Do koske iskreni Nemanja Nikolić: Igrao sam za dva i po! Uvuklo se sivilo, ali nismo najgori
Vreme čitanja: 5min | sre. 30.01.19. | 16:38
Partizanov napadač o tome kako ga doživljavaju drugi, kako vidi sebe, koliko golova mora da postigne i(li) namesti, "vređalicama"...
(Od izveštača MOZZART Sporta iz Antalije)
Dovoljan. Možda i dobar. Tako je sam sebe, kao da je u školi, ocenio Nemanja Nikolić, na kraju prvog polugodišta u Partizanovom razredu.
Izabrane vesti
Došao je letos iz subotičkog Spartaka i kao kad učenik menja ne samo školu, nego i grad, odrazi se to na ocene u đačkoj knjižici.
"Na lestvici od jedan do pet igrao sam za dva i po. Maksimalno, za tri", deluje iskreno napadač crno-belih u osvrtu na jesen koja ni za klub ni za njega nije bila kakvom su se nadali.
Na kontu samo pet egzekucija. Četiri u superligaškim i jedna na kup utakmici. Malo, priznaje 26-godišnji Kraljevčanin.
"Uopšte nisam zadovoljan učinkom. Ljudi imaju apsolutno pravo da me osuđuju. Na kraju krajeva, od statistike ne može da se pobegne. Napadač sam, i to Partizana, a koliko sam golova dao? Pet!? Malo na uzorku od 23 meča i vremenu provedenom na terenu. Moraš minimum 15 ili 20. Ako ne možeš da ih daš, bar ih namesti".
Reči Nemanje Nikolića, lane odličnog u dresu Spartaka, otvaraju temu o "težini" Partizanove "devetke".
"Sam pogled na dres i grb Partizana su teški, ali se nadam da ću u drugom delu prvenstva opravdati broj koji sam izabarao. Imajući u vidu klupsku tradiciju i veličine koje su je oblačile jeste 'teška', no razmišljam o budućnosti, želim da 'devetka' ostane upamćena i po mom prezimenu".
Da bi se to desilo moraće Nikolić baš da zapne, da se pogocima u nizu oduži Grobarima, posebno onom delu publike koju mu zamera odsustvo vatre i dinamike dok je na terenu.
"Baš takav utisak imam i kad sam posmatram sebe iz vizure gledaoca. Izgledam nonšalantno i nezainteresovano, međutim, takav sam rođen i ne verujem da na tom planu mogu da se promenim. Bez namere da se poredim sa njim, po bilo čemu, pogledajte Miloša Teodosića. Kazaćete 'njega ništa ne interesuje', a možda se 'jede' u sebi. Tako i ja ponašanjem na terenu - koje se mnogima ne dopada - pokušavam da spustim pritisak, ostanem smiren, izbacim tenziju i razmišljam hladne glave. Moje držanje verovatno nekog iritira, potpuno razumljivo, dok će drugi kazati 'to je tvoj stil, umeš da igraš lopte'. Želim da budem agresivniji i eksplozivniji, međutim, s nekim pokretima se rodiš, ostaju za ceo život".
VREĐAM I JA, ALI NE TAKO...
Umesto da se priča o njegovim golovima ili asistencijama, sredinom jeseni bivši fudbaler Rosotova i Aktobea dospeo je u žižu javnosti zbog termina "vređalice", upotrebljenog da opiše kako je na utakmici sa Napretkom, kad je čak i bio strelac, doživeo neprijatnost sa zapadne tribine, od pojedinaca stacioniranih iza kluba Partizana.
"Iako je glava bila vruća, ne kajem se zbog tad izgovorenih reči. Pojedinci su moju majku i sestru nazivali mrtvima, njihov greh bio je samo u tome što su došle da gledaju meč, sele na istu tribinu gde i ostali navijači. A mi Srbi imamo širok spektar psovki. Zbog toga su napustile stadion posle prvog poluvremena, pod obrazloženjem da više nisu mogle da trpe uvrede, da ih neko nazvima mrtvima. Nije to rečnik pravog navijača Partizana. Verujte mi, nekad i sam sebe vređam, saigrače takođe, oni mene, zarad dobrobiti tima, ali niko od nas nije išao tako daleko kao u ovoj prilici. Razumem da svako ima pravo da izrazi frustracije i nezadovoljstvo, ali su me dešavanja iz duela sa Kruševljanima pogodila".
Kao što je svoj učinak ocenio ispod proseka, tako Nemanja Nikolić gleda i na ekipna izdanja tokom jeseni.
"Ako ćemo realno - loše je ovo, znajući veličinu i ambicije kluba".
Uz pojašnjenje:
"Kao gledalac mogu da sudim igračima, međutim, kad vidim tenisere ili košarkaše, kažem sebi da se u te sportove ne razumem. Jasno mi je da je fudbal najvažnija sporedna stvar u životu, ali ne shvatam one koji se nisu njime bavili, a donose sud o onima koji jesu. Loši komentari mahom dolaze od ljudi koji se previše ne razumeju u fudbal. Takav neko ne može da zna da li je zamisao trenera da, na primer, stojim daleko od gola. S druge strane, navijač želi pobedu, ne interesuje ga taktika, samo mu je bitno da Partizan pobedi i ne zanimaju ga izgovori".
SVI ODJEDNOM PROTIV PARTIZANA!? DEGUTANTNO...
A pobeda nema kao nekad pre. Nema ni samopouzdanja kakvo bi trebalo da krasi tim trofejnih ambicija.
"Uvuklo se neko sivilo u ekipu poslednjih šest meseci. Ova generacija poseduje kvalitet, ima odličnih igrača, pogotovo mladih, ne slažem se sa onima koji kažu da je ovo najgora generacija u istoriji Partizana. Naročito ako se zna šta se dešava oko kluba i u srpskom fudbalu".
Šta mu konkretno smeta?
"Da počnemo od terena. Država može i mora da preduzme nešto po tom pitanju, treća smo zemlja po izvozu fudbalera i zašto bi mladi igrač odlazio u inostranstvo sa 19 ili, kao ja, sa 20 godina? Većina momaka se vrati sa 24 da oživi karijeru, umesto da se baš u tom dobu, kao zrele osobe, otisne van granica i pokuša nešto da zaradi. Ne možete dozvoliti da fudbaler u Srbiji zarađuje manje nego u susedstvu. Kad vidi razliku - odlazi. Još ako je infrastruktura bolja, a jeste... Evo Spartak, promenio je teren i odmah sve lepše izgleda. Zašto ostatak lige ne bi sledio subotički primer?"
Opet, sam Nemanja Nikolić reče da je njegov broj doprinos skroman, bez obzira na remetilačke faktore.
"Ne kažem da sam podlegao pritisku u velikom klubu, međutim, okolnosti su drugačije u odnosu na period od pre samo godinu, godinu i po, kad su neki momci iz ovog sastava bili učesnici Lige Evrope. Nemoguće je da nas je neko isključio na šest meseci i da sad ne znamo ništa. Nego, svi su odjednom protiv Partizana. Malo je to degutantno", završio je špic crno-belih, koji po sopstvenom priznaju više učestvuje u izgradnji akcija nego u njihovom završetku.
(FOTO: Star Sport, FK Partizan)