Ched the Red: Priča o ljubavi prema Liverpulu, Crvenoj zvezdi, fudbalu i podeljenom navijačkom srcu

"Moje srce je podeljeno na dva dela. Ali Liverpul ima veću polovinu"

Čedomir "Ched" Stanković. Odrastao sa ocem koji je veliki navijač Crvene zvezde, ali zaljubljen u Liverpul kada je stigao u Englesku 1976. godine. Sada već 40 godina prati Liverpul. Zovu ga "Ched the Red" i ima mesto među najokorelijim navijačima Liverpula.

Bio je na Marakani kada je, tada u Jugoslaviji, Crvena zvezda dočekala Liverpul u drugoj rundi u Kupu šampiona. Tada je 22-godišnji Čedomir navijao za svoj klub iz detinjstva - Zvezdu.

Danas, 45 godina kasnije, Liverpul i Crvena zvezda se ponovo sreću u evropskom duelu. Ali sada će popularni Čed biti u velikom emotivnom rascepu i problemu zbog dugačkog staža sa Liverpulom.

Pitanje koje ga mori - za koga navijati?

Ta veza je počela pomenute noći u oktobru, kada je Zvezda dobila Liverpul Bila Šenklija sa 2:1 i na taj način inspirisala Redse da promene fudbalsku filozofiju.

Bio je to 24. oktobar 1973. godina.
"Crvena zvezda je bila tada fenomenalna. Deset od 11 igrača je igralo za Jugoslaviju. Kada je utakmica počela, Zvezda je, tehnički, bila brilijantna. Poveli su sa 1:0. Sećam se i dalje ko je dao gol: Slobodan Janković. Drugi gol je bio delo štoperа Vladislavа Bogićevićа. Potom je Kris dao gol za Redse ", kaže Stanković, danas 67-godišnjak za zvanični sajt Liverpula.

Seća se i revanša na Enfild Roudu. Zvezda je dobila i taj duel, a Liverpul je osvojio Stankovićevo srce.
"Kada sam video Liverpul zaljubio sam se u njega. Kada sam ih video cele u crvenom i kada sam video čoveka kako im nešto dobacuje s klupe - sada znam da je to bio Bil Šenkli - video sam da tu ima nešto posebno. Pratio sam Liverpulove rezultate u Evropi sve vreme dok sam živeo u Jugoslaviji. Moj brat ih je takođe pratio", kaže Stanković.

Ali nije ljubav prema Livepulu odvela Čeda u Englesku. Bila je to ona ubedljivija ljubav, devojke sa Mersisajda.
"Bila je to 1975. godina, upoznao sam svoju buduću suprugu na odmoru na jadranskoj obali, u Jugoslaviji. Pisali smo jedno drugom i pitala me je zašto ne dođem u Englesku. Učio sam engleski u školi i pomislio da je to dobra ideja. Govoriću bolje engleski, vežbaću. Došao sam u Englesku 1976. godine. Ostao sam šest meseci i prvu put otišao na Enfild da gledam Liverpul. Nisam mogao da verujem. Kakva atmosfera. Bio sam na Enfildu. Moja svastika i njen muž su imali sezonsku kartu. Bio sam tačno iza gola.", priseća se Čed.

Stanković se vratio u Jugoslaviju posle šest meseci jer mu je istekla viza, ali se vratio sledeće godine. Mogao je neograničeno da ostane u zemlji, a dobio je i radnu vizu. Nastavio je ljubav sa verenicom Agnes i sa klubom koji voli.
"Kada sam došao u Englesku 1977. godine, bio sam nostalgičan. Da sam mogao peške da idem u Jugoslaviju 2.000 milja - išao bih. Moj tast, moja supruga i ja smo štedeli da kupimo prvu kuću. Bili smo u njihovoj kući 10 meseci. Jednog subotnjeg jutra tast me je uhvatio kako plačem. Dao mi je novčanicu od pet funti i rekao mi da hvatam 92b bus od Kirkbija i da idem da gledam Liverpul. Da će me to razveseliti. Rekao sam mu da ne znam gde je stadion. A on mi je rekao samo da pratim rulju. Platio sam kartu 1,1 funtu, a Liverpul je bio šampion u to vreme. Od tada mi je Liverpul u krvi. Otkako sam kročio na Ostrvo, Liverpul je moj klub".

ODRASTAO KAO NAVIJAČ CRVENE ZVEZDE

Stanković je rođen u Gradačcu, a sa devet godina se preselio u Sarajevo gde je njegov otac dobio posao. Ali je sve vreme bio navijač Zvezde.
"Jednostavno sam morao da navijam za Zvezdu jer je moj otac bio fanatični  Zvezdin navijač. Znao je skoro da polomi prste zbog nervoze kada igra Zvezda. Imao sam 10 godina kada me je odveo na prvu utakmicu. Padala je kiša. Tih dana poneo bi kišobran na stadion i sećam se okeana kišobrana. Igrali smo derbi protiv Partizana. Malo je tada sve bilo više u prijateljskom tonu nego sada. Zvezda je dobila, da li je bilo 3:1? Rajko Mitić je dao treći gol. Po njemu stadion sada nosi ime", priča Stanković Englezima.

Seća se Čed kako je 1971. godine Zvezda poražena od Panatinaikosa. To mu je slomilo srce...
"Naš najbolji igrač Dragan Džajić nije igrao. Moglo je sve da bude drugačije... Ispali smo. Imao sam 19 godina i isplakao sam svoje oči. Bio sam vojnik. Nisam jeo tri dana. Moj komandir je mislio da sam počeo da štrajkujem glađu", priseća se Stanković.

LJUBAV PREMA LIVERPULU

Ona i dalje traje. I sve je veća...
"Ovoga maja... Doživeo sam traumu u finalu Lige šampiona. Plakao sam kao kiša. Nisam mogao da shvatim i da se pomirim u mozgu da smo izgubili. Kada je Mane izjednačio, mislio sam da ćemo pobediti. Bio sam uznemiren i u Atini 2007. Ali ne kao sada protiv Reala".

I kakve su emocije kod Stankovića sada pred okršaj na Enfildu.

Liverpul i Zvezda jedan naspram drugog…
“Nisam želeo da gledam žreb. Želeo sam Mančester Junajted. Ali kada sam video grupu - Crvena zvezda i Liverpul - nisam mogao da verujem. Moje srce je počelo da lupa i nisam znao šta da radim. Liverpul je 10 puta bolji od Zvezde sada. Zvezda je bila svetski i evropski šampion 1991. godine, ali je potom usledio rat i to je sve uništilo. Svi igrači su otišli u strani tim: Dejan Savićević u Milan, Dragan Stojković u Marsej, Vladimir Jugović u Sampdoriju. Bila je to zlatna generacija. Zvezda sada oživljava. Trebalo joj je 27 godina da uđe u Ligu šampiona. Imaju mlad tim sada i doveli su nekoliko igrača. Marko Marin je igrao za Čelsi, ali je ceo život navijač Zvezde. Liverpul sada ima mnogo veći kvalitet od Zvezde"...

I poruka za kraj bila je jasna…
“Nadam se da će biti sjajan meč”.

Za “Cheda” će ova utakmica biti veoma posebna. Od 24. oktobra 1973. do 24. novembra 2018. godine.

Dugačak je to put...