Dobri i loši utisci

Vreme čitanja: 8min | čet. 21.03.19. | 10:46

Šta je Krstajića sinoć moglo da raduje, a šta da ga zabrine pred Lisabon

Remi sa Nemačkom na njenom terenu je rezultatski uspeh sam po sebi. Još veći uspeh je što reprezentacija Srbije nije napravila lošu uvertiru za gostovanje u Lisabonu. Remi sa jakim protivnikom pred mnogo važniji takmičarski meč svakako doprinosi rastu samopouzdanja i pozitivne atomsfere u timu što ne bi bio slučaj da su Orlovi sinoć doživeli neki ubeldjiv poraz. Rizik se isplatio.

Remi sa Pancerima bez nekolicine startnih reprezentativaca je otkrio da Srbija ima skrivenih i nedovoljno iskorišćenih aduta koje su selektoru i ranije bili pred nosom. Može se reću da je meč sa Nemačkom zaista poslužio svrsi da se otkriju neke dodatne vrline Orlova, ali i da se uoče mane pred meč sa Portugalcima u kojem bi sličan rezultat bio istinski pdovig i sjajan vetar u leđa na početku kvalifikacija.

Izabrane vesti

Šta su dobri utisci? 

DOBRI DUH MAKSA

Luka Milivojević i Nemanja Matić, zadnji vezni zbog kojih bi zaplakale i mnogo ozbiljnije reprezentacije od Srbije, ali se sinoć pojavio dobri duh, koji je pokazao da imamo i trećeg vrhunskog igrača na poziciji zadnjeg veznog. Nemanji Maksimoviću su dosad često činjene nepravde u reprezentaciji, ali mirni momak iz Banje Koviljače je sve podnosio onako kako i igra – mirno. Dočekao je poštenu šansu sinoć i iskoristio je oberučke. Ne govorimo to samo zbog onog „maskeranovskog“ čišćenja sa gol-linije već zbog celokupnog utiska. Svugde ga je bilo. Siguran u predaji lopte, učinio je nevidljivim tog „čudesnog“ Haverca, stigao je i da pomaže bekovima u zatvaranju podivljalog Leroja Sanea. Imao je onu jednu grešku u prvom poluvremenu kada su ga „opljačkali“ na 30 metara, ali i to je stigao da ispravi. Nije čudo što je momak nezamenjiv u „malom Atletiku“ iz Madrida i što s njim Hetafe juri istorijski plasman u Ligu šampiona. Mnogo je očvrsnuo i neverovatno je koliko je fizički spreman i koliko može da trči. On, od sinoć, više ne bi nikada smeo da bude sporan na spiskovima i u izboru selektora.

DOBILI SMO GOLMANA

Iako nije u vrhunskoj klupskoj formi jer je imao previše problema s povredama ove sezone, Marko Dmitrovič je sinoć partijom karijere najavio da je Srbija dobila golmana za duži period. Svaka čast klasi i iskustvu Vladimira Stojkovića, potencijalu Predraga Rajkovića, ali Dmitrović se sinoć zacementirao na gol-liniji Orlova i ta priča bi trebalo da je završena. Imao je ludačke reflekse kod šansi Sanea, sjajno se postavljao u mat-pozicijama, a kao golman iz Primere je pokazao i šmek tog španskog stila branjenja sigurnim istrčavanjima i čitanjem igre. Srbija je u Volfzburgu dobila golmana za narednih nekoliko godina. U najboljim je godinama, a još će sticati iskustvo u Primeri i biti bolji.

MIJATOVA POZICIJA

Slična priča kao s Maksimovićem. Nepravdeno je letos uskraćen za put na Mundijal, ali je posle toga postao još jači i bolji. U sistemu u kojem je sinoć Srbija počela meč protiv Nemaca, Gaćinovićevi kvaliteti najviše dolaze do izražaja. Ono je njegova pozicija. On nije ni klasično krilo, ni luksuzna „desetka“, već izuzetno inteligentan igrač koji majstorski menja poziciju, ulazi između linija protivniku, ima sjajan pregled igre, možda i najbolji smisao za asistenciju u ekipi Orlova. Njegovim izlaskom je Srbija izgubila nepredvidivost i faktor iznenađenja na polovini Nemaca kojima je njihov vezni red bio solidno opterećen u prvih 45 minuta. Iako fizički inferioran na prvi pogled, njegova agresija, hitrost i brzo razmišljanje mogu da donesu korist i iz najmanje greške protivnika.

