Engleska kao nikad ranije: Ceo život smo čekali da napišemo ovaj naslov
Vreme čitanja: 3min | sre. 04.07.18. | 10:17
Pohvale za Sautgejta, Pikford se opisuje rečima „čovek koji je spasao naš svet“
Engleska je u transu. Verovatno mamurna, ali napokon ponosna na fudbalere. Retko kad u poslednje skoro tri decenije su ovi sportisti umeli da obraduju naciju, ali ovog leta u Rusiji ide im od ruke. Noge. Glave. Kako god hoćete, tek Gordi Albion je napokon dočekao da se na naslovne strane ostrvskih novina probije po dobru.
A štampa, kao što ume da provuče kroz blato, zna i da nagradi, pohvali, podigne u visine, te ovog jutra veliča izdanje selekcije Gereta Suatgejta u osmini finala Mundijala. I oseća se da je odahnula posle još jedne drame, pošto je prvi put u istoriji završnih turnira svetskih prvenstava Engleska uspela da pobedi u penal-seriji. Otuda i ne čudi što je San dočekao čitaoce na sledeći način:
„Naslov koji smo čekali da napišemo ceo život: Engleska dobila na penale (da, stvarno)“, jasna je aluzija da su Ostrvljani skinuli prokletstvo pošto su ih 1990. u Italiji zaustavili Nemci, 1998. Argentinci, a 2006. Portugalci.
Izabrane vesti
Ovog puta, Fortuna je na njihovoj strani. Te i ostali mediji „vrište“ od sreće.
„Konačno“, saglasni su Dejli ekspres i Miror.
Čak je i sadašnji selektor Sautgejt poznat po promašaju s bele tačke. U polufinalu Prvenstva Evrope 1996, na svom terenu, opet protiv Nemaca, loše je tukao. Priznaje i sam da ga je to opterećivalo uoči raspucavanja na „Atkritije areni“.
„Taj promašaj će mi uvek biti za vratom, pratiće me, ali se nadam da će ovo što smo uradili u Moksvi olakšati život sadašnjoj generaciji i onima koje dolaze“, smatra selektor.
Osim njega, smirenog i odlučnog kad je trebalo odrediti pucače, u junaka susreta, izrastao je i Džordan Pikford. Golman Evertona je blistao i na Prvenstvu Evrope za mlade prošlog leta u Poljskoj, a sinoć dočekao da ju se klanja nacija, jer je u petoj seriji ukrotio šut Karlosa Bake. Zato ga San veliča naslovom „Hand of Jord“, što je igra reči skraćenice njegovog imena i podsećanje na Božju ruku Dijega Maradone baš na susretu sa Engleskom 1986. u Meksiku.
„Često sam bio meta kritika što u ovakvim situacijama ispružim ruku, ali sve dok branim to se računa kao dobro, zar ne? Može biti da sam mlad, ali sam mentalno jak. Samo sam poleteo kroz vazduh i odbranio“, pričao je Pikford, koga je na naslovnicu zapelio i Starsport rečima „Heroj s tačke“, dok ga Telegraf opisuje naslovom „Čovek koji je spasao naš svet“, između ostalog odajući mu priznanje ne samo za odbranjen šut Bake već i bombu Uribea.
Ostali mediji pominju „Novu Englesku“, nekoliko njih ističe slogan reprezentacije „Nikad pod sumnjom“, a u prvi plan se stavlja način na koji je Sautgejt vodio tim i dodaje da je napadačku silu Kolumbije – ruku na srce bez Hamesa Rodrigeza – sveo na tek nekoliko udaraca u gol, da je potpuno neutralisao Radamela Falkaa.
„Naučili smo da igramo pametno. Možda sad igramo našu igru po pravilima kojima se ostatak sveta odavno prilagodio. Čak i ako padnemo, to je zato što smo mi zabrljali, niko nam nije kriv. Ponosan sam na disciplinu svojih fudbalera. Ovo je posebna noć za svakog Engleza. Navijači na stadionu su bili u manjini, ali sam srećan zbog njih kao i onih kod kuće. Pokazali smo da smo prilagodljivi kada smo se vratili posle velikog razočarenja i primljenog gola u nadoknadi. Bili smo mirni i svi igrači i cela ekipa trenera zaslužuje priznanje“, kaže Sautgejt, kome engleska štampa odaje priznanje i za to što nije rekao „penali su lutrija“, nego je sa saradnicima odradio dobre pucače.
Bolje od njega, svakako.