Intere, da li te je makar malo sramota?

Prelazak Filipea Kutinja iz Liverpula u Barselonu je transfer koji će obeležiti zimski prelazni rok. Brazilac je otišao sa Enfilda kao drugi najskuplji igrač u istoriji fudbala, a Liverpulu kao uteha ostaje da je sa veštim driblerom napravio najbolji poslovni potez u istoriji prelaznih rokova.

Redsi su na Kutinju zaradili više od 12 puta, s obzirom da su ga Interu u januaru 2013. platili samo 13.000.000 evra, a prodali su ga za 160.000.000 evra, ako se ostvare svi bonusi. U Liverpul je došao kao talentovan fudbaler, a odlazi kao superzvezda. Što postavlja pitanje: kako u Interu nisu umeli bolje da procene kvalitet Kutinja?

Verovatno je da Brazilac iz Intera nikada ne bi otišao za ovoliki novac da je ostao. Niti bi Inter imao finansijski kapacitet da ovoliko diže cenu kao Liverpul, čak i da je Kutinjo stasao na Meaci u igrača u kakvog je na Enfildu. A opet, Mauro Ikardi može lako da ode za 100.000.000 evra i više, što je znak da Inter i dalje može da prodaje skupo.

Činjenica je da je Inter opet ispustio ogroman kapital koji mu je bio u rukama. Doveo je Kutinja za manje od 4.000.000 evra, zaradio na njegovoj prodaji, ali ni približno kao što je to sada uradio Liverpul. Istina je da u Interu nikada previše nisu verovali u Kutinja. Od pet godina koliko je bio pod ugovorom sa Nerazurima, dve je proveo na pozajmici u Vasku, a pola sezone u Espanjolu. Samo jednu sezonu je odradio od početka do kraja u milanskom klubu. Dovoljan dokaz koliko su mu verovali iako je polugodišnja pozajmica u Espanjolu pokazala da na njega mora ozbiljno da se računa. To je Inter...

Dok svet bruji o brutalnim ciframa Kutinjovog transfera, simboličan delić kolača ide i Nerazurima. Čisto da ih podseti šta su izgubili.... Interu pripada 1,5 odsto od Kutinjovog transfera iz Barselone, što je u prevodu 2.400.000 evra. Primera radi, 4.000.000 evra od transfera idu i Kutinjovom prvom klubu - Vasko da Gami.

Promašaj sa Kutinjom nije izolovan slučaj u moru Interovih loših procena i poteza na fudbalskoj pijaci. Štaviše, ovo je samo nastavak crne spirale zbog koje je Inter često u Italiji predmet podsmeha. Mi smo se setili osam Interovih velikih promašaja, a verovatno ih ima još, možete da ih dopišete u komentarima.

Denis Bergkamp (1993-1995)

Interovu crnu seriju otvaramo sa holandskim velemajstorom Denisom Bergkampom. Došao je kao velika zvezda iz Ajaksa 1993 u paketu sa zemljakom Jonkom i zbog Intera i tada najbolje lige sveta odbio Real Madrid. Prva sezona je bila korektna, čak je bio i prvi strelac takmičenja na pohodu do pehara Kupa UEFA. Zato je u drugoj bio kolateralna šteta Interove loše politike, promena trenera i atmosfere oko kluba koja se stvorila kada je klub prelazio u ruke Masima Moratija.

Italijani nisu imali milosti prema Bergkampu. U drugoj sezoni je dao samo pet golova, a jedan medij je pogrdnu nagradu „Magarac nedelje“ koju je dodeljivao u to vreme, preimenovao u „Bergkamp nedelje“. Inter je odlučio da umesto njega dovede Mauricija Ganca. Prodao je Letećeg Holanđanina u Arsenal, a ostalo je istorija... Inter je godinama bio ukleti klub, Bergkamp je ispisao istoriju Premijer lige i Arsenala.

Roberto Karlos (1995-1996)

Jedan od najboljih levih bekova u istoriji fudbala je došao u Inter kao mlada zvezda iz Palmeirasa i odbio je transfer u Aston Vilu. Postigao je evrogol protiv Vićence na početku karijere u Interu, nagovestio kakav dinamit ima u nozi, a onda je trener Roj Hodžson zahtevao da Brazilac igra u napadu?!

