Đačka infantilnost, geografska simbolika i kapitenska traka

(od izveštača MOZZART Sporta iz Rusije)

Ima u toj već sada tromesečnoj priči i dečje igre - mada tome nije mesto na Mundijalu - a ima i geografske simbolike. Da, o slučaju ražalovanog kapitena Branislava Ivanovića pričamo. Sigurno znate bar jedan primer o infantilnom đaku koji prosto ne sme da kaže roditeljima istinu o lošim ocenama na polugodištu, nego čeka dan dodeljivanja knjižica. I nada se da će se sve to promeniti. Ili da će mu roditelji prosto prespavati taj dan. Ne suočava se s problemom, već čeka da problem dođe do njega... A to je opasno.

Dobro je što u taboru Orlova potenciraju zdravu i fenomenalnu atmosferu po dolasku u Svetlogorsk. Verujmo da je uistinu tako, ali... Ako krene po zlu od prvog meča protiv Kostarike, biće onih koji će reći da ni mediji, ni javnost nisu dovoljno potencirali priču o oduzetoj traci Branislava Ivanovića. Posebno jer će tada pred očima javnosti izletati frejmovi i govor tela nekadašnjeg predvodnika Orlova po dolasku u trening centar Orlova.

Svi su se u tom već apostrofiranom slučaju „kapitenska traka“ distancirali od problema. Nekadašnji član Čelsija se prepustio liniji manjeg otpora, čekajući da voda odnese sve napise, priče i urbane legende. Selektor Mladen Krstajić je samo rekao da je to njegova odluka i da se Ivanović poneo kao profesionalac. Da jeste profesionalac svi smo oduvek i znali, a potvrdu smo dobili i na svakoj pripremnoj utakmici koju je Ivanović odigrao posle oduzete trake. Poslednji primer protiv Bolivije. Bez greške. Tek da nas podseti koliko znači ovoj ekipi.

Tu je, dakle, trebalo da stoji tačka, ali... Krajnje je čudno da je Branislav Ivanović potpuno sam izašao iz autobusa kojim su Orlovi stigli na obalu Baltičkog mora... Nije ga bilo ni na zajedničkoj fotografiji iz aviona. Jedini je nedostajao. Cela zemlja je odavno primetila da ga nije bilo u jednom reklamnom spotu u čijem je scenariju promovisano jedinstvo tima. Mnogi su se zapitali i kome je bio uperen onaj prst posle gola Boliviji?

A da se ne lažemo, bez Baneta to nije isti tim. Godinama već. I ma koliko dežurni kritičari sumnjali u njegove trkačke sposobnosti u poznim igračkim godinama, Ivanović je najbolje što Srbija ima u defanzivi. Posebno na desnom beku. I tu jeste tačka.

Na već opisani način juče su ga oraspoložil pripadnici lokalnog stanovništva, dovoljno da podigne prst i bar na kratko vrati osmeh na lice... Možda i spontano pokaže da je u Rusiji i dalje on brendiran igrač. Međutim, da je u prirodi Branislava Ivanović da bude neraspoložen i krije pogled od kamere sve gore napisano ne bi imalo smisla. Ali ova Ivanovićeva čudna ozbiljnost (da ne kažemo skršenost), nema dodirnih tačaka sa karakteristikama Nemanje Vidića. Na izrazu lica boksera iz istočne Evrope Vidić je napravio karijeru, često bio ravnodušan prema pozitivnim i negativnim pojavama oko njega. Ivanović nikad nije bio takav tip. On je vodio sopstvenim primerom.

I nije prosto logično da u jeseni karijere, kada je već izjednačio nacionalni rekord po broju utakmica za reprezentaciju, Branislav Ivanović naprasno dobije želju da postane Nemanja Vidić posle Nemanje Vidića... Nadamo se samo da popularni Bane zajedno sa rukovodstvom Saveza i članovima stručnog štaba nije srastao u kožu onog učenika s početka teksta koji nema snage da kaže roditeljima za loše ocene.

Došli smo i do u lidu pomenute geografske simbolike. Kalinjingrad, koji se nalazi u neposrednoj blizini baze Orlova, predstavlja rusku bazu kojom velika svetska sila voli da plaši NATO saveznike iz okruženja. Kalinjingrad je natrpan oružjem da se u njegovoj blizi ne sme igrati šibicom i potpaliti vatru. Jer može sve da izgori za nekoliko mili sekundi.

Valjda to zna i selektor Krstajić...

Foto: STAR SPORT