Crno-beli almanah sećanja: Šukur je aplaudirao Saši, Bata crveneo, a Pantić bio dete! Vreme je da vratimo Bešiktašu

Imaju iste boje – nema mesta za oboje. Crno-beli jedni na druge, da se u direktnom obračunu vidi kome je više stalo da igra grupnu fazu Lige Evrope. Partizan na Bešiktaš, u zavšrnom činu kvalifikacija za drugo po važnosti, kvalitetu i isplativosti UEFA takmičenje.

Prvi meč plej-ofa beogradski sastav čeka u dobrom raspoloženju. Odmoran. Za vikend nije imao prvenstvene obaveze (odložen meč sa Radom), a dolaskom Zorana Mirkovića na funkciju trenera vezao je tri pobede, povećao veru u sopstvene mogućnosti i dao nadu Grobarima da je u četvrtak (20.30) moguće ne samo ostati neporažen, već uzeti meru favoritu uoči revanša u Istanbulu (30. avgusta) i – vratiti dug Turcima.

Peče i dalje Grobare onih 0:4 u Humskoj kad je sastav tadašnjeg šefa struke bosforskog velikana Slaven Bilić prikočio u drugom poluvremenu. Istini za volju, Partizan je u Istanbulu imao šansu da ostane neporažen (prečka Danka Lazovića u nadoknadi, pa je ostalo 1:2), pa što nije napravio tad možda uspe sad.
“Ne pamtim utakmicu po dobrom, završena je nepovoljnim rezultatom po nas, ali je predstavljala dobro iskustvo”, vraća film Danilo Pantić na jesen 2014. i okršaje sa Bešiktašom u grupnoj fazi Lige Evrope. “Imaću priliku da im vratim. Prošle su četiri godine od tog susreta, tad sam bio dete, fizički inferioran. Sad je druga priča, meč očekujem spremniji i sa više samopouzdanja i vere”.

Više je razloga za optimizam u Humskoj. Prvo, od šest kvalifikacionih utakmica Partizan je dobio pet, a jedini remi zaeležio u Vilnjusu. Zatim, dobio je sva prethodna tri rivala na svom terenu (Rudar 3:0, Trakai 1:0, Nordsjiland 3:2). Osim toga, ne blista baš ni četa Šenola Guneša na početku sezone (jedva se izvukla prošle sedmice u Lincu, golom u nadoknadi obezbediši prolaz). Naposletku, namučala se i na ligaškom gostovanju novajliji Erzrumu (od 0:1 do 3:1), tako da...
“Bešiktaš igra u najjačem sastavu, iako kruže priče da mu Liga Evrope nije prioritet, mislim da neće odustati od nje. Svi su dobri igrači, imaju veliki kvalitet kao ekipa, ali nisu nepobedivi”, hrabri sebe i saigrače Danilo Pantić, pre četiri godine najmlađi član ekipe Marka Nikolića, u kojoj su bila još dvojica njegovih klasića iz generacije 1996, Miladin Stevanović i Andrija Živković.

U odnosu na sastav koji je tog 23. otobra 2014. glatko poražen kod kuće, u Partizanu osim Danila Pantića nema više nijednog projektovanog startera, s obzirom da će kapiten Saša Ilić verovatno biti na klupi, baš kao i Miroslav Vulićević (oporavljao se od povrede prednjih ukrštenih ligamenata), odnosno golman Filip Kljajić (branio Milan Lukač).
“Pamtim samo da su najbolji bili Demba Ba i Gokan Tore. Kristalno je jasno da su bili apsolutni favoriti u grupi uz Totenhem i da su igrali dobro. Sad im je tim individualno bolji nego što je tad bio, a ako Negredo bude igrao biće nam, uz Kvarežmu, najveća opasnost”, smatra rezervni golman Parnog valjka, Filip Kljajić.

Mada nikad u evrokupovima nije savladao turski tim (0:4 i 1:2 sa Bešiktašem, a 2:2 i 1:2 sa Fenerbahčeom), Partizan se nada da je došlo vreme za taj istorijski iskorak, tim pre što u klubu ima ljude koji znaju kako se to radi.

Kapitena i trenera!

Dok je nosio dres Galatasaraja, Saša Ilić je predstavljao streptomicin za odbranu Bešiktaša, jer je dobio sva tri prvenstvena derbija, a već na prvom 10. decembra 2005. godine – samo nekoliko meseci po odlasku iz Partizana – večno se uselio u srca pristalica Galate. Razlog: dao je dva gola za samo minut, potpuno okrenuo rezultat na starom “Ali Sami Jen” stadionu (sa 1:2 na 3:2) nateravši čak legendarnog Hakana Šukura da mu aplaudira dok se zagrevao.

I u potonja dva ligaška susreta, Lavovi su sa Ilićem u timu tukli Bešiktaš (2:1 na strani, 1:0 kući). Taj duel pretposlednjeg kola iz sezone 2005/2006, u kome gosti slaviše 2:1, bio je od ključne važnosti za ishod šampioske trke, jer je zadržan korak sa Fenerom, u poslednjoj rundi Galatasaraj je dobio Kajzeri 3:0 (Ilić strelac uvodnog gola), konkurent se okliznuo na gostovanju Denizliju (1:1), titulu osvojio sastav belgijskog stratega Erika Geretsa, a “broj 22” dao legendarnu izjavu:
“Dres sa ove utakmice ne bih prodao ni za brdo karamela”.

Jedini poraz od Bešiktaša pretrpeo je Saša Ilić u susretu Superkupa Turske leta 2006. kad su crno-beli, predvođeni trenerom Žanom Tiganom slavili sa 1:0. Prosek je dodatno pokvario u već opisanom duelu pre četiri godine u Istanbulu, ali – i to budi nadu navijačima – asistirao imenjaku Markoviću za gol.

Zna i Zoran Mirković kako se ruši Bešiktaš. Ruku na srce, nema tako pozitivan skor, ali dva trijumfa iz igračkih dana sugerišu da bi u pripremi duela mogao da koristi i iskustva dok je bio uzdanica Fenerbahčea. Popularni Bata pamti pobede 3:1 (2001) i 2:0 (2002), međutim, ima i tri neuspeha (0:3, 1:2, 0:2), od kojih je onaj iz 2. decembra 2001. obeležen isključenjem već u 35. minutu, posle sukoba sa Timerom Metinom.

Možda je kucnuo čas za osvetu, da kao trener Parizana, već na početkiu karijere, skine jedna veliki skalp…

FOTO: Star sport