Hajde da razgovaramo o Partizanovoj odbrani

Nema elegancije kakva je krasila Blagoja Paunovića. Nema stamenosti Branka Rašovića. Ni prefinjenosti u izvedbi Velibora Vasovića. Prodora za koje će stari reći da je mogao da ih izvede samo Fahrudin Jusufi. Čvrstine u liku ne toliko spretnog, ali publici za srce priraslog Bajra Župića. Nema prekog pogleda Slobodana Rojevića koga se protivnici uplaše samo kad mu vide brkove. Nema Budimira Vujačića da se pohvali kako niko ne može da ga prođe. Ne igra više Zoran Bata Mirković, niti se neko pored njega naigrao. Nije tu ni Mladen Krstajić da pomeri ekipu napred i započne akciju stilom veziste. Nema Tariba Vesta da skoči i odnese i rivale i busen trave. Odavno nema ni Nenada Đurđevića da kiflom iz slobodnjaka reši neku važnu utakmicu.

Ali...

Partizanov peh za finale kupa: Miletić propušta borbu za trofej

Kao što njih više nema na terenu, tako ne bi smelo da bude dileme kod navijača Partizana da (li) odbrana aktuelnog tima zaslužuje, ako ništa drugo, ono bar poštovanje. Nije (još), i verovatno pojedinačno nikad neće biti, na nivou klupskih asova, nije (još) ništa osvojila, međutim, nije ni izneverila očekivanja ljudi koju su je napravili ovakvom kakva sad jeste. Podaci pokazuju: najbolja je u srpskom fudbalu. Kakvom-takvom.

Možda navijači crno-belih ponekad previše traže. Idealizuju. Teže savršenstvu. Možda i ne umeju da cene pojedince. Samo, ovima što sad nose crno-beli dres u odbrani moraju da se poklone makar jednako kao Urošu Đurđeviću i Leonardu da Silvi Sozi. Da nije bilo „zatezanja“ poslednje linije teško da bi učinak napadačkog dvojca vredeo toliko danas. Štaviše, pre će biti da su Miroslav Vulićević, Nikola Milenković, Bojan Ostojić i Nemanja Miletić udarili dobru osnovu, na neki način „garantovali“ sigurnosti i omogućili kapitenu mlade reprezentacije Srbije i brazilskom krilu da budu ovako efikasni, da sa zbirno 47 golova dovedu ekipu u dobru poziciju da osvoji duplu krunu.

Konkretno, Partizanova odbrana kapitulirala je 22 puta za celu sezonu!

A odigrala je 41 utakmicu. Dosad.

Direktno odgovoran za takav učinak je – Marko Nikolić. Preuzeo je tim u igračkom rasulu, sa poremećenim odnosima u svlačionici, potresen ranom eliminacijom iz Evrope i shvatio da mora strpljivo da radi na ruševinama koje je ostavio Ivan Tomić. Ciglu po ciglu, kamen po kamen, slagao je povratnik u Humsku ono što ga je odlikovalo i u prethodnom mandatu, jasno stavljajući do znanja da želi najpre da se obezbedi, jer je pozadi, sa Sedrikom Goguom, projektovanim da bude nosilac odbrane, duvalo na sve strane. Nikolić je ostao veran zamislima da igra sa dva zadnja vezna i mada mu to i danas mnogi spočitavaju, uvereni da to nije ukorenjeno u Partizanovoj tradiciji, početkom avgusta, kad je preuzeo ekipu, to je bio jedini logičan način da zaustavi slobodni pad ekipe.

Onda je raskrstio sa nedisciplinovanim Goguom, ubrzo promenio golmana i posle odlaska Bojana Šaranova definitivno dao šansu Filipu Kljajiću, do sredine septembra čekao Miroslava Bogosavca, ali kad ga sadašnji levi bek Čukaričkog nije ubedio da je bolji od Nemanje Miletića, uvrstio je među startere novajliju iz Javora... Ako se tome doda da mu je Miroslav Vulićević još u Vojvodinu, pa i u prvom mandatu u Partizanu, bio čovek od poverenja, dobija se odgovor na pitanje kako je u takvom okruženju napredovao Bleki Milenković i zašto je odbrana crno-belih počela da liči na pristojnu.