JOVIĆ I MILENKOVIĆ NISU TALENTI

Ne otima se pola Evrope tek tako za Luku Jovića i Nikolu Milenkovića. To više nisu samo talenti, već gotov materijal za najveće klubove. Jovićev insinkt mačke i trzaj glavom kod gola kada cela Nemačka zna od koga joj preti opasnost i ne može ništa da uradi, govore kakva zver od napadača raste u špicu Ajntrahta. Lakoća kojom dobija duele, kretanje, reakcije, igra s obe noge ga čine đavolski teškim igračem za čuvanje. U ovom trenutku i s obzirom na situaciju u kojoj se nalazi Mitrović, ne bi trebalo da bude dileme ko će početi meč u Lisabonu. Isto važi i za Nikolu Milenkovića. Bleki je još letos na Mundijalu postao komandant odbrane. Sinoć je precenjenog Tima Vernera spakovao u džep i bar pet puta očistio ispred njega kada se ovaj spremao da šutne. Mnogo napada Nemačke se odbilo od Milenkovića kao talasi od hridi. U trenucima najvećeg pritiska, najviše puta je otklanjao opasnost. Dodatni kvalitet je što je sjajan u skok igri i što je čak mogao i gol da postigne kada mu je Ta skinuo loptu sa kopačke. Na kraju je malo fizički pao kada je prekomandovan na poziciju desnog beka, ali ostavio je izuzetno pozitivan utisak.

LAZOVIĆ JE OPCIJA VIŠE

Najveći pogodak Mladena Krstajića sa ovog spiska je što je dobio još jednog igrača na kojeg ozbiljno može da računa. Povratnik u reprezentaciju je sjajno iskoristio šansu i hrabro se nametnuo kao jedno od rešenje o kojima treba razmišljati. Onaj prodor kod šanse Jovića je pokazao kakav dinamit leži u nogama brzonogog Čačanina. Potom je maestralnom povratnom iz prve servirao i zicer Ljajiću. Možda je bolje mogao da reaguje u šansi u drugom poluvremenu, ali mu je lopta došla na slabiju, levu nogu. Pomagao je mnogo i u defanzivi što je posledica sazrevanja i učenja u Italiji, zaustavio Halstenbergove izlete u napad i odradio veliki deo posla i u tom prvacu igre. Birao je jednostavna i pametna rešenja i potpuno opravdao očekivanja. Konkurencija na njegovoj poziciji je jaka, tu je Živković koji je van forme, ali bi mogao da dobije šansu protiv Portugalaca. Svakako, Lazović je jedan od dobitaka za reprezentaciju Srbije iz sinoćnjeg meča.

Šta su loši utisci?

ADEM LJAJIĆ

Ne radi se samo o propuštenom ziceru, ne radi se samo o grešci iz koje se izrodio primljeni gol, Adem Ljajić je sinoć bio najštetniji igrač za reprezentaciju Srbije. Koliko je grešaka napravio ne mogu da pokriju ni ona štikla kod duplog pasa, ni par lepih poteza. To se, uostalom, od njega očekuje. On je jedan od tehnički najdarovitijih reprezentativaca Srbije, ali je sinoć imao preveliku slobodu u igri zbog koje je Srbija patila na terenu. I morao je da bude zamenjen. Bio je očajan u defanzivi i ostavljao na cedilu mladog Bogosavca. Prva velika šansa Nemaca je došlo zbog njegove indolentnosti, potom je još nekoliko dobrih napada protivnika organizovano preko Ljajića kao najslabije karike. U napadu je takođe bio sebičan i previše pasivan u nekoliko obećavajučih situacija. Kasnio je sa predajama lopte, „nije video“ slobodne saigrače... Ako se Tadić oporavi do Lisabona, Ljajića ne bi treba očekivati u startnih 11.

SERGEJ MILINKOVIĆ SAVIĆ

Ili su očekivanja prevelika ili on ne može da se uklopi u ovom timu. Sinoć smo se nadali Sergeju iz meča s Kostarikom, a opet smo videli Sergeja iz duela sa Švajcarskom. Nekoliko dobijenih duela, nadmoć u skok igri na sredini terena i fizička dominacija u par situacija svakako nisu ono što se očekuje od takvog igrača. Sinoć je igrao na približno sličnoj poziciji koju igra u Laciju i nije ličio na tog igrača. Sergej je podigao formu u Laciju u poslednje vreme, igra sjajno otkako je prekomandovan na desnu starnu veznog reda, ali sinoć se u sličnoj ulozi nije snašao. Doduše, tamo igra u formaciji 3-4-1-1 i ima veću slobodu kretanja uz manje defanzivnih obaveza, ali za igrača njegovih kvaliteta se očekuje lakše prilagođavanje i na druge sisteme igre kakav je ovaj u reprezentaciji. Već na početku meča je napravio nekoliko sitnijih grešaka koje su ga izbacile iz ritma, u napadu je bio nevidljiv, nije ga bilo ni na šutu, niti je gurnuo neku loptu do Jovića. Nikako se nije „kopčao“ sa Rukavinom i Lazovićem po desnoj strani i posle sat vremena je zamenjen. Ipak, ovo mu je prvi meč u novoj ulozi u reprezentaciji, a protiv Portugalaca će nam biti potreban takav tip igrača. Ohrabrujuća stvar je što Sergej može samo bolje od ovoga. Mnogo bolje.

