CAPUT MUNDI: Sreća Konteova da Morati više nije predsednik Intera

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Antonio Konte je došao prošle godine u Apijano Đentile da promeni Inter. Dvanaest meseci kasnije Inter je promenio Antonija Kontea. Trener koji ne zatvara usta tokom 90 minuta meča ostao je bez reči tokom tajm-auta u prvom poluvremenu u sudaru sa Veronom na Bentegodiju. Sve je očiglednija i malodušnost u Konteovim reakcijama tokom utakmica. Od vulkanski eruptivnog trenera, gotovo u košarkaškom stilu, postao je kormilar nalik Karlu Ančelotiju ili Aleksu Feregusonu.

Inter je izgubio čak 20 bodova u ovoj sezoni posle vođstva na mečevima Serije A. Da je sačuvao samo polovinu bodova, danas bi bio na čelu tabele. I u Ligi šampiona je dozvolio Borusiji i Barseloni da preokrenu rezultat u njihovu korist. Zvuči paradoksalno, ali Konte je doveden i plaćen suvim zlatom, da bi Interu dao karakter pobedničkog tima koji ne rasipa nemarno bodove u prvenstvu. Njegov zadatak je bio da bonifikuje ambijent Nerazura i eliminiše nepouzdanje, malodušnost, rasejanost i dekoncentraciju.

Inter je potrošio 180.000.000 evra na pojačanja koja je tražio Konte u letnjem i zimskom prelaznom roku, plus 12.000.000 evra za Konteovu godišnju platu i nekoliko miliona evra za čitavu armiju saradnika italijanskog trenera, uključujući i njegovog rođenog brata: ima ih čak 12.

Umesto da pruži barem nekakav odgovor ili pojašnjenje zašto Inter ponavlja isti scenario kao sa Macarijem, Mančinijem, Spaletijem, Konte svaljuje odgovornost na sve druge osim na sebe. Od trenera koji je bio toliko arogantan da zabrani emitovanje himne Nerazura „Amala Pazza Inter” pre mečeva na San Siru, jer nije smatrao odgovarajućim njen naslov i sadržaj, očekivalo se mnogo više. Arogantnost, kao osobina, prolazi samo kod uspešnih ljudi, u suprotnom je patetična ili vredna prezira. Konte, izgleda, nije izvukao pouke iz svojih prethodnih iskustava u Juventusu i Čelsiju.

Konteov Inter u ovoj sezoni nije eliminisao prvi tim Barselone na San Siru već rezervni sastav sa klincima iz podmlatka. Titulu pravaka Italije Nerazuri nisu izgubili na mečevima sa Juventusom, Lacijom, Atalantom, Milanom ili Napolijem već sa Sasuolom, Bolonjom, Veronom, Kaljarijem…

Siniša Mihajlović ga je nedavno nadmudrio, © AFP

Konteove žalopojke da nema dovoljno kvalitetne igrače da bi osvojio trofeje su pale u vodu u prethodnih desetak dana: osvojena dva boda protiv Verone, Sasuola i Bolonje su demolirale svaki alibi bivšeg selektora Italije. Niko u Interu nije tražio od Kontea da osvoji "skudeto" ili Ligu šampiona, ali jeste pretendovano da se prekine sa tradicijom koja traje već devet godina, od 2011. Inter po pravilu igra dobro i ostvaruje dobre ili odlične rezultate do decembra-januara a onda vertikalni pad. Primera radi, Konte ima prosek bodova u 2020. godini, 1,58. Isti u cent kao i Spaleti.

Antonio Konte nije trener na duge staze. Njegov ego je toliko veliki da nijedna čaršija ne može dugo da ga trpi. Oni koji ga dobro poznaju tvrde da čak ni Arigo Saki nije dotakao te visine narcisoidnosti. Njegova samozaljubljenost ide toliko daleko da čak i kad vidi u ogledalu novu boru na licu on smatra da je krivac za to ogledalo.