Od one kojoj je Napredak lako dao dva komada u drugom kolu ili one koja je primila tri od Vojvodine baš na Nikolićevom debiju – ali to je bilo svega dva dana posle promocije, te nije bilo realno očekivati da odmah popravi Tomićevu štetu – postala je čvršća. Toliko čvrsta da je do danas na 21 takmčarskoj utakmici sačuvala mrežu mirnom. Nije to beznačajan podatak. Posebno dobija na vrednosti pri sumiranju učinka sa rivalima za trofeje. Na primer, ta Vojvodina, koja je vezala u čvor Goguu i Balažica 7. avgusta, na naredna četiri meča sa Parnim valjkom izgledala je kao usporeno vozilo. Nije dala nijedan gol! Dvaput u prvenstvu, dvaput u kupu. Pritom, u razmaku od samo 18 dana igrale su se tri utakmice crno-belih iz Beograda i crveno-belih i Novog Sada. Svaki put je mreža Partizana ostala netaknuta (1:0, 0:0, 1:0) i jedino što je u tim mečevima Voša imala kao zrelu priliku bio je pokušaj Nikole Trujića u prvom polufinalnom susretu kupa.

A onda Crvena zvezda. Ubedljivo najefikasniji tim lige ostao je potpuno inferioran u sudarima sa Partizanom. Jesenas u Humskoj imao je samo Ruizovu šansu  u 90. minutu, u martovskom derbiju pogodak Gelora Kange pošto je lopta napustila granice igrališta i Filip Kljajić skoro bez posla, da bi u nedavnom 154. derbiju Ričmond Boaći iskoristio jedinu priliku iz kategorije izglednih posle propusta Nemanje Miletića, koji je – podsećamo – derbi odigrao skoro bez greške.

Kad takav učinak ima protiv timova iz vrha tabele, onda nema problema sa ekipama koje, ruku na srce, i ne žele da napadaju favorita. Posebno ne na njegovom stadionu, gde je cilj uglavnom primiti što manje golova. Da je njen kvalitet prepoznat i van granica države, pokazala je Fjorentina kad je dala 5.100.000 evra i već završila transfer Nikole Milenkovića (a dečko igra kao da se tek sad bori za ugovor!), da bi Lans i Antalija zimus nudili primamljive ugovore Bojanu Ostojiću, te da se šuška kako bi Filip Kljajić sazrevanje među stativama mogao da naplati odlaskom u inostranstvo. Uostalom, primio je najmanje golova od svih kolega u ligi.

Sa Vulićevićem na desnom i Nemanjom Miletićem (setite se da je predstavljen kao fudbaler koji ima rezultate fizičkih testova na nivou Lige šampiona) na levom boku, Marko Nikolić i Partizan dobili su defanzivu koja navijačima uliva poverenje u okolnostima kakve vladaju u srpskom fudbalu. Koliko to vredi u Evropi teško je oceniti i nećemo saznati, jer ovaj kvartet neće igrati zajedno kvalifikacije, pošto se njegov bitan šraf – Milenković – 1. jula seli u Italiju.

Zato su odgovorni iz kluba pred izazovom da mu pronađu odgovarajuću zamenu (možda i dve, usled takmičenja na tri fronta) i blagovremeno tempiraju tajming rekomande talentovanog Strahinje Bošnjaka u prvi tim. Verovatno produže ugovore sa Vulićevićem (ističe na zimu) i Ostojićem (oročen do juna), jer su već uigrani, i omoguće Marku Nikoliću, uslovno rečeno, mirno leto. Bez prevelikog tumbanja, kako ne bi došao u nezavidnu poziciju s kojom se pre šest godina suočio Aleksandar Stanojević: da mu igrače (bez obzira na poziciju) prodaju tokom kvalifikacija.

To se ne odnosi samo na odbranu, već i na tandem zadnjih veznih Everton-Jevtović, pa i ofanzivce kad vrše presing. Naviknuti jedni na druge zaslužuju da provere koliko ovaj zid može da izdrži kad se na njega zalete jači špicevi od superligaških. 

Piše: Aleksandar Joksić

(FOTO: Star sport)