Inspirativna priča Vukadina Vukadinovića: Bez bubrega do Sparte

Teško da bi i najveći ljubitelji fudbala u Srbiji znali o kome se radi da su prošlog leta čuli ime Vukadina Vukadinovića. U stvari, verovatno da ga ni sada ne zaustavljaju po ulici tražeći autograme. Ali kad dođe vreme da se svedu računi, Vukadinović će imati čime da se podiči. Moći će da kaže da je kao golobradi mladić napustio Srbiju, jedva da je omirisao i drugu ovdašnju ligu, te da je uspeo da se izbori sa svim nedaćama i kao 26-godišnjak sam sebi daruje potpis sa najvećim češkim klubom Spartom iz Praga.

Samo po sebi dovoljno je kao izvor ponosa. Ali to je samo deo priče. Onaj najlepši, iako se Vukadinović sigurno nada da nije vrhunac. Međutim, ono što ceo njegov životni opus čini izuzetnim je što je sve to uspeo sa samo jednim bubregom. Onaj drugi izgubio je kao pravi fudbalski gladijator - na terenu. I sve je izdržao, iako mu je i život visio o koncu.

Pravi Spartanac!

Jasan vam je, dakle, povod za ovaj intervju. Svi mi volimo dobru inspirativnu priču sa mesta na kome je niste ni tražili. Kao što ni srpski klubovi te 2009. nisu tražili dobrog igrača u Hajduku sa Liona.
"Ma ja drugu utakmicu jedva da sam video na nekoliko utakmica. Ja sam cepao za omladince. Nismo čak igrali ni onu najjaču sa Zvezdom i Partizanom, nego prvu beogradsku... Dobro sam odigrao, dao nekih 16 golova, prebacili su me u prvi tim, a onda posle pet ili šest utakmica preko Bobija Popovića stigne poziv da odem na probu u Taborsko, češkog druoligaša. Tako je sve krenulo. Iz Srbije nisam ni imao neke ponude", kaže Vukadinović na početku razgovora za MOZZART Sport.

Kreću onda oni standardni problemi sa aklimatizacijom, nepoznavanjem jezika, ali brzo je Vukadinović sve to prebrodio. Ni ne sanjajući da su svi ti problemi ništavni naspram onih koji su ga sačekali kad se dokopao prve lige i Jabloneca.
"Na jednoj utakmici sam izgubio bubreg. Udarac laktom između kuka i rebra. Žargonski, skinuo me je. Dve i po godine nisam šutnuo loptu. Jedva sam živu glavu izvukao. Tri operacije sam imao, zakomplikovalo se tu nešto, unutrašnja krvarenja... Baš je problem bio".

I sve je probleme Vukadinović pobedio. Kako sada izgleda život jednog sportskog profesionalca sa jednim bubregom?
"Sve OK. Sa jednim se bubregom normalno živi, samo moram da vodim račune. Napravili su mi još u Jablonecu te posebne termomajice koje idu ispod dresova. Ove moje imaju zaštite ispod rebara, sve oko leđa. Šta ćeš, ja sam takav - žgoljav. Da sam imao više masti verovatno ne bi ovako prošao. Sad imam te kostobrane oko celih leđa, puni sunđeri. Isprva sam imao redovne kontrole na svakih pola godine. Sada više ne. Evo, prošao sam i preglede u Sparti, tri sata su trajali na privatnoj klinici. Sve je kako treba", prepričava nam Vukadinović.

Hajmo ipak na lepše teme. Kad se u Srbiji kaže Češka mnogi pomisle na hokej i ne preterano kvalitetan fudbal. Istina je ipak da su nas, kao i skoro svi drugi uostalom, Česi dobrano prešišali kad je klupski fudbal u pitanju.
"Znam da se ni sad ne prati, ali u Češkoj se igra ozbiljan fudbal. Čak i u drugoj ligi. Ima novca, ulaže se. Nemaju oni talenat od Boga kao mi Balkanci, ali sve vrate radom. Uslovi za rad su na visokom nivou, fizički su svi spremni. Kvalitetnija je liga sigurno od naše. Zapadni je to sistem. Nema ni favorizovanja velikih klubova. Možda neki faulić, ali ništa više od toga. Najbitnije, evo ja sam ovde već deveta sezona, doživeo sam da mi plata zakasni možda ako pada za vikend i to je to".