Sve je izvesnije da će Inter biti prva avantura Kontea koja nije trijumfalno počela, sa trofejima. Istina, postoji još šansa da u avgustu osvoji Ligu Evrope, ali sa atmosferom koja se stvorila u Apijano Đentileu, teško je poverovati da će se to desiti. Nešto se poremetilo između igrača i trenera. Ljubav na prvi pogled nije prerasla u stabilan odnos poverenja i saučesništva između trenera i fudbalera. Naprotiv, Spaletiju može svašta da se prigovori, ali su pojedini fudbaleri značajno napredovali s njim i ušli u grupu top igrača. Dobar deo njih sa Konteom je ili stagnirao ili čak nazadovao: Škrinjar, De Fraj, Brozović, Vesino, Lautaro Martinez, Espozito.

Konte je postigao autogol i izjavom da je on u Apijano Đentileu zatekao postojeći kostur igrača. Jednostavno, to ne odgovara istini. Prelazni rok prošlog leta i ovog januara je bio dobrim delom ispunjavanje njegovih želja. Naravno, svi se sećamo kako je Konte „kukao”, dok je bio na klupi Juvea, što su mu prodali Đakerinija, kao i da se ne može ići u restoran gde večera košta 100 evra sa deset evrića u džepu.

Familija Žang mu je dala gotovo odrešene ruke, a Bepe Marota i Pjero Auzilio i levu i desnu ruku da realizuju njegove želje. Jedinu želju koju mu nisu ispunili je dovođenje Edina Džeka. Otkako je Konte stigao u Apijano Đentile kupljeno mu je čak 11 fudbalera, gotovo polovina tima. Od Lukakua, Barele, Sensija, Sančeza, Lazara, Biragija, Godina do Eriksena, Mozesa i Janga.

© Reuters

Problem Kontea je što u poslednjih deset godina nije promenio metod rada, nije ažurirao softver. Sistem treninga i taktika na terenu je gotovo identična onoj koju je primenjivao u Juventusu i Čelsiju. Čini se da pati, iako pripada mlađoj generaciji trenera, od istog sindroma kao Ančeloti, Murinjo. Živi od stare slave, od onoga što je nekada predstavljao. Fudbalska igra je u konstatnoj transformaciji sa inovacijama koje su postale gotovo svakodnevica i ko ne ide u korak sa vremenom, zaostaje ili u najboljem slučaju tavori.

Konte ima sreću da Masimo Morati nije više vlasnik Intera. Bivši predsednik Nerazura bi mu se već zahvalio na saradnji, kao što je to učinio sa Marčelom Lipijem posle nekorektnih i neprimerenih izjava na račun kluba pre dve decenije. Kineski vlasnici Intera nemaju novčanih problema, ali u veoma nestabilnim i nepredvidivim vremenima, ni oni ne mogu da „spale“ olako 150.000.000 evra za tri godine na trenere. Podsetimo, Spaleti ima ugovor sa Interom za ovu i sledeću sezonu (20.000.000 bruto), ako bi dali otkaz Konteu osim već plaćena 24.000.000 evra za godišnju platu, koštao bi ih do 2022. godine oko 50.000.000 evra. Na sve to treba dodati platu novog trenera. Uzmemo li kao verovatna rešenja imena Maksa Alegrija, Murisija Poketina ili Unaja Emerija, dolazimo do zaključka da bi trogodišnji ugovor sa jednim od pomenutih trenera koštao, bruto iznost, između 45.000.000 i 60.000.000 evra.

Postoji mogućnost i da Konte digne sidro, mada je malo onih koji u to veruju. Iskustvo iz Čelsija ukazuje da su šanse za takav scenario minimalne. Veće su šanse da se Inter i Konte probude u sledećih mesec i kusur dana: završe u velikom stilu Seriju A osvajanjem drugog mesta i zatim postanu prvi italijanski klub koji je osvojio Ligu Evrope. Ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh. Za ostalo je dovoljan novac.

Piše: Željko Pantelić