Roberto Karlos se protivio tome uz obrazloženje da je bek i da će mu promena pozicije ugroziti reprezentativni status. Predsednik Morati je stao na stranu trenera i Karlos je prodat Real Madridu sa kojim je osvojio sve što se može osvojiti. Više puta! Postao je jedan od najboljih fudbalera sveta, a Inter je u tom periodu izmenio nekoliko tragičnih likova kraj leve aut linije (o nekima od njih u nastavku teksta) i nije osvojio skoro ništa.

Andrea Pirlo (1998-2001)

Da li je neko u Interu tog dana bio pod dejstvom alkohola ili opijata kada je rešio da trampi Andreu Pirla za Andreasa Guljeminpjetra, nikada nije potvrđeno. Sumnjamo da jeste, jer ovaj potez nosi etiketu jednog od najglupljih u istoriji fudbalskog tržišta.

Pirlo je bio mlada Interova nada u koju nisu verovali. Slali su ga na pozajmice u Brešu i Ređinu, bili su „slepi kod očiju“ i kupovali na tuce lošijih igrača od Pirla, a imali su dragulj pod nosom. Onda je došao Ektor Kuper i tražio da mu dovedu prosečnog argentinskog vezistu Andreasa Guljeminpjetra iz Milana. Popularni Guli u Milanu nkada nije bio bitan igrač, ali se Kuperu dopadao. Neko od genijalaca iz Interove uprave je došao na ideju da ponudi Pirla u zamenu za trenerovu želju. A Adrijano Galijani je verovatno morao prvo sam sebe da uštine kada je čuo, pa tek onda da oberučke prihvati jednog od tada najvećih talenata italijanskog fudbala.

Inter je u toj trampi dobio i 5.500.000.000 tadašnjih lira, što je u današnjem prevodu oko 3.000.000 evra. Baš se ovajdio... Guli je u Interu trajao koliko i Kuper, nije osvojio ništa i kasnije je nestao u bespućima argentinskih pampa...

Pirla je Anćeloti u Milanu prekomandovao iz „trekvartiste“ u „ređistu“, stvorio jednog od najboljih plemejkera svih vremena i srce Milana koji je godinama mleo rivale i nizao trofeje. Pirlo je postao legenda italijanskog fudbala sa dve Lige šampiona, titulom svetskog prvaka, nekoliko domaćih i inostranih trofeja.

Klarens Sedorf (2000-2002)

Klarens Sedorf je imao samo 24 godine kada je došao iz Real Madrida u Inter. Već je imao dve osvojene Lige šampiona sa dva različlita kluba. Čak i iskustvo igranja u Italiji u dresu Sampdorije, što ga je činilo idealnim gazdom za vezni red Intera u narednih nekoliko godina. Plaćen je 50.000.000.000 lira što je tada bio prilično veliki novac.

Pošto je Inter u famoznom poslednjem kolu izgubio titulu na Olimpiku zvog greške Vratislava Greška, Ektor Kuper je rekao upravi kluba da mu se Sedorf ne uklapa u 4-4-2, ali i da mu je potreban levi bek umesto „grešnika“ Greška. Kao i godinu dana ranije, Interovi čelnici su pozvali Adrijana Galijanija, verovatno uvereni u nameri da će ovaj put oni njega nasamariti u trampi. Ponudili su Sedorfa za Frančeska Koka?! Galijani je tada verovatno tražio od nekog drugog da ga jače uštine, jer nije mogao da veruje šta opet čuje. Posao je zaključen ekspresno. Koko je bio Milanovo dete planirano da nasledi Paola Maldinija. Momak koji je imao neke talente, ali ne i ozbiljan stav da bude profesionalni fudbaler. Dete iz bogate porodice je na fudbal gledao kao na hobi i samo deo zanimljivog života koji je vodio. On je dominirao van terena.