A od sledeće seozne, očekuje Vukadinović, sve će biti još bolje. Pisali smo već, to što je Sparta za dvogodišnji ugovor Andrei Stramaćoniju dala 3.000.000 evra - i plus mu obezbedila stručni štab od sedam ljudi - jasno govori o tome koliko su Česi odmakli.
"Imate Spartu, koja je najtrofejniji klub u Češkoj, najpopularniji, pa se iako su ove sezone bili tek treći najviše o Sparti i piše. Tu je Viktorija Plzenj, gledali smo ih svih ovih godina i u Ligi šampiona i u Ligi Evrope. Sad je prvak Slavija, koja je imala neke finansijske probleme, ali su tu sad Kinezi ušli sa novcem i to je sad mnogo bogato. Pa sad se pisalo da hoće da dovedu i Nestorovskog iz Palerma i Džonatana Bijabijanija iz Intera. Ako hoćeš takve igrače - moraš da se otvoriš. Pritom su ove sezone ispali Pribram i Hradec, a ušli Banjik Ostrava i Sigma Olomuc koji su ovde veliki klubovi. A na sve to - sledeće sezone prvak direktno ide u grupu Lige šampiona. Biće kidanje. Ljudi ne znaju, ali ovo je nebo i zemlja u odnosu na nas. Spartak, Plzenj, Slavija... Tu su plate na nivou Bundeslige. Naravno, ako izuzmeš ove najveće tipa Bajern, Borusija, Šalke... Ali već od šestog mesta - to je to", pojašnjava Vukadinović, kome i mlađi brat Miljan igra u Češkoj, ali za Mladu Boleslav.

Ipak, ne sa toliko uspeha kao stariji brat. Mada bi ovog leta mogao da pređe u Zlin, koji se izborio za Ligu Evrope. Baš u Zlinu eksplodirao je i Vukadin, pa se pominjala i mogućnost da zaigra za reprezentaciju Češke.             
"To je bila ideja sportskog direktora Zlina, ali mislim da sam imao tada pasoš - da bi zaista dobio poziv bar za neku prijateljsku. U jesenjoj polusezoni bio sam proglašen za najboljeg fudbalera. I sad imam obećanje da će taj pasoš završiti. Već sam i dugo ovde".

Očigledno je dakle da se Vukadinoviću dopada u Češkoj. Ali mora da je za sve to vreme uhvatio i neki problem zbog kojeg Česi ipak nisu u vrhu evropskog fudbala.
"Fiksirani su. Veruju samo Česima. To su jedni te isti treneri koji se vrte godinama. Imaju tu staru češku školu, kondiciju znaju da spremaju, ali čini mi se da, sem Vrbe iz Plzenja, zaostaju na evropskoj sceni. Možda su zato u Sparti i krenuli ovim putem i doveli Stramaćonija. Zna se da su Italijani taktički verovatno i najjači u Evropi".

Da li je baš Stramaćoni uticao i na odluku srpskog krila da dođe u Spartu iako se pisalo i o interesovanju šampionske ekipe Slavije.
"Jeste uticalo, ali nije samo to. Kad me je zvao i kad sam video da me želi, onda sam shvatio da nisam tamo slučajno. Neću da idem u Spartu da sedim na klupi. Ali nije to bio jedini razlog. Želeo sam da probam nešto novo, a Sparta je ovde ipak najveća. Pritom je imala tu lošu sezonu i sad može da bude samo bolje", optimista je Vukadin Vukadinović,  čovek koji je od beogradskog Hajduka, preko bolničke postelje u kojoj se borio za život dospeo do jednog od najvećih klubova istočne Evrope.

Kapa dole.

(FOTO: sparta.cz)