BEKOVI

Nisu krivi za gol, nisu ništa kardinalno pogrešili, nisu imali lak posao, napadali su ih Sane i Rojs... Ali nisu ni odskočili, nisu bili plus u igri Srbije. Kapiten Rukavina i debitant Bogosavac su odigrali za prelazne „šestice“, odradili posao, spasli neke šanse, ali su imali i mnogo sreće u nekim situacijama. Kada kada je Bogosavac prošao bez skrivljenog penala nad Saneom. Stegnuto i uplašeno je ušao u meč, što je razumljivo, ali se kasnije dizao, očistio neke alaramantne situacije ispred gola i do izmene zaslužio prelaznu ocenu. Rukavina je takođe dobro počeo u defanzivi, odlično se nosio sa Saneom u prvih 45 minuta, ali je padao kako je padala ekipa u nastavku. Utisak je da je Srbija od ovih bekova sinoć izvukla maksimum. A to neće biti dovoljno za neke ozbiljne rezultate u budućnosti. Utisak je da su nam potrebni bolji bekovi. Neki koji će biti od koristi i u fazi napada kada imamo skakače poput Jovića i Mitrovića. Ali isto tako je realnost da od ovih sinoć nismo imali bolje. I da u najavi nemamo neke ozbiljne naslednike na bekovskim pozicijama. Pogotovo desno. Mnogi bi voleli da to bude Gajić, voleo bi i Rukavina kako je to pošteno priznao nekoliko puta, ali Gajić nije ni blizu tog nivoa.

PROMENA FORMACIJE I LUKIĆ

Koliko je Krstajić pogodio i prijatno iznenadio sa 4-1-4-1 na početku meča, toliko je razočarao u drugom poluvremenu. Bio je to onaj Mladen Krstajić iz meča sa Švajcarskom koji pravi loše poteze jedan za drugim i srlja. Prelazak na 4-2-3-1 je potpuno ubio igru Srbije i dodatno ohrabio Nemce u periodu njihove najveće dominacije. Pravio je pogrešne izmene, umesto Ljajića je vadio Gaćinovića, ulaskom Radonjića ništa nije dobio, a potpuno je promašio sa izmenom Lukić umesto Milinković Savića. Čak i onaj ispodprosečni Sergej je bio korisniji do kraja meča od Lukića. Tom izmenom se Srbija raspala na sredini terena i Nemci su potpuno zagospodarili. Lukić je loše regovao i kod gola Gorecke koji ga je lagano izbacio i namestio se na šut. Upravo je Gorecka bio taj koji je promenio odnos snaga na terenu, a Lukić nizom slabih rekacija nije uspeo da ga zaustavi u direktnim duelima.

GLUPOST PAVKOVA

Kada je ušao, čekali smo da se namesti na šut ili da mu makar saigrači centriraju jednu dobru loptu na glavu. Jer on je taj tip uz kojeg nekako ide da postigne golčinu protiv Nemačke na debiju... Ali osim par dobijenih vazdušnih duela, nije uradio ništa. Bila je to i posledica igre celog tima i defanzive Orlova. Na kraju je ostavio jako ružan utisak. Bespotrebnim pogibeljnim startom nad Saneom je opravdano zaradio crveni karton. Ako je protiv Liverpula poslao prelepu sliku u svet, sinoć je uradio sasvim suprotno. Baš mu to nije bilo potrebno. Plus ona nesportska rekacija posle starta. Bez obzira da li je bilo nenamerno, mogao je da polomi nogu sjajnom fudbaleru kakav je Sane, u kojem uživa svaki istinski ljubitelj fudbala. Na sreću nije, pa ga fudbalska planeta nije etiketirala kao kasapina poput Gokočee, Dušera, Šoukrsoa, De Jonga... A malo je falilo. I bilo je baš ružno i nepotrebno.

(FOTO: Star sport, Reuters)


tagovi

Sergej Milinković SavićAdem Ljajićfudbalska reprezentacija SrbijeAntonio RukavinaMiroslav BogosavacNikola MilenkovićMladen KrstajićLuka JovićNemanja MaksimovićMarko DmitrovićMijat GaćinovićDarko Lazović

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara