Gvardiola efekat i u Brazilu

Majstori improvizacije, rekao je Milan Rastavac za Brazilce. I to jeste tačno kad pogledajte na kakve se poteze ponekad odlučuju Nejmar, Filipe Kutinjo, pa čak i Marselo. Brazilcima je to u krvi. Da se malo zaigraju lopte. Žoga bonito! Međutim, ono što ovaj Titeov Selesao razlikuje od nekih ranijih jeste baš u tome što se kod aktuelnog selektora šestostrukih prvaka sveta sistem u igri i te kako vide.

I menja se, što je odlika timova koji baš i ne prepuštaju mnogo toga slučaju. Bar dok ne dođu do poslednjih 30 metara. Onda neka Nejmar, Kutinjo i Marselo, pa i svi ostali, rade šta žele sa loptom. Zato su tu. Zato što znaju. Uostalom, još avgusta 2015, godinu dana posle stradanja od Nemačke, Pep Gvardiola je rekao da mu je san da vodi selekciju Brazila. Ne u smislu da će se to zaista i desiti – jer smatra da na klupi Selesaa uvek treba da sedi Brazilac – već zato što mu je fudbal sa Kopakabane uvek bio inspiracija.

Tri godine kasnije – Gvardiola je inspiracija Brazilcima…

Specijalizovani mediji u južnoameričkoj zemlji tako se danas bave promena koje je Tite izvršio u trenucima dok se njegov tim mučio sa Kostarikom. Ne toliko kadrovske, koliko taktičke. I primećuju da je Brazil u finišu meča u Sankt Peteburgu neodoljivo podsećao na neke utakmice Gvardiolinih timova.

Gde se to najbolje videlo? Nejmar se nije vraćao po loptu i pokušavao da organizuje akcije. Ne, Nejmar je – kao i Daglas Kosta na drugoj strani terena – držao svoje mesto i vezivao poslednju liniju rivala. Samom postavkom osvajao je prostor. Kostarikanci nisu smeli da krenu napred, jer bi Nejmar i Kosta ostali usamljeni. Igra akcije i reakcije. Ti napraviš korak napred – protivnička odbrana mora korak nazad. Pozicioni napad. Nastao još 20-ih godina prošlog veka sa formacijom 2-3-5 mada to naravno nema mnogo veze sa ovom sadašnjom verijom, usavršenom kod Gvardiole. Brazilci su ga priihvatili. Gde god da je lopta svi drže svoje pozicije. Ideja je da onaj koji bude imao loptu u nogama u svakom trenutku bude svestan da uvek ima slobodnog saigrača na terenu. A oni najofanzivniji loptu će dobijati tamo gde su najopasniji. Ako je ne dobiješ – ti si kriv zato što nisi bio tamo gde je trebalo.

U Pepovom Bajernu tako su David Alaba i Filip Lam umeli da uđu u centar i daju prostor Arjenu Robenu i Franku Riberiju po krilima. Njihovo je bilo da čekaju na svojim mestima. U meču protiv Kostarike ulogu “plejmejkera” u brazilskom timu neočekivano su dobili Marselo, Kazemiro, pa i Fagner. Oni su diktirali ritam, slali loptu napred ili nazad, levo ili deso. Felipe Kutinjo i Paulinjo su bili u “džepovima”, tražili prostor između protivničkih linija. Ujedino ih vezivali, opet tako da se stvara višak na krilu. Znali su Brazilci i da će Kostarika najviše čuvati Nejmara, pa se i on par puta smenjivao sa Marselom. Nejmar u centar, Marselo na krilo. Tamo gde ima mesta. Kad rivali izađu na bok, poslednja linija se razvuče, Kutinjo se tu šunja…

Baš Kutinjo je i postigao prelomni gol u 91. minutu. Glavom mu je loptu dodao Paulinjo. On je, kao i Kutinjo, u napad ulazio iz drugog plana. Gabrijel Žezus je bio na svom mestu, Marselo u tom trenutku na krilu, Nejmar je ušao bliže centru, sasvim suprotno Daglas Kosta… Dvojica rivala čuvaju Nejmara, Firmino i Žezus su vezali trojicu… Kosta na drugoj strani sam. Na Kutinja Kostarikanci nisu stigli da obrate pažnju… On se, naravno, šunjao između linija.

Zvuči prosto, izgleda prosto, ali nije lako stići dotle.

Uostalom, baš automatizam je ono što Srbija nema posle smene selektora šest meseci uoči Mundijala...

(FOTO: Action Images)