Njegove žurke su urbana legenda Milana, Sodoma i Gomora sa lepoticama svih rasa i klasa. Kroz njegov krevet su prošle neke od najpoznatijih šou-biznis devojaka. Raskalašan život nije trpeo zbog fudbala. Pre dolaska u Inter je već bio na pozajmici u Barseloni što je bio znak da Milan gleda kako da ga se reši. U Interu je bio standardan samo prvu sezonu,  u druge dve je sakupio ukupno pet utakmica, uglavnom je odsustvovao zbog povreda. A one su dolazile od nedostataka treninga i nesportskog života. Završio je karijeru u 29. godini i posvetio se uživanju u životu, učestvovao je i u rijaliti programima... U Interu nije osvojio ništa.

Na drugoj strani, Kalrens Sedorf je kompletirao Milanovo sveto trojstvo u veznom redu sa Pirlom i Gatuzom i u narednih desetak godina bio motor tima koji je osvojio pregršt trofeja. Bio je deo jedne od najpoznatijih fudbalskih dinastija. Pride je postigao onaj magični gol u 90. minutu za pobedu od 3:2 (od 0:2) u derbiju protiv Intera. Dovoljno? Inter je godinama kasnije u neverici gledao šta Pirlo i Sedorf rade u Milanu i verovatno negde u klubu stoji tabla sa striktnom porukom da nikome više ne pada na pamet da pravi trampe sa Milanom. 

Robi Kin (2000)

Početkom veka, Inter je imao ambiciozan projekat sa Marčelom Lipijem na klupi i gomilom Moratijevih para kojima je gazda Intera rešio da skine prokletstvo sa kluba. Srušio je svetske rekorde za transfere Ronalda i Vijerija, ali želeo je i najbolje mlade igrače. Lipi je rekao da u tom trenutku od Robija Kina iz Koventrija nema boljeg mladog napadača u Evopi i Morati je iskeširao 13.000.000 funti za talentovanog Irca.

Osim Vijerija i Ronalda, Inter je u tom trenutku imao u napadu i Zamorana, Rekobu i Hakana Šukura! Kin je došao u konkurenciju aždaja i debitovao u onom šokantnom ispadanju u kvalifikacijama za Ligu šampiona od malo poznatog Helsinborga. Lipi je ubrzo smenjen, došao je novi trener Tardeli i posle samo šest meseci vratio Kina na Ostrvo. Na pozajmicu u Lids koji ga je ubrzo otkupio za 12.000.000 funti, a Irac je postao jedan od najboljih napadača Premijer lige sjajnim igrama u Lidsu i Totenhemu. Kin je za Inter odigrao 14 utakmica i postigao tri gola

Adrijan Mutu (2000)

Nešto manje od godinu dana pre Kinovog dolaska, Inter je u rukama imao još jedan dragulj evropskog fudbala. Krajem veka su počele da kruže priče da se u Rumuniji pojavilo čudo od napadača i nešto najtalentovanije što je rumunski fudbal video još od Georgea Hadžija. Inter je odmah regaovao na nagovor Mirčee Lučeskua i u novemeru 1999. kaparisao talentovanog Adrijana Mutua iz Dinama.

Došao je na polusezoni i već u prvom meču posle devet minuta na terenu postigao gol u pobedi od 3:2 nad Milanom. Ipak, i on je poput kasnije Kina imao strašnu konkurenciju u vidu Ronalda, Vijerija, Zamorana i Rekobe. Bio je mlad i Inter ga se odrekao posle samo jedne polusezone.

Otišao je na pozajmicu u Veronu koja ga je otkupila, a potom prodala Parmi gde je Mutu eksplodriao. Posle samo godinu dana ga je za velike pare kupio Abramovičev Čelsi gde je malo preterao sa šmrkanjem, da bi se potom vratio u Italiju i igrama u Juventusu i pogotovo u Fjorentini postao jedan od najboljih igrača Serije A. Mutu je u Interu odigrao 14 utakmica i dao dva gola.

Fabio Kanavaro (2002-2004)

Još jedna trampa zbog koje bi Inter trebalo da prestane da razmišlja o razmeni igrača sa direktnim rivalima. Sramota je... Nije im bilo dovoljno bilo što su se opekli sa Pirlom i Sedorfom, ništa nisu naučili i onda su častili i Juventus jednim od najboljih defanzivaca planete – Fabijom Kanavarom.

