da budemo prvaci u Holandiji. Imamo dobar miks mlađih i iskusnijih igrača, samo moramo da radimo svaki dan na pobedničkom mentalitetu, da shvatimo da nema opuštanja ko god da je preko puta. Da shvatimo takođe da svi treba da se bori za ekipu, da donosimo odluke za ekipu. I onda će da iskoči neki kvalitet svakog od nas, pa će opet tim da profitira“.

Istina, Monako se, evo, dve sezone posle plasmana u polufinale i nekoliko meseci nakon što je za više od 500.000.000 evra pustila kompletnu tu generaciju, nalazi pri dnu tabele u Francuskoj Ligi 1, a već mesecima se najavljuje i da Ajaks sprema rasprodaju bisera.
“Normalno je u fudbalu. Neki igrači odu, neki dođu, bitno je samo da se nađe adekvatna zamena, a ovde u Ajaksu stvarno ima mnogo talenata. I bitno je to što klub želi da ulaže i da pravi veliki Ajaks“.

Možda iz svega toga izađe i neki benefit za reprezentaciju Holandije? Već dugo ne liče na onu narandžastu kaznenu ekspediciju.
“Mislim da jeste ovo najava povratka holandskog fudbala. Dve ekipe u Ligi šampiona. I reprezentacija će se od toga profitirati“.

A kad je srpska reprezentacija u pitanju?
“Očekujem dve pobede iz ove dve naredne utakmice. Nneće biti lako ali Srbija mora da pobeđuje“, završio je Tadić.

Neka tako bude.

Foto: Action images