On je godinama bio sama elita među svetskim štoperima i kada je Parma upala u finansijsku krizu, Inter ga je doveo kao kapitena kluba i reprezentacije. Trebalo je da bude stub odbrane Nerazura koji su sezonu pre njegovog odlaska zahvaljujući smešnoj defanzivnoj liniji izgubili Skudeto u poslednjem kolu. I bio je!U prvoj sezoni kada je Inter došao do polufinala Lige šampiona i opet završio kao drugi iza Juventusa u prvenstvu. A onda su usledili problemi sa povredama. Igrao je povređen, Alberto Zakeroni ga je terao da igra beka što mu nikako nije odgovaralo i Kanavaro je počeo da izgleda loše u lošem timu i lošoj igri Intera.

Juventusov transfer guru Lućano Mođi je znao kakav je Kanavaro igrač i da bi Staroj dami legao savršeno. Šest meseci je zvao Kanavara preko raznih posrednika i pokušavao da ga ubedi. A onda je kao kec na desetku došao „pametnjaković“ Roberto Manćini na kormilo Intera. Kanavaro je rekao Manćiniju na pripremama da neće trenirati dok potpuno ne zaleči koleno zbog čega se Manćo naljutio i rekao upravi kluba da Kanavara treba prodati i da mu takvi igrači nisu potrebni. Signal koji je čekao mafiozo Mođi!

Iskoristio je Mina Rajolu da dobije Kanavarov pristanak. A onda je iskoristio drugog menadžera - Paka Kasala. Reč je o urugvajskom agentu koji je u Interu zastupao Alvara Rekobu, a u Juventusu trećeg golmana, takođe Urugvajca Fabijana Karinija. Zbog dobrih odnosa, u jeku priča o Rekobinom novom ugovoru, Inter je pristao da trampi Fabija Kanavara za Fabijana Karinija! Dao je kapitena italijanske reprezentacije i jednog od najboljih štopera sveta za golmana koji mu uopšte nije bio potreban pored Tolda?! Kapelo je kasnije rekao da nije mogao da veruje kakvog je igrača dobio u Juventusu i da je Kanavaro iz Intera došao sa „raspadnutim“ kolenom kojem je trebalo vremena da se zaleči. Kad su ga zalečili, Kanavaro je postao stub odbrane i kasnije najbolji igrač sveta! Karini je za Inter branio ne četiri utakmice u naredne tri godine...

Leonardo Bonući (2006-2007)

Roberto Manćini je 2004. godine oterao Fabija Kanavara iz Intera, a tri godine kasnije i Leonarda Bonućija! Sadašnji kapiten Milana je u Inter došao kao talentovani tinejdžer, osvojio sa mladim timom prvenstvo Italije i debitovao u prvom timu kao 18-godišnjak u poslednjem kolu prvenstva. Istina, Manćini je tada imao Samuela, Materacija, Kivua, Burdiza... Isto tako verovao je i da je „kolumbijski Tajson“ Rivas čudo od štopera, da bi se brzo pokazao kao promašaj.

Bonući je posle godinu dana u prvom timu, te ponekog minuta u kupu Italije i na prijateljskim utakmicama, pozajmljen drugoligašu Trevizu. A potom i podat za 500 evra! Da, dobro ste pročitali, ne fali nijedna nula. To je obeštećenje koje je Inter dobio od Treviza za Bonućija. Preko Treviza, Pize, Đenove i Barija, Bonući je došao do Juventusa gde je postao formirao trijumvirat ispred Bufona sa Kjelinijem i Barzaljijem, postao oslonac reprezentacije Italije i jedan od najboljih štopera sveta. Sa Starom damom je osvojio šest uzastopnih titula prvaka Italije pre nego što je prešao u Milan.

Navijačima Intera jedina uteha za to što su ga propustili može da bude sada dok ga gledaju kako se muči sa Milanom...

Sećate li se vi nekog Interovog promašaja koji je zablistao u drugom klubu?

(FOTO: Action images)